Džejms Haris Sajmons

С Википедије, слободне енциклопедије

Džejms Haris Sajmons
Simons speaking at the Differential Geometry, Mathematical Physics, Mathematics and Society conference in 2007 in Bures-sur-Yvette.
Sajmons govori na konferenciji Diferencijalna geometrija, matematička fizika, matematika i društvo 2007 godine u Bir sir Ivetu.
Druga imenaJim Simons
Datum rođenja(1938-04-25)25. април 1938.
Mesto rođenjaNjuton, Masačusets
 SAD
PrebivališteSAD
Državljanstvoameričko
UniverzitetBerkli (PhD)
MIT (B.S)
ZanimanjeHedž fond manager
PoslodavacRenaissance Technologies
Delovanje
Neto vrednostUS$21,6 milijardi (decembar 2019)
SupružnikBarbara Blustajn (в. 1959 —  р. 1974)
Marilin Horis Sajmons[1]
Deca5,[1] uključujući Nata Sajmonsa
NagradeOsvald Veblenova nagrada (1976)[2]

Džejms Haris „Džim” Sajmons (/ˈsaɪmənz/; rođen 25. april 1938) američki je matematičar, milijarder, hedže fond manager, i filantrop.[3] On je poznat kao kvantitativni investitor i 1982. godine je osnovao preduzeće Renesansne tehnologije, privatni hedž fond sa sedištem u Setoket-Ist Setoketom (Njujork). Zbog uspeha preduzeća Renesansa generalno, a posebno njegovog Medaljonskog fonda, Sajmons je opisan kao najveći investitor na Vol stritu.[4] Kako prenosi Forbes, procenjuje se da je njegova neto vrednost prema podacima iz oktobra 2019. bila 21,6 milijardi dolara, što Sajmonsa čini 21. najbogatijim čovekom u Sjedinjenim Državama.

Sajmons je poznat po svojim studijama prepoznavanja obrazaca. On je takođe razvio (uz Šiing-Šen Černa) Čern-Sajmonsovu formu i doprineo razvoju teorije struna pružajući teorijski okvir za kombinovanje geometrije i topologije sa teorijom kvantnog polja.[5][6] Od 1968. do 1978. godine Sajmons je bio profesor matematike i šef odeljenja za matematiku na Univerzitetu Stoni Bruk.[7][8]

Godine 1994, Sajmons je sa suprugom osnovao Sajmons fondaciju kako bi podržao istraživanja u matematici i fundamentalnim naukama.[9] On je jedan od najvećih donatora Istraživačkog instituta za matematičke nauke pri Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju, gde on takođe deluje kao član Upravnog odbora, a 2012. je osnovao Sajmonsov institut za teoriju računanja u Berkliju.[10][11][12] Godine 2016, asteroid 6618 Jimsajmons, koji je otkrio Klajd Tombo 1936. godine, Međunarodna astronomska unija preimenoval je u čast Sajmonsa zbog njegovih doprinosa u matematici i filantropiji.[13]

Detinjstvo, mladost i obrazovanje[уреди | уреди извор]

Džejms Haris Sajmons je rođen 28. aprila 1938[14][15] u američkoj jevrejskoj porodici,[16] kao jedino dete Marsije (devojački Kantor)[17] i Metjua Sajmons. On je odrasta u Bruklajnu u Masačusetsu.[18] Njegov je otac bio vlasnik fabrike obuće. Njegova majka je dalekom srodstvu sa Georgom Kantorom.[19] Kad je Džejms Sajmons bio tinejdžer, oni je bio zaposlen u podrumskom skladištu prodavnice baštenske opreme. Njegova neefikasnost na poslu rezultirala je democijom do dužnosti čistača.[20]

On je diplomirao matematiku na Masačusetskom institutu tehnologije 1958. godine,[21] a doktorat, takođe iz oblasti matematike, stekao je na Univerzitetu Kalifornije, Berkeli, pod nadzorom Bertrama Kostanta 1961, kad je imao 23 godine.[21]

Akademska i naučna karijera[уреди | уреди извор]

Sajmonsov se matematički rad prevashodno fokusirao na geometriju i topologiju mnogostrukosti. Njegova doktorska teza na Berkliju iz 1962. godine, napisana pod nadzorom Bertrama Kostanta, dala je nove dokaze Bergerove klasifikacije holonomskih grupa Rimanovskih mnogostrukosti. Potom je počeo da radi sa Šing-Šen Černom na teoriji karakterističnih klasa, otkrivši na kraju Čern-Sajmonsove sekundarne karakteristične klase 3-mnogostrukosti. Kasnije je matematički fizičar Albert Švarc otkrio ranu topološku teoriju kvantnog polja koja je vid primene Čern–Sajmonsove forme. To je takođe povezano sa Jang-Milsovim funkcionalom na 4-mnogostukostima, i imalo je uticaja na modernu fiziku. Ovi i drugi doprinosi geometriji i topologiji doveli su do toga da je Sajmons postao 1976. dobitnik AMS-ove Osvald Veblenove nagrade za geometriju. Godine 2014, on je izabran u Nacionalnu akademiju nauka SAD.[22]

Godine 1964, Sajmons je sarađivao sa Agencijom za nacionalnu bezbednost na projektima čiji je cilj dekripcija kodova.[23] Između 1964. i 1968. godine, bio je pripadnik istraživačkog osoblja Odeljenja za istraživanje komunikacija Instituta za obrambene analize (engl. Institute for Defense Analyses IDA) i predavao je matematiku na Tehnološkom institutu u Masačusetsu i Harvard univerzitetu. Na kraju je stekao stalnu poziciju na Univerzitetu Stoni Brook. Od 1968. do 1978. godine postavljen je za predsednika odeljenja za matematiku na Univerzitetu Stoni Brook.[7]

IBM je 1973. godine zatražio od Sajmonsa da uzme učešća u razvoju sistema za blok šifrovanje pod nazivom Lucifer, što je rani, ali neposredni prekurzor Standarda šifriranja podataka (engl. Data Encryption Standard - DES).[24]

Sajmons je u januaru 2004. osnovao neprofitnu organizaciju Matematika za Ameriku sa misijom poboljšana matematičkog obrazovanja u javnim školama Sjedinjenih Država, tako što će se regrutovati bolje kvalifikovani nastavnici.[25]

Radovi[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Teitelbaum, Richard (januar 2008). „The Code Breaker”. Bloomberg Markets Magazine. Bloomberg LP. Архивирано из оригинала 6. 2. 2009. г. Приступљено 7. 1. 2010. 
  2. ^ „A Billionaire Mathematician's Life of Ferocious Curiosity”. The New York Times. Приступљено 11. 11. 2017. 
  3. ^ „Jim Simons”. Forbes. 
  4. ^ Zuckerman, Gregory (2. 11. 2019). „The Making of the World’s Greatest Investor”Неопходна новчана претплата (на језику: енглески) (Hedge Funds). United States: Wall Street Journal. Dow Jones & Company Inc. ISSN 0099-9660. Приступљено 7. 11. 2019. 
  5. ^ „More Money than God”. 
  6. ^ „Remarks on Chern-Simon Theory” (PDF). American Mathematical Society. 15. 1. 2009. Приступљено 31. 3. 2016. 
  7. ^ а б „Simons Foundation Chair Jim Simons on His Career in Mathematics | Simons Foundation”. www.simonsfoundation.org (на језику: енглески). Приступљено 11. 5. 2017. 
  8. ^ Pérez-peña, Richard (13. 12. 2011). „Stony Brook University Given $150 Million”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 11. 5. 2017. 
  9. ^ „About”. Simons Foundation (на језику: енглески). Приступљено 16. 8. 2019. 
  10. ^ MSRI. „Mathematical Sciences Research Institute”. www.msri.org. Приступљено 16. 8. 2019. 
  11. ^ „About”. Simons Foundation (на језику: енглески). Приступљено 16. 8. 2019. 
  12. ^ „About | Simons Institute for the Theory of Computing”. simons.berkeley.edu. Приступљено 16. 8. 2019. 
  13. ^ IAU Minor Planet Center
  14. ^ „Bloomberg Billionaires Index – Jim Simons”. Приступљено 25. 2. 2018 — преко www.bloomberg.com. 
  15. ^ „RENAISSANCE INSTITUTIONAL MANAGEMENT (UK) LIMITED”. Companies House. Приступљено 26. 11. 2017. 
  16. ^ „The Jewish Billionaires of Forbes”. jspace.com. 14. 3. 2012. Архивирано из оригинала 28. 3. 2012. г. Приступљено 7. 9. 2013. 
  17. ^ Boston Globe: "Marcia (Kantor) Simons Obituary" retrieved March 31, 2013.
  18. ^ Bloomberg: "Simons at Renaissance Cracks Code, Doubling Assets (Update1)" By Richard Teitelbaum November 27, 2007
  19. ^ „The Secret World of Jim Simons”. iimagazine.com. 
  20. ^ „"World's Smartest Billionaire:" James Simons is Cal Alumnus of the Year for 2016”. Cal Alumni Association. 29. 3. 2016. Приступљено 10. 2. 2019. 
  21. ^ а б „James Simons”. Mathematics Genealogy Project. AMS. Приступљено 8. 8. 2014. 
  22. ^ „James H. Simons Elected to the National Academy of Sciences – Stony Brook University Newsroom”. stonybrook.edu. Архивирано из оригинала 08. 06. 2015. г. Приступљено 03. 05. 2020. 
  23. ^ Broad, William (7. 7. 2014). „Seeker, Doer, Giver, Ponderer: A Billionaire Mathematician's Life of Ferocious Curiosity”. New York Times. 
  24. ^ Levy, Steven (2001). Crypto: secrecy and privacy in the new code war. Penguin. стр. 356. ISBN 0-14-024432-8. 
  25. ^ Teitelbaum, Richard (27. 11. 2007). „Simons at Renaissance Cracks Code, Doubling Assets”. Bloomberg News. Архивирано из оригинала 20. 10. 2012. г. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • D. T. Max, "The Numbers King: Algorithms made Jim Simons a Wall Street billionaire. His new research center helps scientists mine data for the common good", The New Yorker, 18 & 25 December 2017, pp. 72–76, 78–83.
  • Baker, Nathaniel (June 24, 2005). "Renaissance Readies Long-Biased Strat". Institutional Investor.
  • Zuckerman, Gregory. The Man Who Solved the Market: How Jim Simon's Launched the Quant Revolution. Portfolio, 2019.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Džejms Haris Sajmons na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Džejms_Haris_Sajmons&oldid=27676718”