Epiziotomija

С Википедије, слободне енциклопедије
Epiziotomija
(akušerska процедура)
Medio-lateralna epiziotomija
Специјалностobstetrics

Epiziotomija je hirurški zahvat u akušerstvu koji omogućava lakši prolaz novorođenčeta kroz porođajne puteve. U 21. veku ona se u zapadnim zemljama ne radi rutinski, jer nema potrebe za njom. Naučno je dokazano da epiziotomija nanosi više štete nego koristi, od eventualnog spontanog pucanja vagine ako do nje mora doći.[1][2]

Primena tehnike plastičnih hirurga 'ekspanzije kožnog tkiva', postepenog, i što je najvažnije, bezbolnog, rastezanja otvora vagine, sa četiri prsta obe ruke, 7 uzastopnih dana, ili od strane porođajnih trenera Aniball ili Epi-no Delphine Plus, postizanjem otvora prečnika 10 cm za bebu, pre početka porođaja, epiziotomiju čini zastarelom.[тражи се извор]

Postupak i značaj[уреди | уреди извор]

Epiziotomija se izvodi tako što akušer ili babica makazicama ili malim skalpelom vrše zasecanje mekog tkiva vaginalnog zida, najčešće bočno, sa leve ili desne strane u odnosu na središnju liniju, pri čemu se porođaj lakše i bezbolnije odvija.

Epiziotomija, po svojoj suštini preventivni je zahvat kojim se želi sprečiti nekontrolisano cepanje vagine i mekih porođajnih puteva, iako je rez koji se izvodi obično duži i dublji nego spontana laceracija.

Epiziotomija je u načelu odbačena na zapadu u poslednjih par dekada, osim u hitnim slučajevima kad je ugrožen život bebe, ali je još uvek, i to u velikoj meri, prisutna u manje razvijenim zemljama sveta i Latinskoj Americi.[3]

Istraživanja pokazuju kako je ipak sigurnije roditi prirodnim putem jer je oporavak znatno brži, dok se epiziotomijom gubi mnogo više krvi tokom poroda. Polni odnosi su često veoma bolni nakon što rana zaraste, rizik od infekcija je mnogo veći i ukoliko je prvi prvom porodu učinjena epiziotomija, znatno se povećavaju šanse da će pri sljedećem porodu doći do pucanja upravo na mjestu gde je bio rez od epiziotomije. U najtežim slučajevima prilikom izvođenja epiziotomije kada na samom rezu prilikom poroda koža nastavlja pucati, može doći do pucanja tkiva sve do rektuma što kasnije može izazvati otežano kontroliranje stolice i vetrova.[4]


Suprotstavljeni stavovi o epiziotomiji[уреди | уреди извор]

Mišljenja oko izvođenja epiziotomije su podeljena. Iako je u proteklim decenijama u nekim bolnicama bila izvođena tokom gotovo svakog rutinskog porođaja sa većim ili manjim poteškoćama, sve je više protivnika epiziotomije u današnje vreme. Pristalice epiziotomije kao najčešći razlog za njeno izvođenje navode sprečavanje prirodnog pucanja tkiva tokom porođaja, iako je kroz praksu dokazano da se trudnice ipak mnogo brže i lakše oporavljaju od prirodnog pucanja vaginalnog zida nego od samog epiziotomijalnog reza.[4]

Loše strane epiziotomije
  • epiziotomijom se gubi mnogo više krvi tokom poroda,
  • polni odnosi su često veoma bolni i nakon što rana zaraste,
  • rizik od infekcija je mnogo veći i ukoliko je prvi prvom porodu učinjena epiziotomija,
  • znatno se povećavaju šanse da će pri sledećem porodu doći do pucanja vaginalnog zida upravo na mestu gdje je bio rez od epiziotomije.

U najtežim slučajevima prilikom izvođenja epiziotomije kada na samom rezu prilikom porođaja koža nastavlja da puca može doći do cepanja tkiva sve do završnog creva. To kasnije može imati za posledicu otežanu kontrolu stolice i flatusa.[4]

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ Hartmann, K.; Viswanathan, M.; Palmieri, R.; Gartlehner, G.; Thorp Jr, J.; Lohr, K. N. (2005). „Outcomes of routine episiotomy: A systematic review”. JAMA. 293 (17): 2141—2148. PMID 15870418. doi:10.1001/jama.293.17.2141. 
  2. ^ Signorello, L. B.; Harlow, B. L.; Chekos, A. K.; Repke, J. T. (2000). „Midline episiotomy and anal incontinence: Retrospective cohort study”. BMJ (Clinical Research Ed.). 320 (7227): 86—90. PMC 27253 Слободан приступ. PMID 10625261. doi:10.1136/bmj.320.7227.86. 
  3. ^ Weber, A. M.; Meyn, L. (2002). „Episiotomy use in the United States, 1979-1997”. Obstetrics and Gynecology. 100 (6): 1177—1182. PMID 12468160. S2CID 28134959. doi:10.1016/s0029-7844(02)02449-3. 
  4. ^ а б в Episiotomy. ACOG Practice Bulletin No.71. American College of Obstericians and Gynecologists. Obstet Gynecol 2006;107:957-62.

Literatura[уреди | уреди извор]

  • C. Dannecker, C. Anthuber, H. Hepp: Die Episiotomie. Grenzen, Indikationen und Nutzen. In: Der Gynäkologe, 12/2000.
  • G. Nitsche: Einfluss der restriktiven Indikationsstellung zur Episiotomie bei drohender Dammruptur auf Harnkontinenz, Dyspareunie und auf urodynamische Parameter bei Primiparae 6-12 Monate postpartal. Eine prospektive und randomisierte Studie. Dissertation 2005. http://d-nb.info/974305553/34

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Epiziotomija&oldid=27447978”