Пређи на садржај

Ernst Kasirer

С Википедије, слободне енциклопедије
Ernst Kasirer
Black and white profile picture of Ernst Cassirer
Crno bela profilna slika Ernsta Kasirera
Puno imeErnst Alfred Kasirer
Ime po rođenjuErnst Alfred Cassirer
Datum rođenja28 jul, 1874(1874-07-28)
Mesto rođenjaBreslau, Шлезија
 Прусија, Nemačko carstvo
(sad Vroclav, Poljska)
Datum smrti13. april 1945.(1945-04-13) (70 god.)
Mesto smrtiГрад Њујорк, Njujork
 SAD
PrebivalištePruska, SAD
Državljanstvonemačko
ObrazovanjeUniverzitet u Marburgu
(PhD, 1899)
Univerzitet u Berlinu
(Dr. phil. habil., 1906)
Zanimanjefilozof
EraFilozofija 20. veka
DelovanjeZapadna filozofija
Radovifilozofija simboličnih formi
Animal symbolicum
ontički strukturni realizam[1]
Stilneokantijanizam (Marburška škola)
fenomenologija
ontički strukturni realizam

Ernst Alfred Kasirer (/kɑːˈsɪərər, kə-/;[2][3][4] 28. jul 1874 – 13. april 1945) bio je nemački filozof. Obučen u neokantijskoj Мarburškoj školi, u početku je pratio svog mentora Hermana Kohena u pokušaju da pruži idealističku filozofiju nauke.

Nakon Kohenove smrti, Kasirer je razvio teoriju simbolizma i iskoristio je da proširi fenomenologiju znanja u opštiju filozofiju kulture. Kasirer je bio jedan od vodećih zagovornika filozofskog idealizma 20. veka. Njegovo najpoznatije delo je Filozofija simboličkih oblika (1923–1929).

Iako je njegov rad doživeo mešovit prijem nedugo nakon njegove smrti, novija gledišta je ukazala na Kasirerovu ulogu oštrog branioca moralnog idealizma doba prosvetiteljstva i uzroka liberalne demokratije u vreme kada je uspon fašizma učinio takvo zalaganje nepopularnim. Unutar međunarodne jevrejske zajednice, Kasirerov rad je takođe posmatran kao deo duge tradicije razmišljanja o etičkoj filozofiji.[5]

Rođen u Breslavu u Šleziji (današnja jugozapadna Poljska), u jevrejskoj porodici, Kasirer je studirao književnost i filozofiju na Univerzitetu u Marburgu (gde je završio svoj doktorski rad 1899. godine sa disertacijom o analizi matematičkog i prirodno-naučnog znanja Renea Dekarta pod naslovom Descartes' Kritik der mathematischen und naturwissenschaftlichen Erkenntnis [Dekartova kritika matematičkog i naučnog znanja]) i na Univerzitetu u Berlinu (gde je završio svoju habilitaciju 1906. sa disertacijom Das Erkenntnisproblem in der Philosophie und Wissenschaft der neueren Zeit: Erster Band [Problem znanja u filozofiji i nauci u modernom dobu: tom I]).[6]

Politički, Kasirer je podržavao liberalnu Nemačku demokratsku partiju (DDP).[7] Nakon dugogodišnjeg rada kao privatni docent na Univerzitetu Fridrih Vilhelm u Berlinu, Kasirer je 1919. godine izabran na katedru filozofije na novoosnovanom Univerzitetu u Hamburgu, gde je držao predavanja do 1933. godine, nadgledajući, između ostalog, doktorske teze Joahima Ritera i Lea Štrausa. Nacistički režim je došao na vlast 30. januara 1933. Kasirer je napustio Nemačku 12. marta 1933. – nedelju dana nakon prvog Rajhstagsvala pod tim režimom – jer je bio Jevrej.[8]

Nakon što je napustio Nemačku, predavao je nekoliko godina na Univerzitetu u Oksfordu, pre nego što je postao profesor na Univerzitetu u Geteborgu. Kada je Kasirer smatrao da je Švedska previše nesigurna, prijavio se za mesto na Univerzitetu Harvard, ali je odbijen jer je trideset godina ranije odbio njihovu ponudu za posao. Godine 1941, postao je gostujući profesor na Univerzitetu Jejl, a zatim se preselio na Univerzitet Kolumbija u Njujorku, gde je držao predavanja od 1943. do svoje smrti 1945. godine.

Kasirer je umro od srčanog udara u aprilu 1945. u Njujorku. Mladi rabin Artur Hercberg,[9] koji je bio student Kasirera na Univerzitetu Kolumbija, vodio je sahranu.[10] Njegov grob se nalazi u Vestvudu, u državi Nju Džersi, na groblju Kedar Park Bet-El među grobovima Kongregacije Habonim. Njegov sin, Hajnc Kasirer,[11][12][13][14][15] takođe je bio kantovski naučnik.

Ostali članovi njegove istaknute porodice bili su neurolog Ričard Kasirer, izdavač i vlasnik galerije Bruno Kasirer, i trgovac i urednik umetničkih dela Pol Kasirer.

Donald Filip Veren, koji je objavio neke od Kasirerovih radova koji se čuvaju na Univerzitetu Jejl, dao je ovaj pregled njegovih ideja:

„Kasirer kao mislilac postao je oličenje kantovskih principa, ali i mnogo više, sveukupnog pokreta duha koji se proteže od renesanse do prosvetiteljstva, pa do Herderove koncepcije istorije, Geteove poezije, Vilhelm fon Humboltove studije o Kavi jeziku, Šelingove Filozofije mitologije, Hegelove Fenomenologija duha i Višerove koncepcije estetskog simbola, između mnogih drugih. Kasirerova sopstvena pozicija se rađa kroz ovladavanje celokupnim razvojem ovog sveta humanističkog shvatanja, koji je uključivao uspon naučnog pogleda na svet — majstorstvo vidljivo u njegovim istorijskim delima, i u njegovoj sistematskoj filozofiji."[16]

Delimična bibliografija

[уреди | уреди извор]
  • Leibniz' System in seinem wissenschaftlichen Grundlagen (1902)
  • The Problem of Knowledge: Philosophy, Science, and History since Hegel [Das Erkenntnisproblem in der Philosophie und Wissenschaft der neueren Zeit] (1906–1920), English translation 1950 (online edition Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јун 2011))
  • "Kant und die moderne Mathematik." Kant-Studien (1907)
  • Substance and Function [Substanzbegriff und Funktionsbegriff] (1910) and Einstein's Theory of Relativity [Einsteinschen Relativitätstheorie ] (1921), English translation 1923 (online edition)
  • Kant's Life and Thought [Kants Leben und Lehre] (1918), English translation 1981
  • Philosophy of Symbolic Forms [Philosophie der symbolischen Formen] (1923–29), English translation 1953–1957
    • Volume One: Language [Erster Teil: Die Sprache] (1923), English translation 1955
    • Volume Two: Mythical Thought [Zweiter Teil: Das mythische Denken] (1925), English translation 1955
    • Volume Three: The Phenomenology of Knowledge [Dritter Teil: Phänomenologie der Erkenntnis] (1929), English translation 1957
  • Language and Myth [Sprache und Mythos] (1925), English translation 1946 by Susanne K. Langer
  • The Individual and the Cosmos in Renaissance Philosophy [Individuum und Kosmos in der Philosophie der Renaissance] (1927), English translation 1963 by Mario Domandi
  • "Erkenntnistheorie nebst den Grenzfragen der Logik und Denkpsychologie." Jahrbücher der Philosophie 3, 31-92 (1927)
  • Die Idee der republikanischen Verfassung (1929)
  • "Kant und das Problem der Metaphysik. Bemerkungen zu Martin Heideggers Kantinterpretation." Kant-Studien 26, 1-16 (1931)
  • Philosophy of the Enlightenment [Die Philosophie der Aufklärung] (1932), English translation 1951
  • Determinism and Indeterminism in Modern Physics: Historical and Systematic Studies of the Problem of Causality [Determinismus und Indeterminismus in der modernen Physik] (1936), English translation 1956
  • The Logic of the Cultural Sciences [Zur Logik der Kulturwissenschaften] (1942), English translation 2000 by Steve G. Lofts (previously translated in 1961 as The Logic of the Humanities)
  • An Essay on Man (written and published in English) (1944) (books.google.com)
  • The Myth of the State (written and published in English) (posthumous) (1946) (books.google.com)
  • Symbol, Myth, and Culture: Essays and Lectures of Ernst Cassirer, 1935-1945, ed. by Donald Phillip Verene (March 11, 1981)
  • Ernst Cassirer: Gesammelte Werke. Hamburger Ausgabe. Electronic Edition. (2016) – The electronic version of the definitive edition of Cassirer's works, published in print by Felix Meiner Verlag, and electronically in the Past Masters series.
  • The Warburg Years (1919-1933): Essays on Language, Art, Myth, and Technology. Translated and with an Introduction by S. G. Lofts with A. Calcagno. New Haven & London: Yale University Press.
  1. ^ "Structural Realism": entry by James Ladyman in the Stanford Encyclopedia of Philosophy
  2. ^ "Cassirer". Random House Webster's Unabridged Dictionary.
  3. ^ „Duden | Ernst | Rechtschreibung, Bedeutung, Definition”. Duden (на језику: немачки). Приступљено 20. 10. 2018. „Ẹrnst 
  4. ^ „Duden | Cassirer | Rechtschreibung, Bedeutung, Definition”. Duden (на језику: немачки). Приступљено 20. 10. 2018. „Cassirer 
  5. ^ Gordon, Peter E. „(Book 1) Ernst Cassirer: The Last Philosopher of Culture; (Book 2) The Symbolic Construction of Reality: The Legacy of Ernst Cassirer”. Notre Dame Philosophical Reviews. Приступљено 13. 4. 2020. 
  6. ^ A second volume appeared in 1907, a third one in 1920, and a fourth one in 1957.
  7. ^ Jones, Larry Eugene (2001). Crossing Boundaries: The Exclusion and Inclusion of Minorities in Germany and the United States. Berghahn Books. стр. 125. 
  8. ^ Die Zeit 4/2020: Der Geistesgegenwärtige
  9. ^ Berger, Joseph. "Rabbi Arthur Hertzberg, Scholar and Blunt Advocate for Civil Rights, Dies at 84", The New York Times, April 18, 2006. Accessed November 24, 2017. "Rabbi Arthur Hertzberg, a provocative scholar of Judaism whose contrarian religious and political views and dedication to civil rights found prolific expression in books, articles and essays, died yesterday. He was 84 and lived in Englewood, N.J."
  10. ^ Hertzberg, Arthur. A Reminiscence of Ernst Cassirer.  The Leo Back Institute Year Book, Volume 15, Issue 1, January 1970, pp.245-246, [1]
  11. ^ Chamberlin, William. . Catalogue of English Bible Translations: A Classified Bibliography of Versions and Editions Including Books, Parts, and Old and New Testament Apocrypha. Greenwood Press. 1991. .
  12. ^ Gunton, Colin. 2002. Introduction to Protestant Theology in the Nineteenth Century: its background and history by Karl Barth. Grand Rapids: Eerdmans.
  13. ^ Paul, William. 2003. English Language Bible Translators. Jefferson, NC: McFarland and Company.
  14. ^ Weitzman, Ronald. 1997. MacMillan's 'Inés de Castro' at the Edinburgh Festival. Tempo No. 199: 29-32.
  15. ^ Weitzman, Ronald. 1999. Letter to J. Janet (research assistant to Murdoch's biographer, Peter Conradi). Copy held at Kingston University Archives, ref. KUAS6/2/7/3. See also mentions in Conradi, Iris Murdoch: a life: the authorized biography (2001).
  16. ^ Cassirer, Ernst (1979). Verene, Donald Phillip, ур. Symbol, Myth, and Culture: Essays and Lectures of Ernst Cassirer 1935-1945Неопходна слободна регистрација. New Haven, Conn.: Yale University Press. стр. 6–7. ISBN 0-300-02666-8. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]