Фружин
| Фружин | |
|---|---|
 Фружин | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | пре 1393. |
| Место рођења | Велико Трново, Друго бугарско царство |
| Датум смрти | око 1460. |
| Место смрти | Брашов, Угарска |
| Породица | |
| Потомство | Шишман Фружин, Стојко Фружин, Стојан Фружин, Станислав Фружин |
| Родитељи | Јован Шишман Драгана Лазаревић |
| Династија | Династија Шишмановића |
| титуларни бугарски цар | |
| Претходник | Јован Шишман |
| Наследник | нема |
| Савладар | Константин II Бугарски |
 | |
Фружин (бугарски: Фружин; умро 1460) је био бугарски племић из 15. века, последњи који је носио титулу бугарског цара. Припадао је династији Шишман.
Биографија[уреди | уреди извор]
Фружин је био син последњег трновског цара Јована Шишмана и Драгане Лазаревић, ћерке српског кнеза Лазара Хребељановића. Година Фружиновог рођења нити биографија до 1393. године нису познате. Имао је старијег брата Александра који је након османског освајања Бугарске прешао на ислам и постао је гувернер Смирне где је и умро 1418. године. Фружин је након турског заузећа Трнова побегао код свог ујака Јована Страцимира у Видин. Након пада Видина 1395. године (убрзо после битке на Ровинама), Фружин бежи на двор угарског краља Жигмунда Луксембуршког. Жигмунд га је прихватио и истакао као свог кандидата за бугарски престо. Заједно са Константином, сином Јована Страцимира, Фружин је 1404. године предводио устанак у бугарским земљама против османског султана Сулејмана, сина покојног Бајазита. Устанак је представљао покушај Фружина да искористи неприлике у које је Османско царство запало након Ангорске битке. Устанак је подржавао угарски краљ Жигмунд Луксембуршки. Фружин је успео да поврати власт над делом бугарских земаља. Устанак је, међутим, угушен, вероватно 1413. или 1418. године. Фружин је поново побегао у Угарску. Он 1425. године учествује у мађарској војсци која упада из Влашке до градова Видина, Орахова и Силистрије. Жигмунд га је наградио племићком титулом и поверио му је град Липову. Фружин је посетио Дубровачку републику, а 1435. године је један од вођа Албанског устанка, као представник угарског краља. Учествовао је у Дугој војни 1444. године под Владиславом III. Кампања је завршена великим поразом хришћана код Варне 1444. године. Владислав је погинуо у бици. Фружин се спасао, јер се и касније јавља у историјским изворима. Умро је око 1460. године у Брашову.
Види још[уреди | уреди извор]
Породично стабло[уреди | уреди извор]
| 16. Шишман I | ||||||||||||||||
| 8. Страцимир Крански | ||||||||||||||||
| 17. ћерка Драгоша | ||||||||||||||||
| 4. Јован Александар | ||||||||||||||||
| 18. Јован Синадин | ||||||||||||||||
| 9. Кераца Петриса | ||||||||||||||||
| 19. Теодора Синадина | ||||||||||||||||
| 2. Јован Шишман | ||||||||||||||||
| 5. Теодора (Сара) | ||||||||||||||||
| 1. Фружин | ||||||||||||||||
| 12. Прибац Хребељановић | ||||||||||||||||
| 6. Лазар Хребељановић | ||||||||||||||||
| 13. непознато | ||||||||||||||||
| 3. Драгана Лазаревић | ||||||||||||||||
| 14. Југ Богдан | ||||||||||||||||
| 7. Милица Хребељановић | ||||||||||||||||
| 15. непознато | ||||||||||||||||
Извори[уреди | уреди извор]
- Бакалов, Георги; Милен Куманов . "Фружин (неизв.-около 1460)". Електронно издание – История на България (in Bulgarian). София: Труд, Сирма. 2003. ISBN 978-954-528-613-1.
- Anamali, Skënder; Korkuti, Muzafer; Islami, Selim; Frano Prendi; Edi Shukriu (2002). Kristaq Prifti, Muzafer Korkuti, ed. Historia e popullit shqiptar. Botimet Toena. стр. 338.