Јован Шишман

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јован Шишман

Јован Шишман. Дело непознатог аутора из XIX века које је одржано у припрати манастира Преображење.
Јован Шишман. Дело непознатог аутора из XIX века које је одржано у припрати манастира Преображење.

Пуно име Јован Шишман Страцимировић
Датум смрти 3. јун 1395.(1395-06-03)(Грешка у изразу: непознати оператор "<"Грешка у изразу: недостаје операнд за - год.)Грешка у изразу: непознати оператор ">"
Место смрти Никопољ (Османско царство)
Титула трновски бугарски цар
Период (1356—1393) (од 1371. године прави владар)
Претходник/ци Јован Александар
Савладар/и Јован Страцимир
Узурпатор/и Јован Страцимир
Наследник/ци Јован Страцимир
Порекло и породица
Династија Страцимировићи
Отац Јован Александар
Мајка Теодора (Сара)
Супружник/ци Кира Марија,
Драгана Лазаревић
Потомство Александар Шишман,
Фружин,
Јосиф II Цариградски

Јован или Иван Шишман (?-3. јуна 1395, Никопољ) трновски бугарски цар (1356-јул 1393) (од 1371. године прави владар). Био је син Јована Александра и Теодоре.

Грб Јована Шишмана

Царевање[уреди]

Подела[уреди]

Око 1356. године дошло је у Бугарској до цепања државе. Цар Јован Александар је јужну са престолницом Трновом, дао је млађем сину Шишману, а северну са престолницом Видином, дао је сину Страцимиру. Због те цареве одлуке многи крајеви су искористили његову слабост и почели да се одмаћу. Тако се тада одвојио Балчик са Каликром. Та деспотовина је прихватила као свог чак цариградског патријарха.

Угарски напад[уреди]

Године 1365. Угари су позвани од стране византијског цара Јована V у помоћ против Турака, али та експедиција се окранула против Бугара. Гроф Амедеј VI Савојски је савладао цара Страцимира и са породицом га је спровео у хрватски затвор у Босиљеву. Око 1370. године, пошто су Бугари у савезу са влашким војводом Владиславом преотели Видин, Страцимир је враћен као угарски вазал, где се борио против оца Јована Алаксандра. Године 1371. он осваја Софију и пошто је Јован Александар умро, почиње другу љуту борбу против Јована Шишмана. Босански краљ Твртко I Котроманић, моравски кназ Лазар Хребељановић и Јован Страцимир су 1374. године напали Шишмана, али Шишман се спасао тако што се 1375. године венчао са Лазаревом кћерком Драганом.

Односи са Турцима[уреди]

Турци су постали опасност за Бугарску после српске катастрофе на Марици 26. септембра 1371. године тако да је Шишман морао да преда, 1373. године, сестру Тамару у султанов харем, али Турци су 1378. освојили Ихтиман, 1383. Софију и 1385. Ниш. Покушао је да поврати суверенитет над Влашком и Добруџском деспотовином 1386. године, али није имао успеха. После хришћанских победа код Плочника 1387. и Билеће 1388., прекинуо је вазалство с Турцима, али Турска опсада Никопоља га је покорила. Да би спасао Никопоље предао је Турцима Драстар

Пад Бугарске и смрт[уреди]

Свети Јован Шишман

Турци су искористили што није могао да организује већи отпор па су га око 1390. године, напали и освојили скоро цело Трновско царство. Чак су га и присилили на данак. Турци су преко Бугарске нападали Влашку која је исто тако присиљена на данак. Турци су тако покоривши скоро целу Србију, скоро целу Бугарску, мали део Влашку и мали део Босну, постали господари Балкана. У лето 1392. године мађарски краљ Жигмунд Луксембуршки је разбио Турке код Браничева и продро у Србију до Ждрела. Чим је чуо за то, Шишман је покушао да уђе у везе са Жигмундом. Турци су 17. априла 1393. године опсели Трново које је бранио патријарх Јефимије Трновски, пошто се Шишман повукао у Никопољ. Захваљујући издаји 17. јула, Трново је пало, али један део државе је остао слободан. Шишман је после пада Никопоља био заробљен и у заробљеништву је умро 3. јуна 1395. године у Никопољу.