Пређи на садржај

Galijum arsenid

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са GaAs)
Galijum arsenid
Uzorak galijum arsenida
Nazivi
Preferisani IUPAC naziv
Galijum arsenida
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.013.741
EC broj 215-114-8
MeSH gallium+arsenide
RTECS LW8800000
UN broj 1557
  • [Ga-]$[As+]
Svojstva
GaAs
Molarna masa 144,645 g mol−1
Agregatno stanje Tamno crveni, staklasti kristali
Gustina 5,316 g cm−3[3]
Tačka topljenja 1.238 °C; 2.260 °F; 1.511 K
nerastvoran
Energijska barijera 1.424 eV (na 300 K)
Elektronska mobilnost 8500 cm²/(V·s) (na 300 K)
Toplotna provodljivost 0.55 W/(cm·K) (at 300 K)
Indeks refrakcije (nD) 3.8[4]
Struktura
Kristalna rešetka/struktura Teseralna
Kristalografska grupa T2d-F-43m
a = 565,35 pm
Geometrija molekula Tetraedralna
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) Linearan
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja Spoljašnji MSDS
GHS grafikoni The skull-and-crossbones pictogram in the Globally Harmonized System of Classification and Labelling of Chemicals (GHS) The environment pictogram in the Globally Harmonized System of Classification and Labelling of Chemicals (GHS)
GHS signalna reč Opasnost
H301, H331, H410
P261, P273, P301+310, P311, P501
Toxic T Dangerous for the Environment (Nature) N
R-oznake R23/25, R50/53
S-oznake (S1/2), S20/21, S28, S45, S60, S61
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondFlammability code 1: Must be pre-heated before ignition can occur. Flash point over 93 °C (200 °F). E.g., canola oilHealth code 3: Short exposure could cause serious temporary or residual injury. E.g., chlorine gasReactivity code 2: Undergoes violent chemical change at elevated temperatures and pressures, reacts violently with water, or may form explosive mixtures with water. E.g., phosphorusSpecial hazard W: Reacts with water in an unusual or dangerous manner. E.g., cesium, sodium
1
3
2
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Galijum arsenid (GaAs) je jedinjenje elementa galijuma i arsenika. On je III/V poluprovodnik, i koristi se u proizvodnji uređaja kao što su integrisana kola mikrotalasne frekvencije, monolitna mikrotalasna integrisana kola, infracrvena svetlećih dioda, laserskih dioda, solarnih ćelija i optičkih prozora.

Priprema i hemija

[уреди | уреди извор]

U ovom jedinjenju, galijum ima +3 oksidaciono stanje. Galijum arsenid se može pripremiti direktnom reakcijom iz elementa, što se koristi u brojnim industrijskim procesesima:[5]

  • Kristalni rast koristeći peći horizontalne zone u Bridgman-Stokbargerovoj tehnici.
  • Likvidno enkapsulirani rast se koristi za proizvodnju kristala visoke čistoće.

Alternativne metode za produkciju filmova od GaAs su:[5][6]

2 Ga + 2 AsCl3 → 2 GaAs + 3 Cl2
Ga(CH3)3 + AsH3 → GaAs + 3 CH4
4 Ga + As4 → 4 GaAs ili 2 Ga + As2 → 2 GaAs
  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ P. Patnaik (2003). Handbook of Inorganic Chemicals. McGraw-Hill. стр. 310. ISBN 978-0-07-049439-8. 
  4. ^ Refractive index of GaAs. Ioffe database
  5. ^ а б S. J. Moss, A. Ledwith (1987). The Chemistry of the Semiconductor Industry. Springer. ISBN 978-0-216-92005-7. 
  6. ^ Lesley Smart, Elaine A. Moore (2005). Solid State Chemistry: An Introduction. CRC Press. ISBN 978-0-7487-7516-3. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]