Галијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Галијум
Ga,31.jpg
Општа својства
Име, симболгалијум, Ga
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
Al

Ga

In
цинкгалијумгерманијум
Атомски број (Z)31
Група, периодагрупа 13 (борова група), периода 4
Блокp-блок
Категорија  постпрелазни метал
Рел. ат. маса (Ar)69,723(1)[1]
Ел. конфигурација[Ar]3d104s24p1
по љускама
2, 8, 18, 3
Физичка својства
Бојаплавичастосребрна
Агрегатно стањечврсто
Тачка топљења302,91 K (29,76 °‍C)
Тачка кључања2.477 K (2.204 °C)
Густина5.904 kg/m3
Моларна запремина11,80×10−3 m3/mol
Топлота фузије5,59 kJ/mol
Топлота испаравања258,7 kJ/mol
Притисак паре9,31×10−36 Pa (302,9 K)
Сп. топл. капацитет370 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања3
Особине оксидаамфотерни
Електронегативност1,81 (Полинг)
1,82 (Олред)
Енергије јонизације1: 578,8 kJ/mol
2: 1.979,3 kJ/mol
3: 2.963 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус130 (136) pm
Ковалентни радијус126 pm
Валсов радијус187 pm
Линије боје у спектралном распону
Остало
Кристална структураорторомбична
Орторомбична кристална структура за галијум
Брзина звука2.740 m/s (293,15 K)
Топл. водљивост40,6 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост6,78×106 S/m
Мосова тврдоћа1,5
CAS број7440-55-3
референцеВикиподаци

Галијум (Ga, лат. gallium) метал је IIIA групе. Има 4 изотопа од којих су постојани 69 i 71.[2][3]

Заступљен је у земљиној кори у количини од 18 ppm као пратилац руда бакра и цинка.

Пол Лекок д Боабодран га је открио 1875.

Флуориди и фосфорити галијума имају особине полупроводника и они се додају силицијуму који се користи у електроиндустрији. Слојеви галијум-арсеника се користе за израду ултрабрзих процесора. Метални галијум се користи за пуњење термометара који мере високе температуре.

Биолошки значај- нема никакав биолошки значај.

Чисти галијум је сребрнаст метал, који не реагује са водом и кисеоником.

Једињења галијума боје пламен у љубичасто.

Референце[уреди]

  1. ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305. 
  2. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  3. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе[уреди]

Кристал галијума