Галијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Галијум,  31Ga
Ga,31.jpg
Општа својства
Име, симбол галијум, Ga
Галијум у периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
Al

Ga

In
цинкгалијумгерманијум
Атомски број (Z) 31
Група, периода група 13 (борова група), периода 4
Блок p-блок
Категорија   постпрелазни метал
Рел. ат. маса (Ar) 69,723 u
Ел. конфигурација [Ar]3d104s24p1
по љускама
2, 8, 18, 3
Физичка својства
Боја плавичастосребрна
Агрегатно стање чврсто
Тачка топљења 302,91 K (29,76 °‍C)
Тачка кључања 2.477 K (2.204 °C)
Густина 5.904 kg/m3
Моларна запремина 11,80×10−3 m3/mol
Топлота фузије 5,59 kJ/mol
Топлота испаравања 258,7 kJ/mol
Притисак паре 9,31×10−36 Pa (302,9 K)
Сп. топл. капацитет 370 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања 3
Особине оксида амфотерни
Електронегативност 1,81 (Полинг)
1,82 (Олред)
Енергије јонизације 1: 578,8 kJ/mol
2: 1.979,3 kJ/mol
3: 2.963 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус 130 (136) pm
Ковалентни радијус 126 pm
Валсов радијус 187 pm
Остало
Кристална структура орторомбична
Орторомбична кристална структура за галијум
Брзина звука 2.740 m/s (293,15 K)
Топл. водљивост 40,6 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост 6,78×106 S/m
Мосова тврдоћа 1,5
CAS број 7440-55-3
референцеВикиподаци

Галијум (Ga, лат. gallium) метал је IIIA групе. Има 4 изотопа од којих су постојани 69 i 71.[1][2]

Заступљен је у земљиној кори у количини од 18 ppm као пратилац руда бакра и цинка.

Пол Лекок д Боабодран га је открио 1875.

Флуориди и фосфорити галијума имају особине полупроводника и они се додају силицијуму који се користи у електроиндустрији. Слојеви галијум-арсеника се користе за израду ултрабрзих процесора. Метални галијум се користи за пуњење термометара који мере високе температуре.

Биолошки значај- нема никакав биолошки значај.

Чисти галијум је сребрнаст метал, који не реагује са водом и кисеоником.

Једињења галијума боје пламен у љубичасто.

Референце[уреди]

  1. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Галијум на Викимедијиној остави

Кристал галијума