Ginter Beniš

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Ginter Beniš
Ginter Beniš
Ginter Beniš
Ime po rođenjuGünter Behnisch
Datum rođenja12 jun, 1922(1922-06-12)
Mesto rođenjaLokvic
 Nemaćka
Datum smrti12. jul 2010.(2010-07-12) (88 god.)
Mesto smrtiŠtutgart
 Nemačka
PrebivališteNemačka
Državljanstvonemačko
UniverzitetTehnički univerzitet u Štutgartu
Zanimanjearhitekta
OrganizacijaBeniš & Partneri

Ginter Beniš (12. jun 1922 – 12. jul 2010) bio je nemački arhitekta, rođen u Lokvicu u blizini Drezdena. Tokom Drugog svetskog rata on je postao jedan od nemačkih najmlađih podmorničkih zapovednika. Kasnije je Beniš postao jedan od najprominentnijih arhitekata koji su predstavljali dekonstruktivizam. Među njegovim prominentnim projektima su Olimpijski park u Minhenu i novi zapadnonemački parliament u Bonu.

Detinjstvo i mladost[уреди | уреди извор]

Beniš je rođen drugo od troje dece u Lokvicu kod Drezdena.[1] On je pohađao je brojne škole, zbog činjenice da je njegov otac socijaldemokrata uhapšen, otpušten i premešten u Kemnic od strane nove nacističke vlade.[1]

Godine 1939, Beniš se dobrovoljno pridružio mornarici (Krigsmarine), kad mu je bilo 17 godina, što je bila manje naporna alternativa obaveznoj radnoj službi, ili vojnoj obavezi.[1] Na kraju je postao podmornički oficir i služio je na U-952. Oktobra 1944. godine, postao je jedan od najmlađih podmorničkih zapovednika, kada je preuzeo komandu nad U-2337.[2] Na kraju Drugog svetskog rata predao je svoju podmornicu Britancima i postao ratni zarobljenik u dvorcu Federston u Nortamberlandu.[1]

Beniš je u početku bio obučen kao zidar,[1] a 1947. godine upisao se na studije arhitekture na Tehničkom univerzitetu u Štutgartu.[3] Od 1967. do 1987. godine bio je profesor za arhitektonski/građevinski dizajn i tehnologiju industrijske gradnje na Tehničkom univerzitetu u Darmštatu.[4]

Plenarna komora Nemačkog Bundestaga i Bonu

Arhitektonska karijera[уреди | уреди извор]

Olimpijski park i Minhenu (1972)

Jedna od njegovih najistaknutijih zgrada bio je novi parlament u prestonici Zapadne Nemačke, Bonu. Iako je pobedio na konkursu za arhitektonski dizajn 1973. godine, izgradnja je počela tek 1987, a završena je 1992. godine.[3]

On je osnovao svoju vlastitu arhitektonsku praksu u Štutgartu 1952. godine, koja je 1966. postala Beniš & Partner.

Njegov sin Stefan Beniš osnovao je 1989. zasebnu firmu, Beniš Arhitekten.

Kompletirani projekti[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 David Childs, Günter Behnisch: The architect behind Munich's groundbreaking Olympic Stadium, in The Independent (London), 7 August 2010, retrieved 1 March 2012
  2. ^ Busch & Röll 1999, стр. 29.
  3. 3,0 3,1 Thorsten Dörting, Obituary of the Architect Günter Behnisch, in Spiegel online international, 13 July 2010, retrieved 9 August 2010
  4. ^ Darmstadt, Technische Universität. „Günter Behnisch”. Technische Universität Darmstadt (на језику: енглески). Приступљено 2019-09-15. 
  5. ^ „Sueddeutsche Article on Günther Benisch”. Sueddeutsche Newspaper. Приступљено 3. 6. 2014. 
  6. ^ „Plenary Complex of the German Parliament”. aedes architecture. Приступљено 3. 6. 2014. 
  7. ^ „architect Günter Behnisch dies at 88 years”. die Welt (German language). Приступљено 3. 11. 2016. 
  8. ^ „Front history, rear Behnisch The Hotel Adlon in Berlin is extended”. BauNetz (German language). Приступљено 3. 11. 2016. 
  9. ^ „State Clearing Bank – Landesgirokasse in Stuttgart”. AW Magazine. Приступљено 3. 6. 2014. 
  10. ^ „Nürnberg International Airport (NUE/EDDN), Nuremberg, Bavaria, Germany”. Airport Technology. Приступљено 3. 6. 2014. 
  11. ^ „Defining the Internal Essence of the Materiality of Institution” (PDF). Michael James Potter. Приступљено 3. 6. 2014. 
  12. ^ „German Embassy Essay on German Architects”. German Embassy Kopenhagen. Архивирано из оригинала на датум 27. 9. 2016. Приступљено 3. 6. 2014. 
  13. ^ „Benisch Profile on German Architects”. German Architects Website. Приступљено 3. 6. 2014. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Busch, Rainer; Röll, Hans-Joachim (1999). German U-boat commanders of World War II : a biographical dictionary. Превод: Brooks, Geoffrey. London, Annapolis, Md: Greenhill Books, Naval Institute Press. ISBN 1-55750-186-6. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]