Grant Vud

С Википедије, слободне енциклопедије
Grant Vid
Self-portrait, 1932
Samoportret, 1932
Puno imeGrant Devolson Vud
Ime po rođenjuGrant DeVolson Wood
Druga imenaGrant Wood
Datum rođenja13 februar, 1891(1891-02-13)
Mesto rođenjaAnamosa, Ajova
 SAD
Datum smrti12. februar 1942.(1942-02-12) (50 god.)
Mesto smrtiAjova Siti, Ajova
 SAD
PrebivališteSAD
Državljanstvoameričko
Zanimanjeslikar
Delovanjeslikarstvo
RadoviAmerička gotika

Grant Devolson Vud (13. februar 1891 – 12. februar 1942) bio je američki slikar[1] koji je najbolje poznat po svojim slikama koje prikazuju ruralni američki Srednji zapad, posebno Američkoj gotici (1930), koja je postala ikonska slika 20. veka.[2][3]

Rani život[уреди | уреди извор]

Dom iz detinjstva Granta Vuda, Sidar Rapids, Ajova, naveden je kao jedno od najugroženijih istorijskih mesta u Ajovi.[4]

Vud je rođen u ruralnoj Ajovi, 4 milje (6,43 km) istočno od Anamose, dana 13. februara 1891. godine, kao sin Hati Diet Viver Vud i Frensis Merivil Vud.[5][6] Njegova majka je preselila porodicu u Sidar Rapids nakon što mu je otac umro 1901. Ubrzo nakon toga, Vud je počeo kao šegrt u lokalnoj metalskoj radnji. Nakon što je završio srednju školu Vašington, Vud se upisao u Zanatski ceh, umetničku školu koju su u potpunosti vodile žene u Mineapolisu 1910. godine.

Godine 1913, upisao se na Školu umetničkog instituta u Čikagu i obavljao neke poslove kao kujundžija.

Karijera[уреди | уреди извор]

Pred kraj Prvog svetskog rata, Vud se pridružio američkoj vojsci, radeći kao umetnik dizajnirajući maskirne scene, kao i drugu umetnost.[7]

Od 1919. do 1925. Vud je predavao umetnost učenicima nižih srednjih škola u sistemu javnih škola Sidar Rapidsa. Ovaj posao je obezbedio finansijsku stabilnost, a njegova sezonska priroda mu je omogućila letnja putovanja u Evropu da studira umetnost. Pored toga, uzeo je odsustvo za školsku godinu 1923–1924 kako bi mogao da provede celu godinu studirajući u Evropi.[8]

Od 1922. do 1935, Vud je živeo sa svojom majkom u potkrovlju kočijašnice u Sidar Rapidsu, koju je pretvorio u svoj lični studio u „5 Terner Ali“ (atelje nije imao adresu dok Vud nije izmislio jednu).

Od 1922. do 1928, Vud je četiri puta putovao u Evropu, gde je proučavao mnoge stilove slikarstva, posebno impresionizam i postimpresionizam. Međutim, delo flamanskog umetnika iz 15. veka Jana van Ajka uticalo je na njega da preuzme jasnoću ove tehnike i da je ugradi u svoja nova dela. Pored toga, njegovo putovanje u Minhen 1928. bilo je da nadgleda izradu vitraža koje je dizajnirao za Memorijalnu zgradu veterana u Sidar Rapidsu.[9]

Godine 1932, Vud je pomogao u osnivanju umetničke kolonije Stoun Citi u blizini svog rodnog grada kako bi pomogao umetnicima da prebrode Veliku depresiju. Postao je veliki zagovornik regionalizma u umetnosti,[10] držeći predavanja širom zemlje na tu temu.[11] Kako se njegov klasično američki imidž učvršćivao, njegovi boemski dani u Parizu su izbrisani iz njegove javne ličnosti.[12]

Od 1934. do 1941, Vud je predavao slikarstvo na Školi umetnosti Univerziteta u Ajovi. Tokom tog vremena, nadgledao je projekte oslikavanja murala, bio mentor studentima, proizvodio razne sopstvene radove i postao ključni deo univerzitetske kulturne zajednice.

Lični život[уреди | уреди извор]

Od 1935. do 1938, Vud je bio oženjen Sarom Šerman Makson. Prijatelji su brak smatrali Vudovom greškom.[13]

Smatra se da je Vud bio prikriveni homoseksualac, i da je postojao pokušaj od strane starijeg kolege, Lestera Longmana, da ga otpusti iz moralnih razloga i zbog njegovog zalaganja za regionalizam.[14] Kritičarka Dženet Maslin navodi da su njegovi prijatelji znali da je on „homoseksualac i pomalo šaljiv u svojoj maskaradi kao dečak sa farme odeven u kombinezon“.[12] Univerzitetska uprava je odbacila optužbe, i Vud bi se vratio kao profesor da nije bilo njegovih sve većih zdravstvenih problema.[15]

Prva tri stepena masonerije - Grant Vud 1921.

Vud je bio strastveni mason i član lože Maunt Hermon #263[16] u Sidar Rapidsu, Ajova. Nakon što je dobio 3. stepen majstora masona, naslikao je Prva tri stepena masonerije 1921. godine.[17]

Spisak radova[уреди | уреди извор]

Slike[уреди | уреди извор]

Pisanje[уреди | уреди извор]

  • Wood, Grant. "Art in the Daily Life of the Child." Rural America, March 1940, 7–9.
  • Revolt against the City. Iowa City: Clio Press, 1935.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 81. ISBN 86-331-2112-3. 
  2. ^ Fineman, Mia, The Most Famous Farm Couple in the World: Why American Gothic still fascinates., Slate, 8 June 2005
  3. ^ „Oxford Index”. Архивирано из оригинала 12. 06. 2018. г. Приступљено 30. 05. 2020. 
  4. ^ Preservation Iowa, 2008 Most Endangered Properties Архивирано јануар 5, 2016 на сајту Wayback Machine
  5. ^ Taylor, Sue (2005). „Grant Wood's Family Album”. American Art. 19 (2): 48—67. S2CID 222326516. doi:10.1086/444481. 
  6. ^ „Details Page - the Biographical Dictionary of Iowa - the University of Iowa Libraries”. 
  7. ^ „Artist Info”. www.nga.gov. Приступљено 2021-07-02. 
  8. ^ Dennis, James M (1975). Grant Wood; A Study in American Art and Culture. New York: Viking Press. стр. 27—28. 
  9. ^ „In the Know; European Journeys”. The Gazette. Cedar Rapids, Iowa. 23. 9. 2005. стр. 2A — преко NewspaperArchive. 
  10. ^ „Grant Wood: Biography”. CornerHouse Gallery (Cedar Rapids, Iowa). Via Artnet.com. Архивирано из оригинала 19. 10. 2006. г. 
  11. ^ Collins, Neil. „Grant Wood (1892-1942)”. visual-arts-cork.com. Приступљено 12. 1. 2020. 
  12. ^ а б Maslin, Janet (October 3, 2010). "Behind That Humble Pitchfork, a Complex Artist" (review of R. Tripp Evans, Grant Wood: A Life). The New York Times. Retrieved May 26, 2018.
  13. ^ Winslow, Art (October 22, 2010). "Review of R. Tripp Evans, Grant Wood: A Life. Chicago Tribune. Retrieved May 26, 2017.
  14. ^ Schjeldahl, Peter (12. 3. 2018). „Beyond American Gothic”. New Yorker. Приступљено 12. 1. 2020. 
  15. ^ Evans, R. Tripp (10. 10. 2010). „Departmental Gothic: Grant Wood at the U. of Iowa”. The Chronicle of Higher Education. 
  16. ^ „Freemason | Mt. Hermon #263 | Cedar Rapids”. Mt. Hermon #263 (на језику: енглески). Приступљено 2021-07-01. 
  17. ^ „The First Three Degrees of Freemasonry, 1921”. Fine Art America. Приступљено 13. 1. 2021. 
  18. ^ „Grant Wood - Fall Plowing”. en.artsdot.com (на језику: енглески). Приступљено 2019-02-05. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Corn, Wanda M. Grant Wood: The Regionalist Vision. New Haven: Minneapolis Institute of Arts and Yale University Press, 1983.
  • Crowe, David. "Illustration as Interpretation: Grant Wood's 'New Deal' Reading of Sinclair Lewis's Main Street." In Sinclair Lewis at 100: Papers Presented at a Centennial Conference, edited by Michael Connaughton, 95–111. St. Cloud, MN: St. Cloud State University, 1985.
  • Czestochowski, Joseph S. John Steuart Curry and Grant Wood: A Portrait of Rural America. Columbia: University of Missouri Press and Cedar Rapids Art Association, 1981.
  • DeLong, Lea Rosson. Grant Wood's Main Street: Art, Literature and the American Midwest. Ames: Exhibition catalog from the Brunnier Art Museum at Iowa State University, 2004.
  • When Tillage Begins, Other Arts Follow: Grant Wood and Christian Petersen Murals. Ames: Exhibition catalog from the Brunnier Art Museum at Iowa State University, 2006.
  • Dennis, James M. Grant Wood: A Study in American Art and Culture. New York: Viking Press, 1975.
  • Renegade Regionalists: The Modern Independence of Grant Wood, Thomas Hart Benton, and John Steuart Curry. Madison: University of Wisconsin Press, 1998.
  • Evans, R. Tripp. Grant Wood [A Life]. New York: Alfred A. Knopf, 2010 OCLC 503041934.
  • Graham, Nan Wood, John Zug, and Julie Jensen McDonald. My Brother, Grant Wood. Iowa City: State Historical Society of Iowa, 1993.
  • Green, Edwin B. A Grant Wood Sampler, January Issue of the Palimpsest. Iowa City: State Historical Society of Iowa, 1972.
  • Haven, Janet. "Going Back to Iowa: The World of Grant Wood", MA project in conjunction with the Museum for American Studies of the American Studies Program at the University of Virginia, 1998; includes list of paintings and gallery.
  • Hoving, Thomas. American Gothic: The Biography of Grant Wood's American Masterpiece. New York: Chamberlain Brothers, 2005.
  • Milosch, Jane C., ed. Grant Wood’s Studio: Birthplace of American Gothic. Cedar Rapids and New York: Cedar Rapids Museum of Art and Prestel, 2005.
  • Seery, John E. "Grant Wood's Political Gothic." Theory & Event 2, no. 1 (1998).
  • Taylor, Sue. "Grant Wood's Family Album." American Art 19, no. 2 (2005): 48–67.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Grant Vud na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Grant_Vud&oldid=25673101”