Hasdaj Kreskas

С Википедије, слободне енциклопедије
Hasdaj Kreskas
חסדאי קרשקש
Титульный лист книги «Свет Божий»
Titularna lista knjiga is 1905. godine
Puno imeHasdaj ben Abraham Kreskas
Ime po rođenjuHasdai ben Abraham Crescas
Datum rođenja1340.
Mesto rođenjaBarcelona, Katalonija
 Španija
Datum smrti1410.
Mesto smrtiZaragoza, Aragon
 Španija
PrebivališteKatalonija
Državljanstvokatalonsko
Zanimanjefilozof

Hasdaj ben Abraham Kreskas (חסדאי קרשקש; c. 1340. godine u Barceloni, Katalonija – 1410/11 u Zaragozi, Aragon) bio je katalansko jevrejski filozof i poznati halakhista (učitelj jevrejskog prava). Zajedno s Majmonidom („Rambam”), Gersonidesom („Ralbag”) i Josefom Albom, poznat je kao jedan od glavnih praktičara racionalističkog pristupa jevrejskoj filozofiji.

Biografija[уреди | уреди извор]

Karer Marlet, u staroj Jevrejskoj četvrti Barcelone, gde je Kreskas bio ređen. Sinagoga Major je s leve strane.

Hasdaj Kreskas potiče iz familije učenjaka. On je bio unuk talmudiste Hasdaj ben Judah Kreskasa, i sledbenik talmudiste i filozofa Nisim ben Reubena, poznatog kao RaN. Sledeći korake svog učitelja, postao je talmudski autoritet i filozof velike originalnosti. On se smatra važnim u istoriji moderne misli zbog svog dubokog uticaja na Baruha Spinozu.

Po odlasku iz Barcelone, zauzeo je administrativni položaj krunskog rabina u Aragonu.[1] Izgleda da je bio aktivan kao nastavnik. Među njegovim kolegama i prijateljima, posebno je bio blizak sa Isakom ben Šešetom (poznatim kao RIBaSH), poznatim po njegovoj korespondenciji. Jozef Albo je najpoznatiji od njegovih učenika, mada su još bar dvoje stekli priznanje, rabin Matatijas iz Saragose i rabin Zeharije ha-Levi.

Kreskas je bio imućna osoba. Kao takav on je imenovan jedinim izvršiteljem poseda svog ujaka Vitalisa Azdaja od strane kralja Đoana I Aragonskog 1393. godine. Ipak, iako je uživao veliko poštovanje, čak i uglednih nejevreja, on nije izbegao zajedničku sudbinu svojih koreligionista. Zatvoren sa svojim učiteljem zbog lažne optužbe za skrnavljenje domaćina 1378. godine, pretrpeo je lično ponižavanje, jer je bio Jevrejin. Njegov jedini sin umro je u masakru u Barceloni 1391. godine, kao mučenik zbog svoje vere, tokom antijevrejskih progona tog perioda. Uprkos toga, on je održao svoju veru.

Bez obzira na te nedaće, njegove mentalne moći ostale su netaknute; jer su dela koja su ga proslavila napisana nakon te grozne godine. Tokom 1401-02, on je posetio Jozefa Orabuenu u Pamploni na zahtev kralja Navare, koji je platio za troškove njegovog putovanja u razne navarske gradove.[2] U to vreme je opisan kao „rav iz Saragose”.

Radovi[уреди | уреди извор]

Njegova dela o jevrejskom zakonu, ako su ikada i bila zapisana, nisu očuvana do današnjeg dana. Ali njegovo sažeto filozofsko delo Or Adonaj, Svetlost Gospodnja, postalo je klasično jevrejsko odbacivanje srednjovekovnog aristotelizma i preteča naučne revolucije u 16. veku.

Sačuvana su tri njegova dela:

  • Njegovo osnovno delo, Or Adonaj, Svetlost Gospodnja.
  • Izlaganje i osporavanje glavnih nauka hrišćanstva. Ovaj traktat je napisan na katalonskim 1398. godine. Katalonski original više ne postoji; ali sačuvan je hebrejski prevod Josefa ibn Šem-Tova sa naslovom („Pobijanje kardinalskih principa hrišćana”). Ovo delo je sastavljeno na poziv španskih plemića. Kreskasov je cilj pisanja onoga što je zapravo apologetski traktat o judaizmu bio je da predstavi razloge zbog kojih su Jevreji privrženi veri svojih predaka.
  • Njegovo pismo kongregacijama iz Avinjona, objavljeno kao dodatak Vinerovom izdanju „Ševet Jehuda” (pogledajte gore), u kojem govori o incidentima progona iz 1391. godine.

Bibliografija[уреди | уреди извор]

Otvaranje Kreskasove ulice u Jerusalimu, u januaru 2011. Napred desno je prof. Voren Ziv Harvi
  • The Light of the Lord (Hebrew: Or Adonai or Or Hashem)
  • The Refutation of the Christian Principles (polemike i delom filozofija)
    • Daniel Lasker: Sefer Bittul Iqqarei Ha-Nozrim by R. Hasdai Crescas. Albany 1992. ISBN 0-7914-0965-1
    • Carlos del Valle Rodríguez: La inconsistencia de los dogmas cristianos: Biṭṭul 'Iqqare ha-Noṣrim le-R. Ḥasday Crescas. Madrid 2000. ISBN 84-88324-12-X
  • Passover Sermon (religiozna filozofija i delom halakha)

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Berlin, Adele; Himelstein, Shmuel (2011). „Crown Rabbi”. The Oxford Dictionary of the Jewish Religion (2nd изд.). Oxford; New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-973004-9. Приступљено 31. 5. 2015.  p. 194
  2. ^ Jacobs, l.c. Nos. 1570, 1574

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Harry Austryn Wolfson, Crescas' Critique of Aristotle. Cambridge, Harvard University Press, 1929.
  • Warren Zev Harvey, Physics and Metaphysics in Hasdai Crescas, Amsterdam Studies in Jewish Thought, J.C. Gieben, Amsterdam, 1998.
  • Warren Zev Harvey, Great Spirit and Creativity within the Jewish Nation: Rabbi Hasdai Crescas(Hebrew), Mercaz, Zalman Shazar, Jerusalem 2010.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]