Homeopatski preparati

С Википедије, слободне енциклопедије

Homeopatski preparati ili pripravci su supstance biljnog, mineralnog i životinjskog porekla, poreklom iz sekreta ili ekskreta bolesnih (nozode) ili zdravih (sarkode) živih organizama, koji se primenjuju u homeopatskoj medicini u skladu sa emocionalnim i fizičkim osobinama i simptomi pacijenta, uz strogo poštovanje celovitost pacijenta, tako da je za homeopatu glavni cilj pacijent, a ne bolest.

Suprotstavljeni stav medicine[уреди | уреди извор]

Stav medicinske struke prema homeopatskim praparatima je jasan:[1]

  • jer je javno zdravlje je izloženo riziku ako ljudi izaberu homeopatiju umesto tretmana za koje dokazi pokazuju da su sigurni i efikasni,[1]
  • jer za razliku od konvencionalne medicine koja ima stvarne sastojke, homeopatski proizvodi uopšte ne sadrže nikakav “lek”,[1]
  • jer postoje i uverljivi dokazi koji pokazuju da je homeopatija beskorisna kao medicinski tretman i suštinski nespojiva sa naučnim razumijevanjem medicine, biohemije, pa čak i fizike.[1]

Opšte informacije[уреди | уреди извор]

Homeopatski preparati su supstance koje u svom osnovnom, koncetrovanom obliku uglavnom nemaju lekovito dejstvo, i čak mogu biti i toksične, i zato tek posebnom farmaceutskom procedurom od njih nastaju lekoviti (pripravci) proizvodi koji služe kao osnova za homeopatsko lečenje.

Homeopatski preparati prema načinu upotrebe[уреди | уреди извор]

Peroralni preparati[уреди | уреди извор]

Ova bočica sadrži Arnica montana (Leopard's Bane, Fallkraut) D6, odnosno nominalno razblaživanje je jedan deo u milion (106).

Primena homeopatskih preparata je uglavnom peroralno (preko sluzokože usta) i to otapanjem na jeziku. Poželjno je da pacijent pola sata pre i pola sata posle uzimanja preparata ne pere zube niti unosi hranu i tečnost (izuzetak čista voda sa ograničenjem na 15-20 minuta).

Homeopatski preparati za peroralnu upotrebu mogu biti u:

  • tečnom stanju (matične tinkture, rastvori i sirupi)
  • čvrstvom stanju (praškovi, kristali, globule i granule).

Preparati za spoljnu upotrebu[уреди | уреди извор]

Preparati za spoljnu primenu su:

  • losioni,
  • tinkture,
  • kreme i
  • supozitorije (njihova primena je vrlo ograničena).

Preparati za parenteralnu upotrebu[уреди | уреди извор]

Postoje i homeopatski preparati za parenteralnu upotrebu ali njihovo dejstvo nije ni brže ni efikasnije u odnosu na peroralne, pa se retko koriste

Proizvodnja ili potenciranje[уреди | уреди извор]

Osnovni proces prilikom proizvodnje homeopatskih preparati je potenciranje, odnosno poseban način prerade ili razblaženja homeopatske lekovite supstance koja se tek nakon tog postupka ispoljava svoje specifično (dinamičko) lekovito dejstvo. Sam proces počinje od bazične supstance, bilo da se radi o njenom tečnom (tinktura) ili suvom (triturat) ekstraktu.

Koliko su jako razblaženi hoepopatski preparati
X skala C skala Odnos Napomena
1X 1:10 Opisano kao niska potencija
2X 1C 1:100 Homeopate nazivaju većom potencijom onu koja je > 1X
6X 3C 10−6
8X 4C 10−8
12X 6C 10−12
24X 12C 10−24 Ima 60% verovatnoće da sadrži jedan molekul originalnog materijala ako je korišćen jedan mol originalne supstance.
26X 13C 10−26 Ako se kao razblaživač koristi čista voda, u vodi ne ostaju molekuli prvobitnog rastvora.
60X 30C 10−60 Razblaživanje koje zagovara Haneman za većinu namena: u proseku, ovo bi zahtevalo davanje dve milijarde doza u sekundi šest milijardi ljudi tokom 4 milijarde godina da bi se isporučio jedan molekul originalnog materijala bilo kom pacijentu.
400X 200C 10−400 Razblaživanje popularnog homeopatskog preparata protiv gripa Oscillococcinum
Napomena: the "X skala" takođe se zove "D skala". 1X = 1D, 2X = 2D, itd.

Matična tinktura[уреди | уреди извор]

Matična tinktura je osnovna tinktura ili rastvor od kog počinje stvaranje homeopatskog preparata. Ona se podvrgava razblaženju u odnosu 1:10 (decimalna skala) ili 1:100 (centizimalna skala) i svaki put se ponovo razblaži, epruveta sa dobijenim razblaženjem se protrese – “udari se epruvetom u knjigu sa kožnim povezom ili o dlan” (Haneman). Ovaj postupak se ponavlja do željenog razblaženja, odnosno, do željene potencije.

Homeopatska farmakopeja[уреди | уреди извор]

Homeopatska farmakopeja koja nosi naziv Materia medica obavezna je literatura svakog homeopate jer su u njoj opisani efekti preparata na zdrave ljudi.

Prema homeopatskim ispitivanjima u homeopatskoj farmakopeji se navodi da pojedine osobe imaju veću sklonost reakcije na neke homeopatske lekove – to su njihova konstitucionalna sredstva. Sva deca se rađaju kao četiri osnovne konstitucije a odrasli se raspoređuju u nekih 12 osnovnih i oko 50 sporednih normalnih ili patoloških konstitucionalnih tipova.

Šta oštećuje preparate?[уреди | уреди извор]

Takođe u Materia medica se navodi da potencirane homeopatske preparata oštećuju:

  • jaki mirisi (kamfor, duvan, kafa, parfemi, mentol, mirisi..),
  • elektromagnetna zračenja (elektromagneti, televizori, mobilni telefoni.....),
  • magnetska polja,
  • direktna sunčeva svetlost,
  • toplota preko 50C.

Način ćuvanja preparata[уреди | уреди извор]

Imajući u vidu navedene štetne faktore homeopatske lekove treba čuvati na mestu koje je zaštićeno od:

  • direktne sunčeve svetlosti,
  • visoke temperature,
  • uticaja vlage i
  • jakih mirisa.

Homaopatske lekove je najbolje čuvati u drvenoj ili metalnoj kutiji, ili dobro zatvorenim bočicama, što dalje od kućnih aparata (TV, mobilnI telefon, kompjuter...).

Spisak homeopatskih preparata[уреди | уреди извор]

Homeopatski naziv Supstanca Najčešći nazivi
Aconite[2] Aconitum napellus Monaštvo, monaška krv, fuži, vučja prokletstvo
Aesculus hippocastanum[2] Aesculus hippocastanum Divlji kesten
Allium cepa[2] Luk
Aloeaceae[3] Aloe succotrina Aloa
Arnica[4] Arnica montana Leopardovo prokletstvo
Baptisia[2] Baptisia tinctoria Divlji indigo, konjska muha
Belladonna[2] Atropa belladonna Gluvo doba noći
Bellis perennis[2] Bellis perennis Obična tratinčica
Calendula[2] Calendula officinalis Neven
Colocynthis[2] Citrullus colocynthis Skuirting krastavac
Digitalis[2] Digitalis purpurea Zubača
Drosera[2] Drosera rotundifolia Muholovka
Dulcamara[2] Solanum dulcamara Woody nightshade
Hamamelis[2] Hamamelis virginiana Hamamelis
Lachesis[2] Lachesis muta Bushmaster snake
Ledum[2] Ledum palustre Močvarni čaj
Lycopodium[2] Lycopodium clavatum Vučja noga, mahovina
Thuja[2] Thuja occidentalis
Urtica urens[2] Stinging nettle

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г „Pharmacies continue to sell sugar pills as flu remedy | Science-Based Medicine”. sciencebasedmedicine.org (на језику: енглески). 2019-01-24. Приступљено 2022-02-08. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ Bharatan, Vilma. „Plants and fungi used in homeopathy”. Natural History Museum (London). Архивирано из оригинала на датум 22. 3. 2008. Приступљено 21. 11. 2019. 
  3. ^ Bharatan, Vilma; Humphries, Christopher (јул 2002). „Plant names in homeopathy: an annotated checklist of currently accepted names in common use”. Homeopathy. 91 (3): 156—161. doi:10.1054/homp.2002.0027. 
  4. ^ Ernst, E.; Pittler, M. H. (1998). „Efficacy of Homeopathic Arnica”. Archives of Surgery. 133 (11): 1187—90. PMID 9820349. doi:10.1001/archsurg.133.11.1187Слободан приступ. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Prof.dr Miloš Popović Prvi homeopatski priručnik za lekare, stomatologe i farmaceute Beograd, 1995. Udžbenički format, 296 strana.
  • Dr LJiljana Bajić Bibić Homeopatija za svakog. Издање аутора, Београд, 2006.год. Меки повез, 183 стране, латиница.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).