Indolin

Из Википедије, слободне енциклопедије
Indolin
Indoline
Indoline
Nazivi
IUPAC naziv
2,3-dihidro-1H-indol
Drugi nazivi
2,3-Dihidroindol
Identifikacija
3D model (Jmol)
Bajlštajn 111915
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.007.107
RTECS NL6906300
Svojstva
C8H9N
Agregatno stanje Čista zelena tečnost
Gustina 1,063 g/mL
Tačka topljenja -21 °C
Tačka ključanja 220–221 °C
Srodna jedinjenja
karbazol, indol, izoindolin, oksindol
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Indolin je aromatični heterociklično organsko jedinjenje. On ima bicikličnu strukturu, koja se sastoji od šestočlanog benzenovog prstena kondenzovanog sa petočlanim pirolidinskim prstenom. Ovo jedinjenje je bazirano na strukturi indola, ali je 2-3 veza zasićena. On se može konvertovati u indol putem oksidacije/dehidrogenacije.[3][4]

Reference[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Katritzky A.R.; Pozharskii A.F. (2000). Handbook of Heterocyclic Chemistry (Second изд.). Academic Press. ISBN 0080429882. 
  4. Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]