Пређи на садржај

InuYasha

С Википедије, слободне енциклопедије
InuYasha
Насловна страна првог тома манге
犬夜叉
ЖанрАкција, авантура, комедија, драма, фантастика, романса, трилер[1]
Манга
АуторРумико Такахаши
ИздавачShogakukan
Циљна групаШонен
ЧасописWeekly Shōnen Sunday
Прво излажење13. новембар 1996.15. јун 2008.
Томови56
ТВ аниме
Режисер Масаши Икеда
Јасунао Аоки
Сценариста Кацујуки Сумисава
Студио Sunrise
Мрежа Nippon Television System (Nippon TV, Yomiuri TV)
Премијерно приказивање 16. октобар 2000.13. септембар 2004.
Епизоде 167
ТВ аниме
InuYasha: Kanketsu-hen
Режисер Јасунао Аоки
Сценариста Кацујуки Сумисава
Студио Sunrise
Мрежа Nippon Television System (Nippon TV, Yomiuri TV)
Премијерно приказивање 4. октобар 2009.30. март 2010.
Епизоде 26
Анимирани филмови
  1. InuYasha Movie 1: Toki wo Koeru Omoi
  2. InuYasha Movie 2: Kagami no Naka no Mugenjō
  3. InuYasha Movie 3: Tenka Hadō no Ken
  4. InuYasha Movie 4: Guren no Hōraijima
Наставак/спиноф
  • Han'yō no Yashahime
Портал Стрип

InuYasha (јап. 犬夜叉, транскрип. Инујаша) је назив франшизе која обухвата мангу ауторке Румико Такахаши, и на њој засноване аниме и филмове. Манга је објављивана у часопису Weekly Shōnen Sunday од 13. новембра 1996. до 15. јуна 2008. године. Серија прати авантуре средњошколке која путује кроз време, полудемона, похотљивог свештеника, лисичијег демона, истребљивачице демона, и некомате током раздобља Сенгоку, док покушавају да пронађу све делиће драгуља званог Shikon no Tama (四魂の玉, „Драгуљ четири душе”) и задрже их ван домашаја зликоваца, нарочито полудемона Наракуа.

Прича почиње Инујашиним бегом с Драгуљем четири душе. У бегу га свештеница Кикјо устрели за стабло. Неспособан да се помакне, Инујаша испушта драгуљ и губи свест.

У модерном Токију живи обична девојка звана Кагоме Хигураши. Са њом у кући живе и њен деда, мајка и млађи брат. Као и сви тинејџери и она је живахна, сањива и не брине се о будућности, али је и марљива ученица. Једног дана, у бунару у храму случајно упадне у временски портал и стигне у Јапан у средњем веку. Тамо је налази демон који жели да се домогне Драгуља и убије Кагоме. Пошто је превише јак, Кагоме ослобађа Инујашу. Он убија демона, али жели да убије и Кагоме. Тада наилази свештеница Каеде која ставља чаробну огрлицу Инујаши око врата која, када би Кагоме рекла „Седи!,” му забија главу у земљу. Пошто је Драгуљ разнесен и крхотине разнете по читавом Јапану, Инујаша је приморан да сарађује са Кагоме, јер она може да осети Драгуљ. Инујаша се полако заљубљује у Кагоме, која је реинкарнација свештенице Кикјо која га је устрелила, у коју је такође био заљубљен, као и она у њега. Нараку их је обоје преварио и окренуо их једно против другог. Кикјо је тада умрла од смртоносне ране, али је касније вештица оживела. Кагоме је заволела Инујашу, као и он њу. Они започињу своју авантуру. Успут срећу малог лисца-демона Шипа, свештеника Мирокуа, убицу демона Санго, вука демона Когу и Сешомаруа који је Инујашин старији брат.

Франшиза

[уреди | уреди извор]

Мангу InuYasha написала је и илустровала Румико Такахаши. Серијализовала се од 13. новембра 1996.[2][3] до 18. јуна 2008. године у Шогакукановој ревији Weekly Shōnen Sunday.[4][5] Поглавља су сакупљена у 56 танкобонова; први је изашао 18. априла 1997.,[6] а последњи 18. фебруара 2009. године.[7] Серијал је доцније препакован у 30 wide-ban тома, од 18. јануара 2013.[8] до 18. јуна 2015. године.[9] У последњем тому тог издања увршћено је специјално поглавље, настало као део пројекта Heroes Come Back, како би се сакупиле донације за жртве земљотреса и цунамија из 2011. године.[10][11] Поглавље је репринтовано 24. октобра 2020. у часопису Shōnen Sunday S.[12][13]

Аниме адаптација поглавља 1-35, позната и као Inuyasha: A Feudal Fairy Tale, емитовала се од 16. октобра 2000. до 13. септембра 2004. године на јапанаским каналима Nippon TV и Yomiuri TV. Састоји се од 167 епизода, насталих у продукцији студија Sunrise.[14][15]

InuYasha: Kanketsu-hen

[уреди | уреди извор]

Јула 2009. године, најављено је да ће остатак поглавља такође бити адаптирани у аниме, користећи исти студио и посаду.[16] Емитован је под називом InuYasha: Kanketsu-hen (енгл. Inuyasha: The Final Act), од 4. октобра 2009. до 30. марта 2010. године, са укупно 26 епизода.[17]

Han'yō no Yashahime

[уреди | уреди извор]

Аниме је доживео спиноф, под називом Han'yō no Yashahime (енгл. Yashahime: Princess Half-Demon), који прати децу ликова. Емитовао се од 3. октобра 2020. до 26. марта 2022. године, са укупно 48 епизода.[18][19][20] Дизајн ликова радила је сама мангака.[18][21] Спиноф је доцније добио и мангу коју су написали Такаши Шина и Кацујуки Сумисава.[22]

Серијал је произвео четири анимирана филма са оригиналном причом. Написао их је Кацујуки Сумисава, сценариста аниме серије. Први филм, Toki wo Koeru Omoi (енгл. Affections Touching Across Time), изашао је 2001. године. Други, Kagami no Naka no Mugenjō (енгл. The Castle Beyond the Looking Glass), изашао је наредне године и инспирисан је традиционалном причом Taketori Monogatari. Трећи филм, Tenka Hadō no Ken (енгл. Swords of an Honorable Ruler) изашао је 2003., а четврти Guren no Hōraijima (енгл. Fire on the Mystic Island) приказан је 2004. године.

Оригинална видео анимација

[уреди | уреди извор]

За потребе робне куће Matsuya Ginza, односно њене изложбе, направљена је оригинална видео анимација овог наслова под називом Kuroi Tessaiga, 30. јула 2008. године.[23]

Видео игрице

[уреди | уреди извор]

Серијал је произвео многе видео игрице. За конзолу WonderSwan, направљене су три игре: InuYasha: Kagome no Sengoku Nikki, InuYasha: Fūun Emaki, и InuYasha: Kagome no Yume Nikki. За конзолу Game Boy Advance изашла је игрица InuYasha: Naraku no Wana! Mayoi no Mori no Shōtaijō. За мобилне телефоне, серијал је адаптиран у истоимену игру.[24] За прву PlayStation конзолу произведена је игра InuYasha: Sengoku Otogi Kassen, а за другу InuYasha: Juso no Kamen и Inuyasha: Ōgi-Ranbu. За конзолу Nintendo DS произведена је игрица на енглеском језику под називом Inuyasha: Secret of the Divine Jewel.[25]

Лик Инујаша коришћен је у игрици Sunday vs Magazine: Shūketsu! Chōjō Daikessen,[26] а његов мач Тесајга био је део „евента“ у игрици Monster Hunter.[27]

Америчка компанија Score Entertainment произвела је карташку игру базирану на серијалу.[28]

Лајт роман

[уреди | уреди извор]

Томоку Компаро и Такахаши су 2004. године написале лајт роман који адаптира првих десет поглавља манге.[29]

Представе

[уреди | уреди извор]

У позоришту ACT у Акасаки је 2000. и 2001. године одржана представа базирана на манги, са мањим изменама.[30] Фебруара 2017. године, у Tennozu Galaxy-ију, одржана је још једна позоришна адаптација овог наслова. Међу глумачком поставом нашли су се чланови бенда Golden Bomber и Nogizaka46.[31][32]

Манга InuYasha је 2001. и 2008. године добила препоруку жирији на јапанском Медија Артс фестивалу.[33][34] Године 2002. освојила је Шогакуканову награду за манге у категорији за шонен.[35] Закључно са септембром 2020. године, манга је продата у преко педесет милиона примерака.[36]

Ери Изава (Ex.org) написала је у својој рецензији Инујаше да је „мешавина Такахашијиних најбољих прича: пуна је акције, занимљивих ликова, фантастике, карактеристичног хумора и мрвице хорора,“ похваливши такође што је главна хероина представљена као интелигентна. Од критика наводи да су акционе сцене понекада предугачке, и да су одређени ликови превише слични карактерима из Такахашијиних претходних дела.[37] Ребека Банди (Anime News Network) је у рецензији за 23. том манге написала да је јако занимљива, као и да има добар баланс „акције, дијалога и развоја, поготово међу ликовима“. Једино је критиковала што дизајн ликова није скроз константан.[38] Пени Кени (Manga Life) је са шестог тома скочио на 52, уз коментар да је лако могао да пропрати причу јер Такахаши „врти исте теме“. Рекао је такође да Такахаши приказује „стандардне теме на занимљиве начине,“ и да детаљно црта ликове, док су позадине у другом плану.[39]

  1. ^ „Inuyasha (2000)”. IMDb. Приступљено 28. 6. 2010. 
  2. ^ Izawa, Eri (децембар 1996). „Shonen Sunday, 1996 Issue 50”. Архивирано из оригинала 12. 1. 2013. г. Приступљено 9. 2. 2010. 
  3. ^ Inoa, Christopher (28. 9. 2020). „The Fairy Tale of Inuyasha: 20 Years Later”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 30. 9. 2020. г. Приступљено 18. 6. 2023. 
  4. ^ Loo, Egan (10. 6. 2008). „Inuyasha Confirmed to End Next Wednesday in Japan”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 31. 8. 2010. г. Приступљено 14. 2. 2010. 
  5. ^ 2008年06月18日のアーカイブ. manganohi.jp (на језику: јапански). 18. 6. 2008. Архивирано из оригинала 25. 9. 2008. г. Приступљено 9. 11. 2021. 
  6. ^ 犬夜叉 1 [Inuyasha 1] (на језику: јапански). Shogakukan. Архивирано из оригинала 18. 2. 2013. г. Приступљено 13. 6. 2023. 
  7. ^ 犬夜叉 56 [Inuyasha 56] (на језику: јапански). Shogakukan. Архивирано из оригинала 10. 9. 2012. г. Приступљено 13. 6. 2023. 
  8. ^ 犬夜叉 ワイド版 1 (на језику: јапански). Shogakukan. 28. 6. 2016. Архивирано из оригинала 25. 10. 2020. г. Приступљено 25. 10. 2020. 
  9. ^ 犬夜叉 ワイド版 30 (на језику: јапански). Shogakukan. 28. 6. 2016. Архивирано из оригинала 25. 10. 2020. г. Приступљено 25. 10. 2020. 
  10. ^ Komatsu, Mikikazu (26. 12. 2012). „"Inuyasha" One-Shot Manga Returns in Quake Charity”. Crunchyroll. Архивирано из оригинала 13. 12. 2013. г. Приступљено 18. 3. 2013. 
  11. ^ 「犬夜叉」最終回から半年後描いた新作がサンデーに. Comic Natalie (на језику: јапански). Natasha, Inc. 6. 2. 2013. Архивирано из оригинала 28. 10. 2020. г. Приступљено 25. 10. 2020. 
  12. ^ 少年サンデーS(スーパー) 2020年12月号 (на језику: јапански). Shogakukan. 28. 6. 2016. Архивирано из оригинала 27. 10. 2020. г. Приступљено 27. 10. 2020. 
  13. ^ 高橋留美子が「犬夜叉」×「半妖の夜叉姫」イラスト描き下ろし、複製原画も. Comic Natalie (на језику: јапански). Natasha, Inc. 24. 10. 2020. Архивирано из оригинала 26. 10. 2020. г. Приступљено 27. 10. 2020. 
  14. ^ ■スケジュール&スタッフ■ (на језику: јапански). Sunrise Inc. Архивирано из оригинала 27. 10. 2000. г. Приступљено 12. 8. 2023. 
  15. ^ 犬夜叉. Media Arts Database (на језику: јапански). Agency for Cultural Affairs. Архивирано из оригинала 13. 10. 2021. г. Приступљено 13. 10. 2021. 
  16. ^ Loo, Egan. „Inuyasha's Final Chapters Get TV Anime Green-Lit (Updated)”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 2009-07-19. г. Приступљено 15. 7. 2009. 
  17. ^ 犬夜叉 完結編. Media Arts Database (на језику: јапански). Agency for Cultural Affairs. Архивирано из оригинала 12. 8. 2023. г. Приступљено 12. 8. 2023. 
  18. ^ а б Pineda, Rafael Antonio (8. 5. 2020). „Inuyasha Anime Gets Yashahime: Princess Half-Demon TV Spinoff This Fall”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 13. 5. 2020. г. Приступљено 9. 5. 2020. 
  19. ^ Pineda, Rafael Antonio (21. 6. 2020). „Inuyasha Anime Spinoff Yashahime: Princess Half-Demon Airs on Saturdays This Fall”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 24. 6. 2020. г. Приступљено 22. 6. 2020. 
  20. ^ Pineda, Rafael Antonio (6. 8. 2020). „Inuyasha Spinoff Anime Yashahime: Princess Half-Demon's 1st Trailer Reveals Cast, October 3 Debut”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 7. 8. 2020. г. Приступљено 7. 8. 2020. 
  21. ^ 「半妖の夜叉姫」弐の章. Natalie (на језику: јапански). Natasha, Inc. Архивирано из оригинала 23. 11. 2021. г. Приступљено 23. 11. 2021. 
  22. ^ „Yashahime: Princess Half-Demon, Vol. 1”. Viz Media. Архивирано из оригинала 1. 3. 2022. г. Приступљено 1. 3. 2022. 
  23. ^ „New Inuyasha Short to Debut at Tokyo's Takahashi Event”. Anime News Network. 9. 7. 2008. Архивирано из оригинала 4. 9. 2008. г. Приступљено 4. 9. 2008. 
  24. ^ „Inuyasha (Game)”. www.glu.com. Архивирано из оригинала 11. 3. 2007. г. Приступљено 2. 1. 2016. 
  25. ^ „Inuyasha: Secret of the Divine Jewel - Nintendo DS - IGN”. Ds.ign.com. 2007-01-23. Архивирано из оригинала 2011-12-03. г. Приступљено 2015-02-21. 
  26. ^ „サンデー VS マガジン 集結! 頂上大決戦:Sunday VS Magazine: Shūketsu! Chōjō Daikessen” (на језику: јапански). Konami. Архивирано из оригинала 2012-02-21. г. Приступљено 2012-01-22. 
  27. ^ イベントクエスト“犬夜叉・大妖の牙を求めて”でコラボ武器の素材を入手! 『モンスターハンター3(トライ)』. Famitsu (на језику: јапански). 9. 9. 2009. Архивирано из оригинала 12. 9. 2009. г. Приступљено 27. 10. 2020. 
  28. ^ Kaufeld, John; Smith, Jeremy (2006). Trading Card Games For DummiesНеопходна слободна регистрација. John Wiley & Sons. ISBN 0470044071. 
  29. ^ „小説 犬夜叉”. www.shogakukan.co.jp. 10. 12. 2004. Архивирано из оригинала 1. 10. 2013. г. Приступљено 2. 1. 2016. 
  30. ^ „*Anime and News!**The Yomiruri review*”. tripod.com. 2. 3. 2001. Архивирано из оригинала 8. 2. 2002. г. Приступљено 2. 1. 2016. 
  31. ^ „Inuyasha Gets Stage Play Starring Golden Bomber's Yutaka Kyan”. 4. 2. 2017. Архивирано из оригинала 25. 1. 2021. г. Приступљено 9. 2. 2021. 
  32. ^ Komatsu, Mikikazu (6. 2. 2017). „Yutaka Kyan (Golden Bomber), Yumi Wakatsuki (Nogizaka 46) to Star in "Inuyasha" Stage Play in April”. Crunchyroll. Архивирано из оригинала 7. 2. 2017. г. Приступљено 6. 2. 2017. 
  33. ^ „INUYASHA | Jury Selections | Manga Division | 2001 [5th] Japan Media Arts Festival Archive”. Japan Media Arts Festival (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 3. 2. 2022. г. Приступљено 25. 7. 2022. 
  34. ^ „Inu Yasha | Jury Selections | Manga Division | 2008 [12th] Japan Media Arts Festival Archive”. Japan Media Arts Festival (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 4. 2. 2022. г. Приступљено 25. 7. 2022. 
  35. ^ 小学館漫画賞: 歴代受賞者 [Shogakukan Manga Award: Successive Winner] (на језику: јапански). Shogakukan. Архивирано из оригинала 5. 8. 2015. г. Приступљено 19. 8. 2007. 
  36. ^ 大人気作品とのコラボレーション!「Tカード(犬夜叉)」10月2日(金)より店頭発行受付スタート!! (на језику: јапански). Shogakukan Production. 15. 9. 2020. Архивирано из оригинала 22. 9. 2020. г. Приступљено 25. 9. 2020. 
  37. ^ „Inuyasha Vol 2”. Ex.org. Архивирано из оригинала 8. 8. 2001. г. Приступљено 12. 11. 2020. 
  38. ^ „Inuyasha GN 23 - Review”. Anime News Network. 11. 4. 2006. Архивирано из оригинала 17. 11. 2020. г. Приступљено 12. 11. 2020. 
  39. ^ „INUYASHA v52 Review”. Manga Life. Архивирано из оригинала 3. 11. 2010. г. Приступљено 12. 11. 2020. 

Спољашњи извори

[уреди | уреди извор]