Пређи на садржај

InuYasha

С Википедије, слободне енциклопедије
InuYasha
Naslovna strana prvog toma mange
犬夜叉
Žanr
Manga
AutorRumiko Takahaši
IzdavačShogakukan
Ciljna grupaŠonen
ŠtampaShōnen Sunday Comics
ČasopisWeekly Shōnen Sunday
Prvo izlaženje13. novembar 1996 — 18. jun 2008.
Tomovi56
TV anime
Režiser Masaši Ikeda
Scenarista Kacujuki Sumisava
Studio Sunrise
Mreža NNS
Premijerno prikazivanje 16. oktobar 2000 – 13. septembar 2004.
Epizode 167
TV anime
InuYasha: Kanketsu-hen
Režiser Jasunao Aoki
Scenarista Kacujuki Sumisava
Studio Sunrise
Mreža NNS
Premijerno prikazivanje 4. oktobar 2009 – 30. mart 2010.
Epizode 26
Animirani filmovi
  1. InuYasha Movie 1: Toki wo Koeru Omoi
  2. InuYasha Movie 2: Kagami no Naka no Mugenjō
  3. InuYasha Movie 3: Tenka Hadō no Ken
  4. InuYasha Movie 4: Guren no Hōraijima
Nastavak
  • Hanyō no Yashahime
Portal Strip

InuYasha (јап. 犬夜叉) je manga koju je napisala i ilustrovala Rumiko Takahaši. Serijalizovala se od novembra 1996. do juna 2008. godine u magazinu Weekly Shōnen Sunday sa ukupno 56 tankobona.

Serija je adaptirana u dve animirane serije u produkciji studija Sunrise. Prva se emitovala od oktobra 2000. do septembra 2004. godine sa ukupno 167 epizoda. Druga serija, InuYasha: Kanketsu-hen, je direktan nastavak prethodne serije i emitovala se od oktobra 2009. do marta 2010. godine sa ukupno 26 epizoda. Četiri animirana filma i jedna OVA epizoda su takođe napravljene. Ostale adaptacije su u vidu jednog romana i nekoliko video igrica. Anime nastavak serije, Hanyō no Yashahime, se emitovao u dve sezone od oktobra 2020. do marta 2022. godine.

Do septembra 2020. godine, manga ima preko 50 miliona kopija u cirkulaciji, što je čini jednom od najprodavanijih mangi na svetu. Manga je osvojila 47. Šogakukanovu nagradu za mange u šonen kategoriji 2002. godine.

Radnja

[уреди | уреди извор]

U modernom Tokiju živi obična devojka zvana Kagome Higuraši. Sa njom u kući žive i njen deda, majka i mlađi brat. Kao i svi tinejdžeri i ona je živahna, sanjiva i ne brine se o budućnosti, ali je i marljiva učenica. Jednog dana, u bunaru u hramu slučajno upadne u vremenski portal i stigne u Japan u srednjem veku. Tamo je nalazi demon koji želi da se domogne Dragulja i ubije Kagome. Pošto je previše jak, Kagome oslobađa Inujašu. On ubija demona, ali želi da ubije i Kagome. Tada nailazi sveštenica Kaede koja stavlja čarobnu ogrlicu Inujaši oko vrata koja, kada bi Kagome rekla „Sedi!,” mu zabija glavu u zemlju. Pošto je Dragulj raznesen i krhotine raznete po čitavom Japanu, Inujaša je primoran da sarađuje sa Kagome, jer ona može da oseti Dragulj. Inujaša se polako zaljubljuje u Kagome, koja je reinkarnacija sveštenice Kikjo koja ga je ustrelila, u koju je takođe bio zaljubljen, kao i ona u njega. Naraku ih je oboje prevario i okrenuo ih jedno protiv drugog. Kikjo je tada umrla od smrtonosne rane, ali je kasnije veštica oživela. Kagome je zavolela Inujašu, kao i on nju. Oni započinju svoju avanturu. Usput sreću malog lisca-demona Šipa, sveštenika Mirokua, ubicu demona Sango, vuka demona Kogu i Sešomarua koji je Inujašin stariji brat.

Franšiza

[уреди | уреди извор]

Manga

[уреди | уреди извор]

Mangu je napisala i ilustrovala Rumiko Takahaši. Serijalizovala se od 13. novembra 1996. do 18. juna 2008. godine u šonen magazinu Weekly Shōnen Sunday.[3][4][5][6] Poglavlja su sakupljena u 56 tankobona; Prvi je izašao 18. априла 1997., a poslednji 18. februara 2009. godine.[7][8]

Anime

[уреди | уреди извор]

InuYasha

[уреди | уреди извор]

Anime adaptacija prvih 35 tankobona se emitovala od 16. oktobra 2000. do 13. septembra 2004. godine. Sastoji se od 167 epizoda, nastalih u produkciji studija Sunrise.[9][10]

InuYasha: Kanketsu-hen

[уреди | уреди извор]

Jula 2009. godine, najavljeno je da će ostatak poglavlja takođe biti adaptirani u anime, koristeći isti studio i ekipu.[11] Emitovan je pod nazivom InuYasha: Kanketsu-hen od 4. oktobra 2009. do 30. marta 2010. godine, sa ukupno 26 epizoda.[12]

Hanyō no Yashahime

[уреди | уреди извор]

Anime je proizveo spinof, pod nazivom Hanyō no Yashahime, koji prati decu glavnih likova. Emitovao se od 3. oktobra 2020. do 26. marta 2022. godine, sa ukupno 48 epizoda.[13][14][15] Dizajn likova radila je sama mangaka.[13][16] Spinof je kasnije dobio i mangu koju je napisao i ilustrovao Takaši Šina.[17] Serijalizovala se u magazinu Shōnen Sunday Super od 25. septembra 2021. do 25. juna 2025. godine sa ukupno 10 tankobona.

Filmovi

[уреди | уреди извор]

Serijal je proizveo četiri animirana filma sa originalnom pričom. Napisao ih je Kacujuki Sumisava, scenarista anime serije.[18] Prvi film, Toki wo Koeru Omoi, izašao je 22. decembra 2001. godine. Drugi, Kagami no Naka no Mugenjō, izašao je 21. decembra 2002. godine. Treći film, Tenka Hadō no Ken, izašao je 20. decembra 2003., a četvrti Guren no Hōraijima, je izašao 23. decembra 2004. godine.[19]

OVA

[уреди | уреди извор]

Za potrebe robne kuće Matsuya Ginza, odnosno njene izložbe, napravljena je OVA ovog naslova pod nazivom Kuroi Tessaiga, 30. jula 2008. godine.[20]

Video igrice

[уреди | уреди извор]

Serijal je proizveo mnoge video igrice. Za konzolu WonderSwan, napravljene su tri igre: InuYasha: Kagome no Sengoku Nikki, InuYasha: Fūun Emaki, i InuYasha: Kagome no Yume Nikki. Za konzolu Game Boy Advance izašla je igrica InuYasha: Naraku no Wana! Mayoi no Mori no Shōtaijō. Za mobilne telefone, serijal je adaptiran u istoimenu igru.[21] Za prvu PlayStation konzolu proizvedena je igra InuYasha: Sengoku Otogi Kassen, a za drugu InuYasha: Juso no Kamen i Inuyasha: Ōgi Ranbu. Za konzolu Nintendo DS proizvedena je igrica na engleskom jeziku pod nazivom Inuyasha: Secret of the Divine Jewel.[22]

Lik Inujaše korišćen je u igrici Sunday vs Magazine: Shūketsu! Chōjō Daikessen,[23] a njegov mač Tesajga bio je deo "eventa" u igrici Monster Hunter.[24]

Američka kompanija Score Entertainment proizvela je kartašku igru baziranu na serijalu.[25]

Roman

[уреди | уреди извор]

Tomoku Komparo i Takahaši su 10. decembra 2004. godine napisale roman koji adaptira prvih deset poglavlja mange.[26]

Predstave

[уреди | уреди извор]

U pozorištu ACT u Akasaki je 2000. i 2001. godine održana predstava bazirana na mangi, sa manjim izmenama.[27] Februara 2017. godine, u Tennozu Galaxy-iju, održana je još jedna pozorišna adaptacija ovog naslova. Među glumačkom postavom našli su se članovi benda Golden Bomber i Nogizaka46.[28][29]

Prijem

[уреди | уреди извор]

Manga InuYasha je 2001. i 2008. godine dobila preporuku žiriji na japanskom Media Arts festivalu.[30][31] Godine 2002. osvojila je Šogakukanovu nagradu za mange u kategoriji za šonen.[32] Zaključno sa septembrom 2020. godine, manga je prodata u preko 50 miliona primeraka.[33]

Eri Izava (Ex.org) napisala je u svojoj recenziji Inujaše da je „mešavina Takahašijinih najboljih priča: puna je akcije, zanimljivih likova, fantastike, karakterističnog humora i mrvice horora,“ pohvalivši takođe što je glavna heroina predstavljena kao inteligentna. Od kritika navodi da su akcione scene ponekada predugačke, i da su određeni likovi previše slični karakterima iz Takahašijinih prethodnih dela.[34] Rebeka Bandi (Anime News Network) je u recenziji za 23. tom mange napisala da je jako zanimljiva, kao i da ima dobar balans „akcije, dijaloga i razvoja, pogotovo među likovima“. Jedino je kritikovala što dizajn likova nije skroz konstantan.[35] Peni Keni (Manga Life) je sa šestog toma skočio na 52, uz komentar da je lako mogao da proprati priču jer Takahaši „vrti iste teme“. Rekao je takođe da Takahaši prikazuje „standardne teme na zanimljive načine,“ i da detaljno crta likove, dok su pozadine u drugom planu.[36]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „The Official Website for Inuyasha”. Viz Media. Архивирано из оригинала 9. 5. 2019. г. Приступљено 27. 10. 2017. 
  2. ^ マンガ批評：「犬夜叉」 因縁の対決と恋が決着 名手が描く物語とドラマ (на језику: јапански). Mainichi Shimbun. 24. 12. 2008. Архивирано из оригинала 1. 1. 2009. г. Приступљено 6. 12. 2022. 
  3. ^ Izawa, Eri (децембар 1996). „Shonen Sunday, 1996 Issue 50”. Архивирано из оригинала 12. 1. 2013. г. Приступљено 9. 2. 2010. 
  4. ^ Inoa, Christopher (28. 9. 2020). „The Fairy Tale of Inuyasha: 20 Years Later”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 30. 9. 2020. г. Приступљено 18. 6. 2023. 
  5. ^ Loo, Egan (10. 6. 2008). „Inuyasha Confirmed to End Next Wednesday in Japan”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 31. 8. 2010. г. Приступљено 14. 2. 2010. 
  6. ^ 2008年06月18日のアーカイブ. manganohi.jp (на језику: јапански). 18. 6. 2008. Архивирано из оригинала 25. 9. 2008. г. Приступљено 9. 11. 2021. 
  7. ^ 犬夜叉 1 [Inuyasha 1] (на језику: јапански). Shogakukan. Архивирано из оригинала 5. 1. 2016. г. Приступљено 13. 6. 2023. 
  8. ^ 犬夜叉 56 [Inuyasha 56] (на језику: јапански). Shogakukan. Архивирано из оригинала 1. 1. 2011. г. Приступљено 13. 6. 2023. 
  9. ^ ■スケジュール＆スタッフ■ (на језику: јапански). Sunrise Inc.. Архивирано из оригинала 27. 10. 2000. г. Приступљено 12. 8. 2023. 
  10. ^ 犬夜叉. Media Arts Database (на језику: јапански). Agency for Cultural Affairs. Архивирано из оригинала 13. 10. 2021. г. Приступљено 13. 10. 2021. 
  11. ^ Loo, Egan. „Inuyasha's Final Chapters Get TV Anime Green-Lit (Updated)”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 2009-07-19. г. Приступљено 15. 7. 2009. 
  12. ^ 犬夜叉 完結編. Media Arts Database (на језику: јапански). Agency for Cultural Affairs. Архивирано из оригинала 12. 8. 2023. г. Приступљено 12. 8. 2023. 
  13. ^ а б Pineda, Rafael Antonio (8. 5. 2020). „Inuyasha Anime Gets Yashahime: Princess Half-Demon TV Spinoff This Fall”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 13. 5. 2020. г. Приступљено 9. 5. 2020. 
  14. ^ Pineda, Rafael Antonio (21. 6. 2020). „Inuyasha Anime Spinoff Yashahime: Princess Half-Demon Airs on Saturdays This Fall”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 24. 6. 2020. г. Приступљено 22. 6. 2020. 
  15. ^ Pineda, Rafael Antonio (6. 8. 2020). „Inuyasha Spinoff Anime Yashahime: Princess Half-Demon's 1st Trailer Reveals Cast, October 3 Debut”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 7. 8. 2020. г. Приступљено 7. 8. 2020. 
  16. ^ 「半妖の夜叉姫」弐の章. Natalie (на језику: јапански). Natasha, Inc.. Архивирано из оригинала 23. 11. 2021. г. Приступљено 23. 11. 2021. 
  17. ^ „Yashahime: Princess Half-Demon, Vol. 1”. Viz Media. Архивирано из оригинала 1. 3. 2022. г. Приступљено 1. 3. 2022. 
  18. ^ „隅沢克之 のプロフィール” [Katsuyuki Sumisawa's Profile]. All Cinema. Архивирано из оригинала 2011-07-23. г. Приступљено 2010-02-10. 
  19. ^ „Inuyasha – The Final Act Unleashed Same Week as Japan Across Asia on Animax”. Anime News Network. 14. 9. 2009. Архивирано из оригинала 7. 11. 2012. г. Приступљено 26. 6. 2011. 
  20. ^ „New Inuyasha Short to Debut at Tokyo's Takahashi Event”. Anime News Network. 9. 7. 2008. Архивирано из оригинала 4. 9. 2008. г. Приступљено 4. 9. 2008. 
  21. ^ „Inuyasha (Game)”. www.glu.com. Архивирано из оригинала 11. 3. 2007. г. Приступљено 2. 1. 2016. 
  22. ^ „Inuyasha: Secret of the Divine Jewel - Nintendo DS - IGN”. Ds.ign.com. 2007-01-23. Архивирано из оригинала 2011-12-03. г. Приступљено 2015-02-21. 
  23. ^ „サンデー VS マガジン 集結！ 頂上大決戦:Sunday VS Magazine: Shūketsu! Chōjō Daikessen” (на језику: јапански). Konami. Архивирано из оригинала 2012-02-21. г. Приступљено 2012-01-22. 
  24. ^ イベントクエスト“犬夜叉・大妖の牙を求めて”でコラボ武器の素材を入手！ 『モンスターハンター3（トライ）』. Famitsu (на језику: јапански). 9. 9. 2009. Архивирано из оригинала 12. 9. 2009. г. Приступљено 27. 10. 2020. 
  25. ^ Kaufeld, John; Smith, Jeremy (2006). Trading Card Games For DummiesНеопходна слободна регистрација. John Wiley & Sons. ISBN 0470044071. 
  26. ^ „小説 犬夜叉”. www.shogakukan.co.jp. 10. 12. 2004. Архивирано из оригинала 1. 10. 2013. г. Приступљено 2. 1. 2016. 
  27. ^ „*Anime and News!**The Yomiruri review*”. tripod.com. 2. 3. 2001. Архивирано из оригинала 8. 2. 2002. г. Приступљено 2. 1. 2016. 
  28. ^ „Inuyasha Gets Stage Play Starring Golden Bomber's Yutaka Kyan”. 4. 2. 2017. Архивирано из оригинала 25. 1. 2021. г. Приступљено 9. 2. 2021. 
  29. ^ Komatsu, Mikikazu (6. 2. 2017). „Yutaka Kyan (Golden Bomber), Yumi Wakatsuki (Nogizaka 46) to Star in "Inuyasha" Stage Play in April”. Crunchyroll. Архивирано из оригинала 7. 2. 2017. г. Приступљено 6. 2. 2017. 
  30. ^ Jury Selections | Manga Division | 2001 [5th] Japan Media Arts Festival Archive”. Japan Media Arts Festival (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 3. 2. 2022. г. Приступљено 25. 7. 2022. 
  31. ^ Jury Selections | Manga Division | 2008 [12th] Japan Media Arts Festival Archive”. Japan Media Arts Festival (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 4. 2. 2022. г. Приступљено 25. 7. 2022. 
  32. ^ 小学館漫画賞: 歴代受賞者 [Shogakukan Manga Award: Successive Winner] (на језику: јапански). Shogakukan. Архивирано из оригинала 5. 8. 2015. г. Приступљено 19. 8. 2007. 
  33. ^ 大人気作品とのコラボレーション！「Tカード（犬夜叉）」10月2日（金）より店頭発行受付スタート!! (на језику: јапански). Shogakukan Production. 15. 9. 2020. Архивирано из оригинала 22. 9. 2020. г. Приступљено 25. 9. 2020. 
  34. ^ „Inuyasha Vol 2”. Ex.org. Архивирано из оригинала 8. 8. 2001. г. Приступљено 12. 11. 2020. 
  35. ^ „Inuyasha GN 23 - Review”. Anime News Network. 11. 4. 2006. Архивирано из оригинала 17. 11. 2020. г. Приступљено 12. 11. 2020. 
  36. ^ „INUYASHA v52 Review”. Manga Life. Архивирано из оригинала 3. 11. 2010. г. Приступљено 12. 11. 2020. 

Spoljašnji izvori

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=InuYasha&oldid=30926801”