Лига бршљана

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Ivy League)

Лига бршљана
Основана1954.
КомесарРобин Харис[1]
Број тимова8
СедиштеПринстон, Њу Џерзи, САД
Званични сајтivyleague.com

Лига бршљана (енгл. Ivy League) је америчка спортска конференција која обухвата осам најпрестижнијих приватних универзитета на северноистоку САД.[2][3][4][5][6] То су уједно и неки од најстаријих универзитета у САД. Назив потиче од бршљана који покрива најстарије зграде ових универзитета. Ови универзитети спадају међу најпопуларније у Америци, али и у најселективније по питању пријема студената. Спадају у најбогатије у свету у смислу економских ресурса и привлаче многе научнике широм света. Иако су сви универзитети приватни, примају државна средства за истраживања. Универзитети Лиге бршљана су познати како по високим академским достигнућима, тако и у спортским активностима. Студенти са одличним академским знањем, као и студенти истакнути у неком од спортова, добијају стипендије.

Овај је термин био у употреби још од 1933. године, а постао је званичан након формирања NCAA дивизије I на атлетском саветовању 1954. године.[7] Седам од осам школа је основано током колонијалног периода (Корнел је основан 1865. године), и то чини седам од девет колонијалних колеџа формираних пре Америчке револуције.

Школе Лиге бршљана се генерално сматрају представницима најпрестижнијих школа, и сврставају се међу најбоље универзитете широм света према ставу предузећа U.S. News & World Report.[8] Свих осам универзитета се налази међу првих четрнаест у њиховом извештају из 2019. године о рангирању националних универзитета, укључујући четири на прва три места (Колумбија и Јејл су једнако рангирани на трећем месту).[9] У извештају исте организаје о глобалном рангирању универзитета из 2019, три универзитета Лиге бршљана су рангирани међу првих десет (Харвард – 1. место, Колумбија – 8. место, и Принстон – 9. место), а шест је међу првих двадест. Универзитети са фокусом на додипломске студије, Универзитет Браун и Дартмутски колеџ су рангирани на 99. и 197. месту, респективно.[10][11] Компанија U.S. News је именовала припадника Лиге бршљана најбољим националним универзитетом сваке године током задњих 18 година завршно са рангирањем из 2018. године: Принстон једанаест пута, Харвард два пута, и по две школе су делиле прво место пет пута.

У 2021, Вести САД & Светски извештај рангирања глобално најбољих универзитета, два припадника Лиге бршљана су рангирана у првих 10 на међународном нивоу (Харвард први, а Колумбија шеста).[12] Свих осам школа Лиге бршљана су чланице Асоцијације америчких универзитета, најпрестижнијег савеза америчких истраживачких универзитета.[13]

Број уписа на основне студије се креће од око 4.500 до око 15.000,[14] више од већине колеџа либералних уметности и мање од већине државних универзитета. Укупан број уписа, који укључује дипломиране студенте, креће се од приближно 6.600 у Дартмуту до преко 20.000 у Колумбији, Корнелу, Харварду и Пену. Финансијске задужбине Лиге бршљана се крећу од Браунових 6,9 милијарди долара[15] до 53,2 милијарде долара на Харварду,[16] највеће финансијске задужбине било које академске институције на свету.[17]

Лига бршљана је слична другим групама универзитета у другим земљама као што су Grande Ecoles у Француској,[18] Оксбриџ[19][20] у Уједињеном Краљевству, Ц9 лига[21] у Кини, Империјални универзитети[22] у Јапану и Група осам[23] у Аустралији.

Чланови[уреди | уреди извор]

Положај универзитета Лиге бршљана на мапи САД

Галерија[уреди | уреди извор]

Историја[уреди | уреди извор]

Иако су се индиције за формирање Ајви лиге појавиле десетак година раније, први званични кораци су подузети 1945. године, када је осам председника ових универзитета почело преговоре о формирању заједничке лиге америчког фудбала ради очувања вредности тог спорта, али у једнакој мери очувању вредности академског живота.[24] Први корак ка организовању такмичења унутар лиге је учињен 1952. године са обавештењем да ће од јесени 1953. године сваки универзитет играти са сваким универзитетом у групи бар једном у пет година. Овај план је промењен 1954. године када су председници објавили да ће такмичења у америчком фудбалу бити сваке године, почевши од 1956. и одобрили слична такмичења у више других спортова. Од 1977. године постојала су такмичења у америчком фудбалу, фудбалу, кошарци, а на неким универзитетима и у бејзболу, хокеју, тенису, пливању, рвању. Касније су придружени трчање, голф и веслање. Средином 1970-их уведена су и првенства за жене, најпре у кошарци и хокеју на леду, а касније и у другим спортовима.

Ривалства[уреди | уреди извор]

Иако се ова група елитних универзитета сматра делом једне лиге, током година су се развила многа ривалства.[25] Принстон и Пенсилванија су већ годинама ривали у кошарци. Корнел и Харвард су дугогодишњи ривали у хокеју, а Харвард и Пен у америчком фудбалу. Многи други универзитети Лиге бршњана такође имају озбиљна спортска ривалства. Ривалство између Јејла и Принстона се сматра другим најстаријим у САД. Такмичења су постала толико популарна да су се утакмице почеле играти у Њујорку како би гледаоци могли доћи издалека и гледати утакмице. Популарност спортиста и ривалстава је донело много популарности школама као и зараду од проданих карата.

Постоје такође и академска ривалства међу универзитетима. Ова ривалства се углавном огледају у мишљењима који универзитет има најбоље дипломце, који нуди најбоље стипендије, који познати су завршили који универзитет, итд.

Достигнућа[уреди | уреди извор]

Сваки универзите Лиге бршљана има битна достигнућа. Сви они носе одређену репутацију и сваки универзитет има изврсне програме који су најпре истакнути у пољима медицине и права, чинећи их међу најтраженијим универзитетима на свету. При одабиру студената сви су веома ригорозни како би осигурали само најбоље и најинтелигентније студенте. Многи познати су дипломирали на неком од универзитета Лиге бршљана, као нпр. скорашњи САД Џорџ Буш, Бил Клинтон и Барак Обама. Престиж ових универзитета наводи многе на мишљење да су они само за богатство и елиту. Компаније, углавном правне фирме, медицинске установе и велике корпорације, често траже дипломце Лиге бршљана као потенцијалне запослене.

Други бршљани[уреди | уреди извор]

Израз Бршљан плус се понекад користи за означавање позитивног поређења или повезаности са Лигом Бршљана, често на академском плану. Термин је коришћен да опишу Мали бршљани, група малих колеџа либералних уметности у североисточним Сједињеним Државама.[26] Друге уобичајене употребе укључују Јавне бршљане, Скривене бршљане и Јужне бршљане.

Бршљан плус[уреди | уреди извор]

Термин Бршљан плус се понекад користи за означавање оригиналних осам институција (у овом контексту древних осам)[27][28][29] плус неколико других школа за потребе алумни удружења,[30][31] универзитетских конзорцијума,[31][32][33][34] или поређења задужбина.[35][36][37][38] У својој књизи Распетљавање Лиге бршљана, Завел пише: „Укључивање школа које нису из Лиге бршљана под овим термином је уобичајено за неке школе и изузетно ретко за друге. Међу овим другим школама, Масачусетски институт за технологију и Универзитет Станфорд су скоро увек укључени. Универзитет у Чикагу и Универзитет Дјук су такође често укључени.“[31]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Executive Director Robin Harris”. Архивирано из оригинала 5. 4. 2016. г. Приступљено 1. 4. 2016. 
  2. ^ „Princeton Campus Guide – Ivy League”. Архивирано из оригинала 22. 3. 2010. г. Приступљено 26. 4. 2007. 
  3. ^ „The Benefits of the Ivy League – Crimson Education US”. www.crimsoneducation.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 12. 02. 2022. г. Приступљено 7. 5. 2020. 
  4. ^ Vedder, Richard. „Does Attending Elite Colleges Make You Happy? Lessons From The Admissions Scandal”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 7. 5. 2020. 
  5. ^ Gladwell, Malcolm. „Getting In”. The New Yorker (на језику: енглески). Приступљено 7. 5. 2020. 
  6. ^ „Joint Ivy Statement on Admission Policies”. Princeton University Admission (на језику: енглески). 2. 9. 2016. Приступљено 7. 5. 2020. 
  7. ^ „Ivy League History and Timeline”. Архивирано из оригинала 20. 4. 2016. г. Приступљено 13. 11. 2015. 
  8. ^ „World's Best Colleges”. Архивирано из оригинала 30. 5. 2012. г. Приступљено 3. 7. 2009. 
  9. ^ „National University Rankings”. U.S. News & World Report. Архивирано из оригинала 21. 5. 2011. г. Приступљено 11. 9. 2013. 
  10. ^ https://www.usnews.com/education/best-global-universities/brown-university-217156/overall-rankings
  11. ^ https://www.usnews.com/education/best-global-universities/dartmouth-college-182670/overall-rankings
  12. ^ „2021 Best Global Universities Rankings”. U.S. News. 2021. Приступљено 10. 5. 2021. 
  13. ^ „Our Members”. Association of American Universities. Приступљено 20. 8. 2021. 
  14. ^ Dartmouth and Cornell respectively
  15. ^ „Brown University's endowment reaches $6.9b after generating a more than 50 percent return”. The Boston Globe (на језику: енглески). Приступљено 2021-10-14. 
  16. ^ „Harvard's Endowment Soars to $53.2 Billion, Reports 33.6% Returns”. The Harvard Crimson. Приступљено 2021-10-14. 
  17. ^ „10 Private Universities With Largest Financial Endowments”. Архивирано из оригинала 1. 8. 2012. г. Приступљено 30. 5. 2012. 
  18. ^ „Grandes écoles: The making of France's ruling elite”. France 24 (на језику: енглески). 2013-05-21. Приступљено 2022-08-22. 
  19. ^ „Oxbridge vs the Ivy League: what's the difference? – Oxbridge Applications”. 13. 4. 2012. Приступљено 8. 11. 2018. 
  20. ^ „Ivy League v Oxbridge: Best Experience in the World?”. Crimson Education. Приступљено 8. 11. 2018. 
  21. ^ „China's Ivy League:C9 League”. en.people.cn. Архивирано из оригинала 03. 01. 2019. г. Приступљено 8. 11. 2018. 
  22. ^ „Prestigious 'Imperial Universities' the best in Japan – THE rankings – Study International”. 31. 3. 2017. Архивирано из оригинала 15. 7. 2019. г. Приступљено 8. 11. 2018. 
  23. ^ „The Go8 university group explained”. www.timeshighereducation.com/. Приступљено 13. 10. 2022. 
  24. ^ „Timeline - Ivy League”. Архивирано из оригинала 20. 4. 2016. г. Приступљено 24. 10. 2016. 
  25. ^ The History Of The Ivy League - Best College Reviews
  26. ^ „NESCAC”. www.nescac.com. Архивирано из оригинала 6. 2. 2016. г. Приступљено 9. 2. 2016. 
  27. ^ „Around the Ivies: Ancient Eight History”. The Harvard Crimson. 
  28. ^ „The Beginning of the Ancient Eight”. The Cornell Daily Sun. 
  29. ^ „Modernizing the Ancient Eight”. Yale Daily News. 
  30. ^ Babbit, Nory (јесен 2005). „Yale Hosts Ivy Plus Conference”. The Blue Print. Архивирано из оригинала 10. 6. 2010. г. Приступљено 25. 3. 2009. 
  31. ^ а б в Zawel, Marc (1. 9. 2005). „Defining the Ivy League”. Untangling the Ivy League. College Prowler. стр. 9. ISBN 1-59658-500-5. 
  32. ^ „Ivy Plus Sustainability Working Group”. Yale. Архивирано из оригинала 1. 1. 2008. г. Приступљено 24. 11. 2008. 
  33. ^ „Ivy + Alumni Relations Conference”. Princeton. Архивирано из оригинала 26. 1. 2009. г. Приступљено 24. 11. 2008. 
  34. ^ „Ivy Plus Libraries Confederation”. Columbia University Libraries. Приступљено 27. 7. 2019. 
  35. ^ Weisman, Robert (2. 11. 2007). „Risk pays off for endowments”. The Boston Globe. Приступљено 24. 11. 2008. 
  36. ^ Perloff-Giles, Alexandra (11. 3. 2008). „Columbia, MIT Fall Into Line on Aid”. The Harvard Crimson. Архивирано из оригинала 17. 8. 2009. г. Приступљено 24. 11. 2008. 
  37. ^ Bianco, Anthony (29. 11. 2007). „The Dangerous Wealth of the Ivy League”. Businessweek. Приступљено 24. 3. 2009. 
  38. ^ Lerner, Josh; Schoar, Antoinette; Wang, Jialan (лето 2008). „Secrets of the Academy: The Drivers of University Endowment Success” (PDF). Journal of Economic Perspectives. Nashville, TN: The American Economic Association. 22 (3): 207—22. ISSN 0895-3309. OCLC 16474127. S2CID 17968423. doi:10.1257/jep.22.3.207. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]