Kanal korena zuba

С Википедије, слободне енциклопедије
Kanal korena zuba
Human tooth diagram-en.svg
Detalji
LatinskiCanalis radicis dentis
Pokazatelji
TAA05.1.03.049
FMA55674
Anatomska terminologija

Kanal korena zuba je anatomski prostor koji se prirodno javlja unutar korena zuba. Sastoji se od pulpne komore (unutar koronalnog dela zuba), glavnog kanala,i složenijih anatomskih grana koje mogu povezivati korenske kanale međusobno ili sa površinom korena.

Struktura[уреди | уреди извор]

U središtu svakog zuba je šuplje područje u kojem se nalaze meka tkiva, poput nerva, krvnih sudova i vezivnog tkiva. Ovo šuplje područje sadrži relativno širok prostor u krunskom delu zuba koji se naziva pulpna komora. Ti kanali prolaze kroz središte korena, slično načinu na koji grafit prolazi kroy olovku. Pulpa prima nutriente putem krvnih sudova, a senzorni nervi prenose signale nazad u mozak. Zub se može osloboditi od bola ako dođe do nepovratnog oštećenja pulpe, tretmanom korenskog kanala.

Anatomija korenskih kanala sastoji se od pulpne komore i korenskih kanala. Oba sadrže zubnu pulpu. Manji ogranci, koji se nazivaju pomoćni kanali, najčešće se nalaze u blizini korenskog vrha (apeksa), ali se mogu naći bilo gde po dužini korena. Ukupan broj korenskih kanala po zubu zavisi od broja korena zuba i u rasponu je od jednog do četiri, pet ili više u nekim slučajevima. Ponekad postoji više od jednog korenskog kanala po korenu. Neki zubi imaju promenljiviju unutrašnju anatomiju od drugih.

Neobični oblik korenskog kanala, složeno grananje (posebno postojanje horizontalnih grana) i više korenskih kanala smatraju se glavnim uzrocima zatajenja lečenja korenskih kanala. Npr. ako stomatolog previdi sekundarni korenski kanal, i on ostane neočišćen i nezapečaćen, on će ostati zaražen, uzrokujući da terapija korenskog kanala ne uspe.

Sistem korenskog kanala[уреди | уреди извор]

Specifične karakteristike i složenost unutrašnje anatomije zuba detaljno su proučavane. Koristeći tehniku replike na hiljadama zuba, Hes je već 1917. godine pojasnio da je unutrašnji prostor zubnih korena često složen sistem sastavljen od centralnog područja (kanali korena s okruglim, ovalnim ili nepravilnim oblikom preseka) i bočnim delovima (peraja, anastomoze i sporedni kanali). Zapravo, ova bočna komponenta može imati relativno veliku zapreminu, što otežava fazu čišćenja instrumentalnim postupkom, pri čemu ostaci vitalne ili nekrotične pulpe tkiva, kao i infektivni elementi, ne bivaju lako uklonjeni na ovim prostorima. Stoga je slika korenskih kanala koji imaju glatki, konični oblik uglavnom previše idealistička i podcenjuje doseg instrumentacije korenskih kanala.

Sadržaji[уреди | уреди извор]

Procedure za korenski kanal

Prostor unutar korenskih kanala ispunjen je visoko vaskularizovanim, labavim vezivnim tkivom, zvanim zubna pulpa. Zubna pulpa je tkivo od koga je sastavljen deo dentina. Zubna pulpa pomaže potpunom formiranju sekundarnih zuba (zubi odraslih) jednu do dve godine nakon izbijanja u ustima. Zubna pulpa takođe hrani i hidrira zubnu strukturu, čineći zub otpornijim, manje krtim i manje sklonim lomljenju prilikom žvakanja tvrde hrane. Uz to, zubna pulpa obezbeđuje toplu i hladnu senzornu funkciju.

Varijacija[уреди | уреди извор]

Korenski kanal sa izvađenom pulpom, očišćen i pripremljena za punjenje i stavljanje krunice.

Korenski kanali s ovalnim presekom nalaze se u 50–70% korenskih kanala. Pored toga, kanali sa presekom „u obliku suze” su uobičajeni kada jedan koren sadrži dva kanala (kao što se dešava, na primer, sa dodatnim mesijalnim korenom koji se vidi kod donjih kutnjaka), suptilnosti koje mogu biti teže za procenu na klasičnim radiografima.

Nedavna ispitivanja pokazala su da upotreba konusnog CT skeniranja može da otkrije dodatne kanale koji bi bili propušteni u 23% slučajeva, što zauzvrat može dovesti do apikalnog parodontitisa. Naročito gornji kutnjaci imaju predispoziciju da imaju okultni akcesorni kanal kod skoro polovine pacijenata.[1]

Klinički značaj[уреди | уреди извор]

Korenski kanal je takođe kolokvijalni pojam za stomatološku operaciju, endodontsku terapiju, gde se pulpa izvadi, prostor dezinfikuje, i zatim napuni.

Kada se koriste rotirajuće nikl-titanijumske (NiTi) bušilice u kanalima s poprečnim presecima ravno ovalnim ili u obliku suze, stvara se kružni otvor zbog rotacionog dejstva metala. Takođe, male šupljine unutar kanala kao što su bukalna ili lingvalna udubljenja, mogu da budu nepristupačna za instrumente, što potencijalno ostavlja rezidualne bolesti tokom dezinfekcije.

Ostaci tkiva ili biofilma duž takvih udubljenja neobrađenih istrumentima mogu dovesti do neuspeha procedure, kako zbog neadekvatne dezinfekcije, tako i zbog nemogućnosti pravilnog zatvaranja prostora korenskih kanala. Shodno tome, biofilm treba ukloniti sredstvom za dezinfekciju, obično natrijum hipohloritom, tokom tretmana korenskog kanala.

Vidi još[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Karabucak, B; Bunes, A; Chehoud, C; Kohli, MR; Setzer, F (10. 2. 2016). „Prevalence of Apical Periodontitis in Endodontically Treated Premolars and Molars with Untreated Canal: A Cone-beam Computed Tomography Study”. Journal of Endodontics. 42 (4): 538—41. PMID 26873567. doi:10.1016/j.joen.2015.12.026. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).