Kompjuterski kriminalitet

С Википедије, слободне енциклопедије

Računar u predstavlja jednu od najznačajnijih i najrevolucionarnijih tekovina razvoja tehničko-tehnološke civilizacije. No, pored svih prednosti koje sobom nosi i ogromne koristi čovečanstvu, računar je brzo postao i sredstvo zloupotrebe nesvesnih pojedinaca, grupa čak i organizacija. Tako nastaje računarski kriminalitet kao poseban i specifičan oblik savremenog kriminaliteta po strukturi, obimu i osobenostima. Sve to zaslužuje pažnju države i njenih organa pa i cele međunarodne zajednice. Razni pojavni oblici računarskog kriminaliteta ne poznaju granice izmedju država pa ni između kontinenata.[1]

Uporedo sa ubrzanom informatizacijom društva i ulaskom Interneta u sve oblasti društvenog i privatnog života ljudi, računarski kriminal postaje dominantan oblik zloupotreba, kršenja zakona i drugih normi ponašanja. Novi oblici napada na računare i računarske mreže javljaju se velikom brzinom, a novi tipovi računarskog kriminala praktično zavise samo od mašte malicioznih napadača.

Konvencija o visokotehnološkom kriminalu[уреди | уреди извор]

Ova konvencija[2] je ratifikovana od strane Narodne skupštine Republike Srbije i na taj način uneta u domaći pravni poredak. U samom uvodu ove konvencije, data su objašnjenja i razlozi donošenja.

Kao osnovni razlog za donošenja ove Konvencije, države potpisnice navode :

  • Sprovođenje zajedničke kaznene politike u svrhu zaštite društva od sajber kriminala, usvajanjem odgovarajuce legislative i unapredivanjem medunarodne saradnje;
  • Saradnja izmedu država i privatnih preduzeća u borbi protiv sajber kriminala i potrebu zaštite legitimnih interesa u korišcenju i razvoju informatičke tehnologije, jer efikasna borba protiv sajber kriminala zahteva povećanu, brzu i veoma funkcionalnu međunarodnu saradnju u krivičnim stvarima;

U Konvenciji se navode osnovi donošenja ovog akta, kao što su :

  • Duboke promene koje je donela digitalizacija, konvergencija i stalni trend ka globalizaciji računarskih mreža;
  • Rizici da se računarske mreže i elektronske informacije mogu takode koristiti za izvršenje krivičnih dela i da dokazni materijali koji se odnose na takve prestupe mogu biti uskladišteni u tim mrežama ili prenošeni preko njih;

Dakle, osnovni cilj konvencije je sprečavanje dela usmerenih protiv poverljivosti, integriteta i dostupnosti računarskih sistema, mreža i računarskih podataka, kao i sprečavanja zloupotrebe tih sistema, mreža i podataka na taj način što će se predvideti kaznene mere za takva činjenja kao što je opisano u ovoj konvenciji i što ce se usvojiti mere dovoljne za efikasnu borbu protiv takvih krivičnih dela, na taj način što će se na unutrašnjem i medunarodnom nivou olakšati otkrivanje, istraga i gonjenje takvih krivičnih dela i što će se obezbediti uslovi za brzu i pouzdanu međunarodnu saradnju;

Pojavni oblici računarskog kriminaliteta[уреди | уреди извор]

Pojavni oblici (fenomenologija) računarskog kriminaliteta mogu biti mnogobrojni, uglavnom se mogu svesti na sledeće oblike[3]

  • protivpravno korišćenje usluga
  • neovlašćeno pribavljanje informacija
  • računarske krađe
  • računarske prevare
  • komputerske sabotaže
  • računarski terorizam
  • kriminal vezan za računarske mreže
  • krađa usluga
  • informacijski kriminalitet
  • imovinski kriminalitet
  • neimovinski kriminalitet
  • finansijske krađe, prevare i zloupotrebe
  • krađa dobara i vremena
  • falsifikovanje podataka i dokumenata
  • vandalizam, hakerisanje
  • računarska sabotaža

Organizacija i nadležnost državnih organa u borbi protiv računarskog kriminala[уреди | уреди извор]

Posebno tužilaštvo[уреди | уреди извор]

Kako je članom 4. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala[4] predviđeno za krivična dela protiv bezbednosti računarskih podataka i krivičnih dela protiv intelektualne svojine, imovine i pravnog saobraćaja kod kojih se kao objekat ili sredstvo izvršenja krivičnih dela javljaju računari, računarske mreže i računarski podaci, za postupanje u predmetima navedenih krivičnih dela nadležno je Okružno javno tužilaštvo u Beogradu za teritoriju Republike Srbije. Obrazuje se posebno Odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.

Radom Posebnog tužilaštva rukovodi posebni tužilac za visokotehnološki kriminal[5], koga postavlja Republički javni tužilac iz redova javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. Prednost imaju javni tužioci odnosno zamenici javnih tužilaca koji poseduju posebna znanja iz oblasti informatičkih tehnologija. Mandat posebnog tužioca je četiri godine i može biti ponovo postavljen. Posebni tužilac ima prava i dužnosti kao javni tužilac.

Kada dode do saznanja da se u jednom krivičnom predmetu radi o slučajevima predviđenim za nadležnost Posebnog tužioca, isti se pismeno obraća Republičkom javnom tužiocu zahtevajući od njega da mu poveri ili prenese u nadležnost taj predmet.

Republički javni tužilac, na predlog Posebnog tužioca, donosi poseban akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u posebnom tužilaštvu uz saglasnost ministra za poslove pravosuda.

Služba za borbu protiv visokotehnološkog kriminala[уреди | уреди извор]

Članom 9 istog zakona je predviđeno da se obrazuje posebna služba za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova. Ministar unutrašnjih poslova po pribavljenom mišljenju Posebnog tužioca postavlja i razrešava starešinu Službe i bliže uređuje njen rad u skladu sa zakonom. Služba postupa po zahtevima Posebnog tužioca u skladu sa zakonom.

Nadležnost i organizacija sudova[уреди | уреди извор]

Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz oblasti visokotehnološkog kriminala za teritoriju Republike Srbije je nadležan Okružni sud u Beogradu. Za odlučivanje u drugom stepenu nadležan je neposredno viši sud .

U okružnom sudu u Beogradu se obrazuje Veće za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. Sudije u to veće raspoređuje predsednik Okružnog suda iz reda sudija tog suda uz njihovu saglasnost. Prednost imaju sudije koje poseduju posebna znanja iz oblasti informacionih tehnologija

Sudije se raspoređuju u Veće najduže na dve godine a može im biti produžen mandat odlukom predsednika Okružnog suda u Beogradu.

Obaranje sajtova[уреди | уреди извор]

Zloupotrebe često imaju i spektakularne oblike. Jadan od takvih je aktivnost hakera i krakera koji, za sopstvene ili potrebe naručioca, vrše raznovrsne mrežne napade. Ti napadi se mogu sastojati u promeni izgleda sajta, promeni sadržine, odbijanju usluga ili pretrpavanju raznovrsnim spam porukama.

Ne retko hakeri i krakeri to rade po nečijem nalogu (npr. nekog od konkurenata). Postojala je sumnja da se to upravo desilo sa dvodnevnim februarskim zahvatima na velikim sajtovima kao što je: Amazon.com, Buy.com, eBuy, CNN.cim, Zdnet.

Njima svakako treba dodati i pad Yahoo.com. Njihov rad je bio obustavljen na po 2 do 5 sati, a gubici koje s pretrpeli bili su ogromni. Motivi, su naravno, raznovrsni, mada nikako ne treba zanemariti koristi koje konkurencija može postici, odnosno štete koje napadnuta strana pretrpi, a koje su ne samo materijalne, već i u ugledu, pouzdanosti, "imidžu".

Obaranje sajtova u Srbiji[уреди | уреди извор]

Napadi u Srbiji najčešće su usmereni ka sajtovima vladinih organizacija, mada neretko bivaju napadnuti i sajtovi raznih firmi i poznatih ličnosti. Jedan od zanimljivijih slučajeva je i napad na sajt Odeljenja za visokotehnološli kriminal.[6][7]

Jedan od glavnih razloga hakerskih upada je i slaba zaštićenost servera na kojima se nalaze napadnuti sajtovi. Ne postoji stopostotna zaštita jer hakeri prate razvoj tehnologija i prema tome programiraju odgovarajuće softvere za upad na servere. Hakeri su programeri koji, kada ugrabe slobodno vreme, prave programe za upad u druge sisteme. Upad obično obavljaju uz pomoć linuks sistema, jer je on najpogodniji za hakerisanje i uvek se trude da zavaraju trag.

Borba protiv ovakve vrste hakerskih napada je jako teška, jer oni uvek dolaze iz raznih delova sveta i teško ih je locirati. I pored toga ipak je moguće obezbediti odgovarajuću zaštitu internet sajtova od neovlašćenih ulaza i „obaranja“, ali su za to potrebani tim stručnih ljudi i odgovarajuće mere zaštite. U Srbiji postoje tačno propisani standardi za obezbeđivanje sajtova od „obaranja“ i u svim slučajevima moguće je utvrditi i ko je odgovoran za „obaranje bilo kog internet sajta.

Takođe su napadnuti i sajtovi:

Kazne za hakere[уреди | уреди извор]

Povodom hakerskog napada i obaranja sajta Ministarstva poljoprivrede, posebni tužilac za visokotehnološki kriminal Lidija Komlen-Nikolić[11] naglasila je da je za to krivično delo predviđena kazna zatvora do tri godine, sem ukoliko bi hakerski napad izazvao ozbiljniju sabotažu. U tom slučaju Zakon propisuje kaznu zatvora u trajanju do pet godina. Prema rečima Lidije Komlen-Nikolić, pre preuzimanja konkretnih koraka, tužilaštvo mora da dobije izveštaj sa kog je servera i IP adrese napad izvršen. Posle toga, tužilaštvo se preko Interpola može obratiti zemlji iz koje napad izvršen i zahtevati da se dostave podaci o eventualnim izvršiocima. Formalno gledano ne postoji nadležnost domaćih organa ukoliko počinioci nisu iz naše zemlje i ukoliko napad ne potiče iz Srbije. Nadležnost u takvim slučajevima je tužilaštvo zemlje iz koje napad potiče - objasnila je Komnen Nikolić.

U slučaju pronalaženja počinioca krivičnog dela njegova računar se oduzima. Podaci iz njega se ne brišu, već se u prisustvu branioca klonira (kopira) hard disk. Znači, ne dira se inicijelni hard disk jer svako njegovo otvaranje i čeprkanje po računaru menja dokaze. Umesto toga, dokazi se prikupljaju na osnovu klona hard-diska. Čak se i samo kloniranje hard-diska radi bez uključivanja računara.

Izvodi iz krivičnog zakona Republike Srbije[уреди | уреди извор]

Svaki neovlašćen pristup računarskoj mreži od strane hakera podlaže pod članove 302,303 i 304 Krivičnog zakona Republike Srbij[12] koji nadlažu sledeće:

Član 302: Neovlašćeni pristup zaštićenom računaru, računarskoj mreži ili elektronskoj obradi podataka

  • Ko se, kršeći mere zaštite neovlašćeno uključi u računar ili računarsku mrežu ili neovlašćeno pristupi elektronskoj obradi podataka, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
  • Ko upotrebi podatak dobijen na način predviđen u stavu 1 ovog člana, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
  • Ako su usled dela iz stava 1. ovog člana došlo do zastoja ili ozbiljnog poremećaja funkcionisanja elektronske obrade i prenosa podataka ili mreže ili su nastupile druge teške posledice, učinilac će se kazniti zatvorom do tri godina.

Član 303: Sprečavanje i ograničavanje pristupa javnoj računarskoj mreži

  • Ko neovlašćeno sprečava ili ometa pristup javnoj računarskoj mreži,kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
  • Ako delo iz stava 1 ovog člana učini službeno lice u vršenju službe,kazniće se zatvorom do tri godine.

Član 304: Neovlašćeno korišćenje računara ili računarske mreže

  • Ko neovlašćeno koristi računarske usluge ili računarsku mrežu u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri meseca.
  • Gonjenje za delo iz stava 1. ovog člana preduzima se po privatnoj tužbi. “

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Dragan Jovašević, Komentar Krivičnog zakona SRJ, Službeni glasnik, Beograd, 2002.
  2. ^ Zakon o potvrdjivanju konvencije o visokotehnološkom kriminalu
  3. ^ Prof. dr Predrag Dimitrijević, Pravo informacione tehnologije (Internet Law), Niš, 2011. god
  4. ^ Službeni glasnik RS", br. 61/2005, 104/2009[мртва веза], Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala
  5. ^ „Visokotehnološki kriminal”. Архивирано из оригинала на датум 22. 10. 2011. Приступљено 10. 10. 2011. 
  6. ^ „Odeljenje za visokotehnološli kriminal”. Архивирано из оригинала на датум 21. 5. 2012. Приступљено 8. 10. 2011. 
  7. ^ Blic vesti, Hakeri upali na sajt tužilaštva za visokotehnološki kriminal
  8. ^ Blic vesti, Hakeri sa Kosova napali sajt ministarstva poljoprivrede
  9. ^ B92, Hakovan "Nacionalni brend Srbije"
  10. ^ Blic vesti, Albanski hakeri oborili sajt Novaka Đokovića
  11. ^ Press Online, Lidija Komlen Nikolić tužilac za tehnološki kriminal
  12. ^ Krivični zakon Republike Srbije

Vidi još[уреди | уреди извор]