Laslo Lovas

С Википедије, слободне енциклопедије
Laslo Lovas
Lovas 2017. godine
Lični podaci
Datum rođenja(1948-03-09)9. март 1948.
Mesto rođenjaBudimpešta, Mađarska,
DržavljanstvoMađarsko
Sjedinjene Američke Države
ObrazovanjeEtveš Lorand Univerzitet
Mađarska akademija nauka
Naučni rad
MentoriTibor Galaj
Poznat poErdeš–Faber–Lovasova hipoteza
Knajzerova hipoteza
LLL algoritam redukcije baze rešetki
Lovasova lokalna lema
NagradeAbel Prize (2021)
Brouwer Medal (1993)
Kyoto Prize in Basic Sciences (2010)
Széchenyi Prize (2008)
János Bolyai Creative (2007)
John von Neumann Theory Prize (2006)
Gödel Prize (2001)
Knuth Prize (1999)
Wolf Prize (1999)
Fulkerson Prize (1982, 2012)
Pólya Prize (1979)
Званични веб-сајт
www.cs.elte.hu/~lovasz/

Laslo Lovas (mađarski: László Lovász; rođen 9. marta 1948. godine), mađarski matematičar i profesor emeritus na Etveš Lorand univerzitetu, najpoznatiji je po svom doprinosu u kombinatorici, za koji je zajedno sa Avijem Vigderzonom 2021. godine dobio Abelovu nagradu. U periodu od 2007. do 2010. bio je predsednik Međunarodne matematičke unije a zatim i predsednik Mađarske akademije nauka od 2014. do 2020.

Lovasov značajan doprinos ogleda se u teoriji grafova kroz dokaze Knajzerove hipoteze i Lovasove lokalne leme, kao i kroz formulaciju Erdeš-Faber-Lovasove hipoteze. Autor je i LLL algoritma redukcije baze rešetki, koji nosi naziv upravo po njemu.

Mladost i obrazovanje[уреди | уреди извор]

Rođen je 9. marta 1948. godine u mađarskoj prestonici Budimpešti, gde je i pohađao gimnaziju Fazekaš Mihalj.[1][2][3][4] Tokom školovanja osvojio je tri zlatne medalje (1964-1966) i jednu srebrnu (1963) na Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi.[2][3][4][5] Pored toga, kao mladi matematički genije učestvovao je i u mađarskim televizijskim kvizovima.[3] Matematičar Pol Erdeš probudio je interesovanje kod mladog Lovasa za teorijom grafova.[3][6]

Diplomu Kandidata nauka (C.Sc) Laslo je stekao 1970. godine na Mađarskoj akademiji nauka pod mentorstvom Tibora Galaja.[1][3][7][8] Godine 1971. stekao je prvo doktorsko zvanje (Dr.Rer.Nat) na Etveš Lorand univerzitetu u Budimpešti, dok je drugu diplomu doktorskih studija (Dr.Mat.Sci) stekao na Mađarskoj akademiji nauka 1977.[1]

Karijera[уреди | уреди извор]

U periodu od 1971. do 1975. radio je kao naučni saradnik na Etveš Lorand univerzitetu.[1] Na Segedinskom univerzitetu radio je kao docent od 1975. do 1978. a zatim kao profesor i šef Katedre za geometriju sve do 1982.[1] Nakon toga vratio se nazad na Etveš Lorand univerzitet, gde je radio kao profesor i šef Katedre za informatiku sve do 1993.[1]

Lovas je bio profesor na univerzitetu Jejl od 1993. do 1999. godine.[1] Nakon toga prešao je da radi kao viši istraživač u Majkrosoft istraživačkom centru, gde je ostao do 2006 godine.[1] Zatim se vratio na Etveš Lorand univerzitet gde je radio kao direktor Matematičkog instituta (2006-2011) i profesor na Katedri za informatiku (2006-2008).[1][9] Godine 2018. Lovas je otišao u penziju.[1]

U periodu od 1. januara 2007. do 31. decembra 2010. godine bio je predsednik Međunarodne matematičke unije.[6][10] Izabran je 2014. godine za predsednika Mađarske akademije nauka, gde je radio sve do 2020. godine.[6][11][12]

Naučni rad[уреди | уреди извор]

Sarađujući sa Erdešom sedamdesetih godina prošlog veka Lovas je razvijao komplementarne metode za Erdešove tehnike teorije verovatnoće grafova.[3] Pod tim spada Lovasova lokalna lema, koja se danas često koristi prilikom dokazivanja postojanja takozvanih retkih grafova.[3] Pored toga, Lovasov doprinos u teoriji grafova ogleda se u dokazu Knajzerove hipoteze, kao i u formulisanju Erdeš-Faber-Lovasove hipoteze.[3]

Sa holandskim matematičarima Arjenom Lenstrom i Hendrikom Lenstrom razvio je 1982. godine LLL algoritam za aproksimaciju tačaka u rešetkama i redukciju njihovih baza.[3][13]  Gil Kalaj opisuje LLL algoritam kao „jedan od osnovnih algoritama“ koji ima široku praktičnu primenu u algoritmima faktorizacije polinoma i kriptografiji.[3]

Nagrade[уреди | уреди извор]

Lovas je nosilac brojnih nagrada, od kojih su neke:  Pólya (1979. godine),  Fulkerson (1982. i 2012. godine), Brouwer Medal (1993. godine), Wolf i Knuth (1999. godine),  Gödel (2001. godine), nagrade John von Neumann Theory (2006. godine), potom János Bolyai Creative (2007. godine), Széchenyi (2008. godine) i na kraju  Kyoto Prize in Basic Sciences (2010. godine).[1][14][15]Zajedno sa Avijem Vigderzonom u martu 2021. dobija Abelovu nagradu od Instituta za napredne studije „za njihov temeljni doprinos teoretičkoj informatici i diskretnoj matematici, kao i za njihovu vodeću ulogu u uvođenju istih u centralna polja moderne matematike“.[2][3][6] Odlikovan je 2021. godine najvišim mađarskim ordenom Svetog Stefana.[16]

Imenovan je za inostranog člana Holandske kraljevske akademije nauka i umetnosti (2006) i Švedske kraljevske akademije nauka (2007), kao i za počasnog člana Londonskog matematičkog društva 2009. godine.[17][18] Postao je član Nacionalne akademije nauka Sjedinjenih Američkih Država i Američkog matematičkog društva 2012. godine.[19][20] Lovas je jedan od naučnih istraživača čije su publikacije najčešće citirane u akademskim časopisima prema „ISI High cited“ bazi podataka (baza podataka sa često citiranim naučnim istraživačima).[21]

Privatni život[уреди | уреди извор]

Lovas je dvojni državljanin Mađarske i Sjedinjenih Američkih Država.[1] Ima četvoro dece sa suprugom Katalin Vestergombi, koja je takođe matematičarka.[1][22] Pored toga, zajedno su doprineli razvoju programa za mlade talentovane matematičare.[23]

Knjige[уреди | уреди извор]

  • Lovász, László; Plummer, M. D. (1986), Matching Theory, Annals of Discrete Mathematics, vol. 29, North-Holland, . ISBN 0-444-87916-1., MR 0859549.
  • Lovász, László; Pelikán, József; Vesztergombi, Katalin (January 27, 2003). Discrete Mathematics: Elementary and Beyond. Springer. ISBN978-0387955858.
  • Lovász, László (2007). Combinatorial Problems and Exercises, 2nd Edition. AMS Chelsea Publishing. ISBN 978-0821842621..

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л "Curriculum Vitae" Архивирано на сајту Wayback Machine (8. септембар 2017) (PDF). László Lovász. Retrieved March 17, 2021.
  2. ^ а б в Chang, Kenneth (March 17, 2021). "2 Win Abel Prize for Work That Bridged Math and Computer Science". The New York Times. Retrieved March 17, 2021.
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Hartnett, Kevin (March 17, 2021). "Pioneers Linking Math and Computer Science Win the Abel Prize". Quanta Magazine. Retrieved March 17, 2021.
  4. ^ а б Grötschel, Martin; Katona, Gyula O. H., eds. (2008). "Preface". Building Bridges. János Bolyai Mathematical Society and Springer. pp. 7–8.
  5. ^ László Lovász's results at International Mathematical Olympiad
  6. ^ а б в г Castelvecchi, Davide (2021). „Abel Prize celebrates union of mathematics and computer science”. Nature. PMID 33731906 Проверите вредност параметра |pmid= (помоћ). S2CID 232302960 Check |s2cid= value (помоћ). doi:10.1038/d41586-021-00694-9. .
  7. ^ "László Lovász, Director, Institute of Mathematics, Eötvös Loránd University Budapest, Hungary". fields. February 11, 2008. Retrieved December 4, 2019.
  8. ^ László Lovász at the Mathematics Genealogy Project
  9. ^ "LOVÁSZ, László". World Science Forum. Retrieved December 4, 2019.
  10. ^ The IMU Executive Committee 2007-2010 Archived December 29, 2007, at the Wayback Machine
  11. ^ Magyar Tudományos Akadémia: "Lovász László a Magyar Tudományos Akadémia új elnöke", 2014/05/06 (in Hungarian)
  12. ^ Magyar Tudományos Akadémia: "A leköszönő és az új elnök beszédével zárult az MTA 193. közgyűlése", 2020/07/09 (in Hungarian)
  13. ^ Lenstra, A. K.; Lenstra, H. W.; Lovász, L. (1982). „Factoring polynomials with rational coefficients” (PDF). Mathematische Annalen. 261 (4): 515—534. MR 0682664. S2CID 5701340. doi:10.1007/BF01457454. hdl:1887/3810. 
  14. ^ "Lovász Receives Kyoto Prize" (PDF). Notices of the American Mathematical Society. (PDF). 57 (9): 1136 https://www.ams.org/notices/201009/rtx100901136p.pdf.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). 2010.
  15. ^ "László Lovász". Institute for Operations Research and the Management Sciences. Retrieved March 17, 2021.
  16. ^ "Az MTA két volt elnökéé a Szent István Rend". 24.hu (in Hungarian). August 20, 2021. Retrieved August 20, 2021.
  17. ^ "L. Lovász". Royal Netherlands Academy of Arts and Sciences. Archived from the original on February 8, 2016. Retrieved February 8, 2016.
  18. ^ LMS homepage
  19. ^ "Laszlo Lovasz". www.nasonline.org. Retrieved March 22, 2021.
  20. ^ List of Fellows of the American Mathematical Society, retrieved February 2, 2013.
  21. ^ Thomson ISI, Lovász, László, ISI Highly Cited Researchers, retrieved February 2, 2010
  22. ^ "Édes teher: zseni az apám (interview with László Lovász)", NOL (in Hungarian), July 12, 2013
  23. ^ Taber, Keith S.; Sumida, Manabu; McClure, Lynne, eds. (2017), Teaching Gifted Learners in STEM Subjects: Developing Talent in Science, Technology, Engineering and Mathematics, Routledge Research in Achievement and Gifted Education, Routledge. . стр. 92—93. ISBN 9781317448969 https://books.google.com/books?id=WAgqDwAAQBAJ&pg=PA92.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)