Misterija (pozorište)

С Википедије, слободне енциклопедије
Prikaz predstave predstave misterije Svetog Klimenta u Mecu tokom srednjeg veka.

Misterijske predstave i čudesne predstave (razlikuju se kao dva različita oblika, mada se pojmovi često koriste naizmenično[1]) spadaju u najranije formalno razvijene predstave u srednjovekovnoj Evropi. Srednjovekovne misteriozne predstave usredsređene su na predstavljanje biblijskih priča u crkvama kao komada sa pratećom antifonskom pesmom. One su pričale o temama kao što su Stvaranje, Adam i Eva, ubistvo Abela i Poslednji sud.[2] Misterije su često izvođene zajedno u ciklusima koji su mogli trajati danima.[3] Naziv potiče od reči misterija, koja je korištena u smislu čuda,[4] a ponekad se kao poreklo navodi i ministerium, sa značenjem zanat, te su to stoga 'misterije' ili predstave koje izvode zanatski cehovi.[5]

Prestava misterije, Flandrija, 15. vek

Engleske misteriozne predstave[уреди | уреди извор]

Glumci koji tumače Adama i Evu izbačene iz raja u predstavi Igrača Svetog Petra

Postoje četiri kompletne ili gotovo potpune engleske biblijske zbirke drama;[6] iako se ove zbirke ponekad nazivaju „ciklusima“, sada se veruje da ovaj termin može tim zbirkama pripisati veću koherentnost nego što u stvari poseduju. Najpotpuniji je Jorški ciklus od četrdeset osam komada; tu su i Taunlijeve predstave sa trideset i dva komada, za koja se nekada smatralo da su istinski „ciklus“ predstava glumljenih u Vejkfildu; Ludus Koventri, koji se sada generalno smatra redigovanom kompilacijom od najmanje tri starije, nepovezane drame, i Česterov ciklus od dvadeset i četiri komada, za koji se sada se generalno smatra da je elizabetanska rekonstrukcija starijih srednjovekovnih tradicija. Takođe su sačuvana dva izbora iz novogzavetskog ciklusa iz Koventrija i po jedan iz Norviča i Njukastla na Tajnu. Pored toga, postoji predstava o životu Marije Magdalene iz petnaestog veka, Brom Avram i Isak i predstava Preobraćenje Svetog Pavla iz šesnaestog veka, sve poreklom iz Istočne Anglije. Pored srednjoengleske drame, na korniškom jeziku su preživele i tri drame poznate kao Ordinalija, a nekoliko cikličnih drama je preživelo iz kontinentalne Evrope.

Ove biblijske drame se veoma razlikuju po sadržaju. Većina sadrži epizode kao što su Pad Lucifera, Stvaranje i pad čoveka, Kajn i Avel, Noje i potop, Abraham i Isak, Rođenje, Lazarusovo vaskrsenje, Stradanje i Vaskrsenje. Među ostalim komadima je priča o Mojsiju, Povorci proroka, Hristovom krštenju, Iskušenju u divljini i Uspenju i krunisanju Bogorodice. U datim ciklusima predstave su sponzirali novonastali srednjovekovni zanatski cehovi. Na primer, Jorški tekstilci su sponzirali predstavu Sudnji dan. Drugi cehovi predstavili su scene prikladne njihovom zanatu: građenje Nojeve barke stolarski ceh; čudo Pet pogača i riba pekari; i Tri mudraca sa njihovim darovima zlata, tamjana i smirne zlatari.[7][8] Međutim, cehovska udruženja ne treba shvatiti kao način produkcije svih gradova. Iako su Česterska takmičenja povezana sa cehovima, nema naznaka da su N-taunske predstave povezane sa cehovima ili da su izvođene na mobilnim pozornicama. Verovatno su najpoznatije od misterioznih predstava, barem savremenim čitaocima i publici, Vejkfildske. Nažalost, ne zna se da li su predstave Taunlijskog rukopisa zapravo predstave izvedene u Vejkfildu, iako je jedna referenca u Drugoj pastirskoj predstavi na Horberi Šrogis[9] vrlo sugestivna. U predstavi „Londonska groblja“ gospođe Bejzil Holmes (1897), autor tvrdi da je crkva Svetog manastira, pored Sv. Katerin Kri u ulici Lidenhol u Londonu bila mesto održavanja čudesnih predstava od desetog do šesnaestog veka. Edmund Boner, londonski biskup (oko 1500 - 1569) zaustavio je ovu praksu 1542. godine.[10]

Čudesna predstava[уреди | уреди извор]

Čudesne predstave, ili predstave sveca, u današnje vreme se razlikuju od misterioznih predstava, jer su one izričito rekonstrukcije čudesne intervencije svetaca, posebno Svetog Nikole ili Svete Marije, u živote običnih ljudi, a ne biblijske događaje;[11] međutim oba ova pojma savremeni naučnici koriste češće nego srednjovekovni, ljudi koji su koristili široku paletu terminologije da bi se pozvali na svoje dramske predstave. Robert Čejmbers, pišući u 19. veku, primećuje da je „posebno u Engleskoj, čudo [došlo da] zastupa versku igru uopšte“.[12]

Moderne predstave[уреди | уреди извор]

Predstave misterije se i dalje redovno prave širom Ujedinjenog Kraljevstva. Lokalni ciklusi su oživljeni i u Jorku i u Česteru 1951. godine u okviru Festivala Britanije, i još uvek ih izvode lokalni cehovi.[13] Ciklus N-tauna oživljen je 1978. kao Linkolnove predstave misterije,[14] a 1994. su oživljene Ličfildske misterije (sada najveći komunalni pozorišni događaj u Ujedinjenom Kraljevstvu).[15]

Godine 1977, Nacionalno pozorište je uposlilo Tonija Harisona da stvori Misterije, preradu Vejkfildskog ciklusa i druge.[16] Prestava je oživljena 1985. godine (nakon čega je produkcija snimana za televizijski Kanal 4), i ponovo kao deo teatarske milenijumske proslave 2000. godine.[17] Produkcije su Bilu Brajdenu donele titulu „Najboljeg režisera“ na Ivning Standardovim pozoričnim nagradama i Olivijer nagradama za 1985. godinu, kada su se tri predstave prvi put pojavile zajedno u izvedbi Licejskog teatra. Adaptacija Harisonove drame postavljena je na Šekspirovom globusu 2011. godine kao The Globe Mysteries.[18]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ 'Properly speaking, Mysteries deal with Gospel events only). Miracle Plays, on the other hand, are concerned with incidents derived from the legends of the saints of the Church.' Ward, Augustus William (1875). History of English dramatic literature. London, England: Macmillan. 
  2. ^ "Vernacular Drama | Medieval Drama." Encyclopædia Britannica Online. Encyclopædia Britannica, 27 May 2013. Web. 7 February 2015.
  3. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 8. 2. 2015. Приступљено 8. 2. 2015. 
  4. ^ „mystery, n1 9”. Oxford English Dictionary. Oxford, England: Oxford University Press. децембар 2009. 
  5. ^ Gassner, John; Quinn, Edward (1969). „England: middle ages”. The Reader's Encyclopedia of World Drama. London: Methuen. стр. 203—204. OCLC 249158675. 
  6. ^ Windeatt, Barry. "Medieval Imaginations: Literature & Visual Culture in the Middle Ages." Medieval Imaginations: Literature & Visual Culture in the Middle Ages. University of Cambridge, n.d. Web. 7 February 2015. [1]
  7. ^ Oxenford, Lyn (1958). Playing Period Plays. Chicago, Illinois: Coach House Press. стр. 3. ISBN 0853435499. 
  8. ^ Mikics, David (2007). A New Handbook of Literary TermsНеопходна слободна регистрација. New Haven, CT: Yale University Press. стр. 194. ISBN 9780300106367. 
  9. ^ http://etext.lib.virginia.edu/etcbin/toccer-old?id=AnoTown&images=images/modeng&data=/lv1/Archive/mideng-parsed&tag=public&part=13&division=div (line 454) Архивирано 30 август 2002 на сајту Wayback Machine
  10. ^ „The London Burial Grounds: Notes on their History from the Earliest Times to the Present Day -Mrs. Basil Holmes (St Katherine Cree)”. Londoncemeteries.co.uk. Приступљено 16. 4. 2012. 
  11. ^ „mystery play”. Encyclopædia Britannica. 
  12. ^ Chambers, Robert (1844). Cyclopaedia of English Literature. Edinburgh, Scotland: Robert Chambers. OCLC 311881902. , quoted in Clopper, Lawrence M. (2001). Drama, play, and game: English festive culture in the medieval and early modern period. University of Chicago Press. стр. 69—70. ISBN 978-0-226-11030-1. 
  13. ^ Rogerson, Margaret. The Plays and the Guilds Архивирано 1 новембар 2015 на сајту Wayback Machine, York Mystery Plays
  14. ^ Normington, Katie (октобар 2007). Modern mysteries: contemporary productions of medieval English cycle dramas. Melton, Suffolk, England: Boydell and Brewer. ISBN 978-1-84384-128-9. 
  15. ^ Lichfield Mysteries: Home Page, Приступљено 28. 1. 2011 
  16. ^ Dodsworth, Martin (9. 1. 1986). „A poet in the land of as if”. The Guardian. London. 
  17. ^ Harrison, Tony (1985). The MysteriesНеопходна слободна регистрација. London: Faber. ISBN 0-571-13790-3. 
  18. ^ Shakespeare's Globe. The Globe Mysteries. 2011

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]