Национално географско друштво
Национално географско друштво | |
---|---|
National Geographic Society | |
Скраћеница | НГД (енгл. NGS) |
Мото | „Даље” (енгл. Further)[1][н. 1] |
Основана | 27. јануар 1888. |
Оснивач | Гардинер Грин Хабард |
Датум оснивања | 27. јануар 1888. |
Локација | Вашингтон ( САД) |
Подручје деловања | широм света |
Чланови | ≈ 6,8 милиона |
Председавајући | Џин Кејс |
ГД / Председник | Гари Кнел |
Главни орган | Управни одбор |
Веб-сајт | nationalgeographic |
Национално географско друштво (енгл. National Geographic Society, NGS) основано је у Вашингтону у Америци и једно је од највећих светских друштава за образовање. Његова интересовања укључују географију и природне науке, промоцију природе и историју, нарочито истраживање историје разних цивилизација.
Мисија друштва је „да повећа знање о географији” те „да промовише очување светских културних, историјских и природних извора”.[2] Директор и бивши генерални директор од марта 1998. године, Џон М. Фахи мл., каже да је сврха Националне географије да инспирише људе како би почели да се брину о својој планети. Удружење воде 23 члана Управног одбора сачињеног од групе одабраних предавача, бизнисмена, научника, бивших владиних чиновника и бораца за очување природе и људске историје. Организација такође даје и стипендије за научна истраживања. Национална географија издаје свој званични часопис Национална географија, као и друге магазине, књиге, школске приручнике, мапе, интернетске и видео-производе итд. на многим светским језицима и широм света. Такође поседује образовни фонд који додељује средства образованим установама и појединцима да побољшају географско знање.[3] Њихов комитет за истраживање је давао донације од скоро самог оснивања организације, а за научна истраживанња и открића и скоро је доделио своју 9000. награду. Њихове разноврсне медије користи око 360 милиона људи месечно.[4]
Историја
[уреди | уреди извор]Национално географско друштво је основано у Вашингтону, 27. јануара 1888. године. Основала су га 1888. године 33 научника и истраживача која су се интересовала за ширење знања о географији, промоцију и очување светских културних, историјских и природних извора. Гардинер Грин Хабард постао је први председник, а на том месту га 1897. године је наследио његов зет — Александер Грејам Бел. Белов зет Гилберт Хауи Гросвенор је први човек који је именован за уредника магазина Национална географија, позицију на којој је остао пуних 55 година. Чланови породице Гросвенор су били на важним позицијама у организацији. Бел и његов зет Гросвенор осмислили су успешну маркетиншку кампању о чланству у удружењу и прву велику употребу фотографија које су буквално „причале приче” у магазину. Председник Управног одбора НГД је био Гилберт Мелвил Гросвенор, а 2005. добио је Председничку медаљу слободе за вођење Удружења за географско образовање. НГД је добио награду Принца од Астурије у области комуникација и хуманости, октобра 2006. у Овједу.
Иако се и Александер Грејам Бел понекад сматра оснивачем, он је заправо био само други по реду пресдседник НГД, позиција на коју је изабран 7. јануара 1898. године и на којој је остао до 1903.[5][6]
Оснивачи
[уреди | уреди извор]Национално географско друштво основала су 33 или 34 научника и истраживача:[7]
Фотографија
[уреди | уреди извор]Осим што је друштво познато по ТВ каналу Национална географија који је са радом почео 1959. године, познато је и по бројним текстовима о пределима, историји и најудаљенијим деловима света које објављује у часопису одликованом одличним квалитетом фотографија. Овај стандард чини га заправо домом најквалитетнијих фотографија на свету. Магазин је почео да објављује фотографије у боји почетком 20. века, када је ова техологија још била ретка. Током тридесетих 20. века, Луис Марден (1913—2003), писац и фотограф Националне географије, убедио је магазин да дозволи својим фотографима да користе мале 35 милиметарске апарате напуњене Kodachrome филмом. Магазин је 1959. почео да објављује фотографије на корицама. Фотографи су убрзо прешли на дигиталну фотографију користећи је и за часопис и за награђивани веб-сајт. У каснијем периоду, магазин је задржао свој жути рам на корицама (чије су ивице величине која поштује правило златног реза), само мењајући слику на насловној страни, бирајући неку фотографију из неког чланка тог месеца. Часопис НГД је 2006. је започео интернационално фотографско такмичење са преко 18 земаља које су учествовале.
Види још
[уреди | уреди извор]- Краљевско географско друштво
- Краљевско канадско географско друштво
- Мапа САД
- Моба Националне географије (в. моба такође)
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Такође је битно напоменути и да је од 28. августа 2009. године (а вероватно и пре тога), наслов веб-сајта НГД „Национална географија — Надахнимо људе да се брину о планети” (енгл. National Geographic – Inspiring People to Care About the Planet). Претходни мото је био „Надахни, осветли, научи” (енгл. Inspire, illuminate, teach).[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „National Geographic Press Room: Fact Sheet”. National Geographic Society. Архивирано из оригинала 06. 02. 2010. г. Приступљено 28. 8. 2009.
- ^ „National Geographic Online”. National Geographic Society.
- ^ „National Geographic Education Foundation”. National Geographic Society. Архивирано из оригинала 03. 06. 2006. г. Приступљено 09. 03. 2007.
- ^ „National Geographic Society”. U.S. Department of State. Архивирано из оригинала 17. 03. 2007. г. Приступљено 09. 03. 2007.
- ^ Howley, Andrew (26. 5. 2011). „NGS Celebrates 23rd Founders Day”. NGS. National Geographic Society. Архивирано из оригинала 02. 02. 2016. г. Приступљено 19. 1. 2016. „Иако није био један од оригинална 33 оснивача, Бел је имао огроман утицај на [Национално географско] друштво.”
- ^ K. Wentzel, Volkmar. „Painting by Stanley Meltzoff”. cosmosclub.org. The Cosmos Club (a private social club, incorporated in Washington, D.C. in 1878). Архивирано из оригинала 24. 02. 2015. г. Приступљено 19. 1. 2016.
- ^ „National Geographic founders”. National Geographic Society. Архивирано из оригинала 02. 10. 2012. г. Приступљено 9. 1. 2014.
Литература
[уреди | уреди извор]- Poole, Robert M. (2004). Explorers House: National Geographic and the World it Made. New York: Penguin. ISBN 978-1-59420-032-8.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајтови
- Додатно
-
- „How They Found National Geographic's 'Afghan Girl'” (7. 3. 2003)
- „Website criticising the National Geographic on geographical names” — веб-сајт који критикује НГД због контроверза са иранским географским именима
- National Geographic and the National Iranian American Council discuss the naming dispute Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јун 2006) (NIAC press release, 7. 12. 2004)
- Слике, мапе и остали медији
-
- Фотографије Националне географије
- Застава НГД Архивирано на сајту Wayback Machine (19. мај 2016)