Naučna literatura
Naučna literatura obuhvata akademske radove koji izveštavaju o originalnom empirijskom i teoretskom radu u prirodnim i društvenim naukama. U okviru oblasti istraživanja, relevantni radovi se često nazivaju „literatura“. Akademsko izdavaštvo je proces doprinosa rezultatima nečijeg istraživanja u literaturi, što često zahteva proces recenzije.
Originalna naučna istraživanja koja se prvi put objavljuju u naučnim časopisima nazivaju se primarnom literaturom. Patenti i tehnički izveštaji, za manje rezultate istraživanja i inženjerske i dizajnerske radove (uključujući kompjuterski softver), takođe se mogu smatrati primarnom literaturom.
Sekundarni izvori uključuju preglede (koji sumiraju nalaze objavljenih studija kako bi se istakli napredak i nove linije istraživanja) i knjige (za velike projekte ili široke argumente, uključujući kompilacije članaka).
Tercijarni izvori mogu uključivati enciklopedije i slična dela namenjena široj javnoj potrošnji.
Tipovi naučnih publikacija[уреди | уреди извор]
Naučna literatura može uključivati sledeće tipove publikacija:[1]
- Naučni članci objavljeni u naučnim časopisima
- Patenti o relevantnom predmetu (na primer, biološki patenti i hemijski patenti)
- Knjige koje je u potpunosti napisao jedan autor ili nekoliko koautora
- Uređeni tomovi, gde je svako poglavlje u nadležnosti drugog autora ili grupe autora, dok je urednik odgovoran za određivanje obima projekta, pisanje radova po rasporedu i obezbeđenje doslednosti stila i sadržaja
- Prezentacije na akademskim konferencijama, posebno onima koje organizuju aučena društva
- Vladini izveštaji kao što je forenzička istraga koju sprovodi vladina agencija kao što je NTSB
- Naučne publikacije na Svetskoj mreži (iako se, na primer, naučni časopisi sada obično objavljuju na vebu)
- Knjige, tehnički izveštaji, pamfleti i radni dokumenti koje izdaju pojedinačni istraživači ili istraživačke organizacije na sopstvenu inicijativu; oni su ponekad organizovani u serije.
Literatura se takođe može objavljivati u oblastima koje se smatraju „sivim“, jer se objavljuju van tradicionalnih kanala.[1] Ovaj materijal se obično ne indeksira u glavnim bazama podataka i može uključivati priručnike, teze i disertacije, ili biltene.[1]
Značaj različitih vrsta naučnih publikacija može varirati između disciplina i vremenom se menjati. Prema Džejmsu G. Spejtu i Raselu Foutu, časopisi sa recenzijom su najistaknutiji i najprestižniji oblik publikacije.[2] Univerzitetske štampe su prestižnije od komercijalnih štampanih publikacija.[3] Status radnih dokumenata i zbornika konferencija zavisi od discipline; oni su tipično važniji u primenjenim naukama. Vrednost objavljivanja kao preprinta ili naučnog izveštaja na vebu je u prošlosti bila niska, ali u nekim predmetima, kao što su matematika ili fizika visokih energija, sada je prihvaćena alternativa.
Naučni radovi i članci[уреди | уреди извор]
Naučni radovi su kategorisani u deset tipova. Njih osam ima specifične ciljeve, dok druga dva mogu varirati u zavisnosti od stila i nameravanog cilja.[4]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Öchsner, Andreas (2013), „Types of Scientific Publications”, Introduction to Scientific Publishing, SpringerBriefs in Applied Sciences and Technology (на језику: енглески), Springer Berlin Heidelberg, стр. 9—21, ISBN 9783642386459, doi:10.1007/978-3-642-38646-6_3
- ^ Speight, James G.; Foote, Russell (2011-04-27). Ethics in Science and Engineering (на језику: енглески). John Wiley & Sons. стр. 241. ISBN 9781118104842.
- ^ „Evaluation based on scientific publishing: Evaluating books”. University of Oulu. Архивирано из оригинала 04. 11. 2019. г. Приступљено 4. 11. 2019.
- ^ Peh, Wilfred (2008). „Basic structure and types of scientific papers”. Effective Medical Writing. 49 (7): 522—5. PMID 18695858 — преко Singapore Medical Journal.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Robert G. Bartle (1990) "A brief history of the mathematical literature" from American Mathematical Society.
