OR3A2

Olfaktorni receptor, familija 3, potfamilija A, član 2
Olfaktorni receptor, familija 3, potfamilija A, član 2
Identifikatori
Simboli	OR3A2; OLFRA04; OR17-14; OR17-228; OR228
Vanjski ID	MGI: 3030244 HomoloGene: 68262 GeneCards: OR3A2 Gene
Ontologija gena
Molekularna funkcija	• aktivnost G-protein spregnutog receptora; • aktivnost olfaktornog receptora;
Celularna komponenta	• ćelijska membrana; • integralno sa membranom;
Biološki proces	• respons na stimulus;
Pregled RNK izražavanja
	podaci
Ortolozi
Vrsta	Čovek
Entrez	4995
Ensembl	ENSG00000221882
UniProt	P47893
RefSeq (mRNA)	NM_002551.3
RefSeq (protein)	NP_002542.3
Lokacija (UCSC)	Chr 17:; 3.18 - 3.18 Mb
PubMed pretraga	[1]

Olfaktorni receptor 3A2 je protein koji je kod ljudi kodiran OR3A2 genom.^[1]^[2]^[3]

Olfaktorni receptori formiraju interakcije sa molekulima mirisa u nosu, čime se inicira neuronski respons koji izaziva percepciju mirisa. Oni su odgovorni za prepoznavanje i G proteinima posredovanu transdukciju mirisnih signala. Proteini olfaktornih receptora su članovi velike familije G protein spregnutih receptora (GPCR). Poput mnogih receptora za neurotransmitere i hormone, olfaktorni receptori imaju strukturu 7-transmembranskog domena. Oni su kodirani genima sa jednim eksonom. Geni olfaktornih receptora su najveća familija genoma. Nomenklatura gena i proteina olfaktornih receptora je nezavisna od drugih organizama.^[3]

Reference[уреди | уреди извор]

^ Glusman G, Clifton S, Roe B, Lancet D (1997). „Sequence analysis in the olfactory receptor gene cluster on human chromosome 17: recombinatorial events affecting receptor diversity”. Genomics. 37 (2): 147—60. PMID 8921386. doi:10.1006/geno.1996.0536.
^ Glusman G, Sosinsky A, Ben-Asher E, Avidan N, Sonkin D, Bahar A, Rosenthal A, Clifton S, Roe B, Ferraz C, Demaille J, Lancet D (2000). „Sequence, structure, and evolution of a complete human olfactory receptor gene cluster”. Genomics. 63 (2): 227—45. PMID 10673334. doi:10.1006/geno.1999.6030.
^ ^а ^б „Entrez Gene: OR3A2 olfactory receptor, family 3, subfamily A, member 2”.

Ben-Arie N; Lancet D; Taylor C; et al. (1994). „Olfactory receptor gene cluster on human chromosome 17: possible duplication of an ancestral receptor repertoire.”. Hum. Mol. Genet. 3 (2): 229—35. PMID 8004088. doi:10.1093/hmg/3.2.229.
Rouquier S; Taviaux S; Trask BJ; et al. (1998). „Distribution of olfactory receptor genes in the human genome.”. Nat. Genet. 18 (3): 243—50. PMID 9500546. doi:10.1038/ng0398-243.
Strausberg RL; Feingold EA; Grouse LH; et al. (2003). „Generation and initial analysis of more than 15,000 full-length human and mouse cDNA sequences.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (26): 16899—903. PMC 139241 . PMID 12477932. doi:10.1073/pnas.242603899.
Malnic B, Godfrey PA, Buck LB (2004). „The human olfactory receptor gene family.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 101 (8): 2584—9. PMC 356993 . PMID 14983052. doi:10.1073/pnas.0307882100.