Panterovka

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Amanita pantherina
Amanita pantherina 2013 G1.jpg
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Divizija:
Klasa:
Potklasa:
Red:
Porodica:
Rod:
Vrsta:
A. pantherina var. pantherina
Binomno ime
Amanita pantherina var. pantherina

Amanita pantherina var. pantherina (poznata i kao panterovka ili panterova mušica) je otrovna gljiva iz roda Amanita. Slična je muhari (Amanita muscaria). Ona ima braon šeširić i bele tačke kao muhara. Simptomi trovanja su halucinacije, nakon čega sledi pad u komu koji se ponekad može završiti smrtnim ishodom. Ova gljiva raste u šumama južne Evrope. Ona ima blag miris rotkve i rena. Poput drugih gljiva, ona se razmnožava bespolno, sporama koje se nalaze ispod šeširića.[1]

Stanište i distribucija[уреди | уреди извор]

Amanita pantherina nije široko rasprostranjena pečurka. Nalazi se u listopadnim, pogotovo bukovim, ređe u četinarskim šumama i veoma retko na livadama širom Evrope, zapadne Azije tokom kasnog leta i u jesen.[2] Takođe je zabeležena u Južnoj Africi, gde je verovatno slučajno dospela sa drvećem uvezenim iz Evrope.[3]

Ona je ektomikorizalna gljiva, koja živi u simbiozi sa korenom drveta. Ona koristi fotosintetičke nutrijente drveta, i obezbeđivanje zemljišne hranljive materije kao naknadu.

Anatomija[уреди | уреди извор]

Šešir[уреди | уреди извор]

Šešir je veličene od 5 cm do 12 cm, u mladosti gotovo poluloptast, stariji jastučast do spljošten i tanjirasto udubljen, urezan po rubu. Kožica vlažna ili lepljiva, lako se guli. Po njoj su, većinom koncentrično, poredane bele ili sive pahulje, odnosno krpice, omanje i plitke, koje može kiša isprati, tako da bude igola. U osnovi pretežno smeđ, kao bela kafa ili karton, belo sa oker, sa sivim, ili maslinastim primesama; prema rubu nešto svetliji. Ponekad je teme gotovo crnosmeđe; često, naprotiv, tako svetle površine – bledosivkaste ili čak beličaste – da podseća Amanitu prelicu.[4]

Amanita pantherina
Amanita pantherina

Listići[уреди | уреди извор]

Listići beli sve do u starost, slobodni, gusti, nežno meki, širi od 7 mm, izmešani s lamellulama.[4]

Otrusina[уреди | уреди извор]

Otrusina bela.[4]

Stručak[уреди | уреди извор]

Stručak je veličine od 8 cm do 12 ili od 0,7 cm do 2 cm, valjkast, proširen pod listićima, i u dnu s okruglom ili jajolikom bulbom; gladak ili pahuljast (ponekad smeđe ili sivkasto), u osnovi beo sa, kao cigaret-papir tankom, pokožicom i trstikastim odnosno šupljikastim jezgrom. Prsten tanak i ne mnogo širok, beo, neiscrtkan i neurezan, no većinom valovit i ispresavijan. Između prstena i bulbe ponekad ima jedan ili čak nekoliko belih pojasa. Oko bulbe se nalazi opnasta bela ovojnica, kao stegnuti okovratnik, dakle neslobodna, koja, malo klinasata na dnu, daje zajedno s bulbom dojam kazana.[4]

Meso[уреди | уреди извор]

Meso sočno, belo, nedebelo (tanje od 7 mm), slatkastog ukusa (ne probati), bez mirisa ili s blažim mirisom na ren ili na zemlju; u mediteranske rase na truležili na rasvjetni plin.[4]

Biohemija[уреди | уреди извор]

Ibotenska kiselina
Muskimol

Amanita pantherina sadrži psihoaktivno jedinjenje muskimol.[5] Ona se u znatno manjoj meri koristi kao enteogen u odnosu na srodnu Amanita muscaria, jer su njeni povišeni nivoi maskimola potencijalno opasni.

Hemijske reakcije[уреди | уреди извор]

Hemijske reakcije izaziva sumporna kiselina tamnosmeđa.[4]

Mikroskopija[уреди | уреди извор]

Spore hyaline, neamyloidne, ovoidne, prema literaturi 9-12/7-8 mi, no kod nas većinom kraće, ne duže od 8,9,5/6-8,5 mi.[4]

Stanište i rasprostranjenost[уреди | уреди извор]

Uspeva u svim našim krajevima i u svim tipovima šuma, ubraja se među češće gljive, a raste ili pojedinačno ili najviše po dve-tri zajedno.[4]

Doba[уреди | уреди извор]

Jedna od vrsta koje su najosjetljivije na vremenske prilike, te se može pojaviti u bilo koje doba između početka 6. do polovine 11. meseca s većim razmacima, čak i u susednim područjima.[4]

Jestivost[уреди | уреди извор]

Teško otrovna gljiva, može biti i smrtonosna. Otrovi: ibotenska kiselina, muscimol i neke psihoaktivne supstance. Prvi simptomi pojavljuju se između 15 i 120 minuta od unosa gljive u organizam, i to u obliku uznemirenosti, vidnih smetnji i halucinacija. Kad trovanje već uzme maha, ne preporučava se ispiranje želuca, nego bi trebalo izazvati povraćanje jako slanom i toplom vodom. Daju se sredstva za umirenje.[4]

Slične vrste[уреди | уреди извор]

Mogla bi se potkrasti kao krastavka, Amanita spissa i bisernica, no ove gljive nemaju stegnutu ovojnicu niti uopšte niti celovitu vulvu na dnu stručka, nego nizove perli ili krljušti. Još sličnija velika krastavka, ima, istinita, volvu, no ona nije stegnuta i raspada se, te joj je rub šešira nije linearno urezan kao kod panterovke. Pri branju ove tri vrste nejestivih gljiva podreban je krajnji oprez i veće poznavanje roda Amanita.[4]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Kuo, M. (2005, March). Amanita pantherina
  2. ^ Jordan P & Wheeler S (2001). The Ultimate Mushroom Book. Hermes House. 
  3. ^ Reid DA, Eicker A (1991). „South African fungi: the genus Amanita (PDF). Mycological Research. 95: 80—95. doi:10.1016/S0953-7562(09)81364-6. Приступљено 13. 11. 2007. 
  4. 4,00 4,01 4,02 4,03 4,04 4,05 4,06 4,07 4,08 4,09 4,10 Ključ za gljive; Ivan Focht; Itro "Naprijed"; Zagreb1986
  5. ^ Barceloux D. G. (2008). „41 (Isoxazole-containing mushrooms and pantherina syndrome)”. Medical toxicology of natural substances: foods, fungi, medicinal herbs, plants, and venomous animals (PDF). Canada: John Wiley and Sons Inc. стр. 298. ISBN 978-0-471-72761-3. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]