Парвовирус Б19
| Парвовирус Б19 | |
|---|---|
| |
| Микрографија вируса у крви | |
| Класификација вируса | |
| Group: | II
|
| Царство: | |
| Породица: | |
| Род: | Erythrovirus
|
| Врста: | Parvovirus B19
|
Парвовирус Б19, Parvovirus B19 (B19V) је вирус из фамилије лат. parvoviridae. То је најмањи ДНК вирус па отуда потиче и име (parvo-мали) )[1][2]. Отпорнији је у спољашњој средини од осталих вируса, највероватније због једноставне грађе. Хумани парвовирус Б19 је патоген за човека и велики број животиња, пре свега за мачке и псе.[3]
Пут преношења
[уреди | уреди извор]Резервоар инфекције је човек, а извор инфекције секрет респираторног тракта. Преноси се капљичним путем, путем крви и крвних продуката оболеле особе. Мале епидемије вирусне инфекције јављају се у време пролећа и највише погађају децу доби од две до десет година.[4]
Патолошки (медицински) значај
[уреди | уреди извор]Изазивач је обољења инфективног еритема или „пете болести“ (лат. erythema infectiosum)- честе вирусна инфекција код деце која са карактеристичном оспом без поремећаја општег стања. Инкубација траје 4-14 дана. Продромална фаза се карактерише главобољом, кијавицом, лако повишеном тмпературом, фарингитисом и малаксалошћу. На образима се јавља осип који је веома врућ и црвен. Развија се током 24 сата, а ако има повишене температуре, обично је умерена. Осип се може проширити на тело у облику шара, а обично нестаје током 6-10 дана. Након тога, ако се дете прегреје или иде на сунце, осип се може вратити по рукама или ногама током следећих неколико недеља[5][6][7]
Када се одрасли инфицирају овим вирусом, чешће су захваћени зглобови него кожа. Настаје полиартропатија која се карактерише болом у зглобовима. Чешћа је код жена и траје од неколико дана до неколико месеци. Најчешће су захваћени зглобови руку, колена и чланака.[3]
Дијагноза
[уреди | уреди извор]Поставља се на основу анамнезе, клиничке слике, евентуално серолошких испитивања (ЕЛИСА) и ПЦР-ом.[8][9]
Лечење
[уреди | уреди извор]Лечење није потребно, промене се спонтано повлаче. У тежим случајевима индиковани су антипиретици, аналгетици и антиинфламаторна средства.[3]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Cossart YE, Field AM, Cant B; et al. (1975). „Parvovirus-like particles in human sera.”. Lancet. 1: 72..
- ^ (језик: енглески) Young NS, Brown KE. Parvovirus B19. New England Journal of Medicine . 350 (6). фебруар 2004: 586—97. doi:10.1056/NEJMra030840. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ). . - ^ а б в Стетоскоп-инфо: Parvovirus B19 Архивирано на сајту Wayback Machine (21. фебруар 2010), Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ Brown KE. Human Parvoviruses. In: Long SS, Pickering LK, Prober CG, eds. Principles and Practice of Pediatric Infectious Diseases. 3rd ed. Philadelphia, PA: Churchill Livingstone Elsevier. 2008 1072–1076.
- ^ Servey JT, Reamy BV, Hodge J. „Clinical presentations of parvovirus B19 infection”. American Family Physician. 75 (3): 373—6. фебруар 2007..
- ^ Anderson LJ, Hurwitz ES (1988). „Human parvovirus B19 and pregnancy.”. Clin Perinatol. 15: 273..
- ^ Brown KE. Parvovirus B19. In: Mandell GL, Bennet JE, Dolin R. Mandell, Douglas and Bennett's Principals and Practice of Infectious Diseases. Vol 2. 6th ed. Philadelphia, PA: Churchill Livingstone Elsevier. 2005 1891–1902.
- ^ American Academy of Pediatrics Committee on Infectious Diseases. Parvovirus B19. In: Pickering LK, Baker CJ, Kimberlin DW, Long SS, eds. 2009 Red Book: Report of the Committee on Infectious Diseases. 28th ed. Elk Grove Village, IL: American Academy of Peiatrics. 2009 491–493.
- ^ Mendelson E, Aboudy Y, Smetana Z, Tepperberg M, Grossman Z (2006). „Laboratory assessment and diagnosis of congenital viral infections:Rubella, cytomegalovirus (CMV), varicella-zoster virus (VZV),herpes simplex virus (HSV), parvovirus B19 andhuman immunodeficiency virus (HIV).”. Reprod Toxicol. 21: 350—382..
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
