Респирација

И микроорганизми дишу. Загрејана ослобођеном и неускладиштеном енергијом, вода из компоста испарава у виду водене паре.

Дисање (респирација) је биолошки (физиолошки) термин којим се означавају сви процеси потрошње кисеоника и стварања угљеник(IV)-оксида у аеробним организмима, који за циљ имају стварање особађање енергије потребне у животним процесима.

У основи, постоје два основна биолошка процеса унутрашње (ћелијско) дисање, и спољашње дисање као и помоћни процес транспорт гасова кроз организам.

Унутрашње (ћелијско) дисање

Ћелијско дисање подразумева све процесе ћелијског метаболизма, првенствено оне који ослобађањем енергије побољшавају енергетско стање ћелије. Ту спадају различити процеси оксидације органског супстрата (у првом реду угљених хидрата и липида) у којима се троши кисеоник, а продукује угљеник(IV)-оксид. Ослобођена енергија се складишти у фосфодиестарске везе молекула ATP, који даље служи као преносилац енергије. Процесе ћелијског дисања проучава биохемија.

Спољашње дисање

Под спољашњим дисањем подразумева се размена гасова између организма и спољашње средине, која се остварује на контактним површинама попут алвеола плућа, шкрга, епидермиса, или епитела трахеја.

Транспорт гасова

Транспортом гасова означава процесе преноса кисеоника и угљеник(IV)-оксида од контактне површине спољашњег дисања до свих ћелија организма. Термин није адекватан, јер се поменути гасови не преносе у гасовитом стању, већ су везани за молекуле преносиоце.

Спољашње везе

• http://www.pforster.ch/yMmP/10/Indice.htm