Координате: 22° 54′ 34″ ЈГШ; 43° 10′ 45″ ЗГД / 22.9094° ЈГШ; 43.1793° ЗГД / -22.9094; -43.1793

Petrobras

С Википедије, слободне енциклопедије
Petróleo Brasileiro S.A. — Petrobras
TipJavna
Simbol
IndustrijaEnergija: nafta i gas
Osnovana1953. oktobar 3. god.; pre 67 godina (3-10-1953)[1]
OsnivačGetulio Vargas
PodručjaŠirom sveta
Ključni ljudi
Proizvod(i)Nafta
naftni derivati
prirodni gas
maziva
petrohemijski proizvodi
đubriva
biogoriva
Proizvodnja2,07×10^6 BOE (12.700.000 GJ) dnevno[2]
Prihod Пад US$ 76,6 milijardi[3]
Zarada Раст US$ 20,6 milijardi[4]
Neto zarada Раст US$ 10,1 milijardi[5]
Aktiva Раст US$ 229,7 milijardi[6]
Akcijski kapitalРаст US$ 74,4 milijardi[7]
VlasnikBrazilska vlada (50,26%)[8]
Zaposlenih46.416[9]
Podružnice
Vebsajtwww.petrobras.com.br

Petróleo Brasileiro S.A., bolje poznata po akronimu Petrobras, državna je brazilska multinacionalna korporacija u naftnoj industriji sa sedištem u Rio de Ženeiru u Brazilu. Pun naziv kompanije je Brazilska naftna korporacija - Petrobras.

Kompanija je rangirana na 120. mestu na nedavnoj listi Forčun Global 500.[11]

Sadašnje operacije[уреди | уреди извор]

Poslovna područja[уреди | уреди извор]

Kompanija posluje u šest poslovnih područja, ovde navedenih prema prihodu:[1]

  • Prerada, transport i marketing - prerada, logistika, transport, trgovinske operacije, izvoz i uvoz naftnih derivata i sirove nafte i petrohemijska ulaganja u Brazil
  • Eksploracija i proizvodnja - sirova nafta, utečnjeni prirodni gas (NGL) i istraživanje, razvoj i proizvodnja prirodnog gasa u Brazilu
  • Distribucija - distribucija naftnih derivata, etanola, biodizela i prirodnog gasa do velikoprodaje i putem maloprodajne mreže Petrobras Distribuidora S.A. u Brazilu
  • Gas i energija - transport i trgovina prirodnog gasa i LNG, proizvodnja i trgovina električnom energijom i poslovanje sa đubrivima
  • Međunarodno - istraživanje i proizvodnja nafte i gasa, prerada, transport i marketing, distribucija i operacije gasa i električne energije van Brazila
  • Biogoriva - proizvodnja biodizela i njegovih pratećih proizvoda i aktivnosti povezane sa etanolom, kao što su kapitalne investicije, proizvodnja i trgovina etanolom, šećerom i viškom električne energije proizvedene iz bagase šećerne trske

Finansije[уреди | уреди извор]

Razvoj 2005 do 2017[12]
Godina Prihod
u mil. US-$
Neto dohodak
u mil. US-$
Cena po akciji
u US-$
2005 56.324 10.344 9,98
2006 72.347 12.826 17,03
2007 87.735 13.138 26,53
2008 118.257 18.879 40,07
2009 91.146 15.308 33,65
2010 120.452 20.055 33,47
2011 145.915 20.121 29,08
2012 144.103 11.034 21,68
2013 141.462 11.094 15,35
2014 143.657 −7.367 13,30
2015 97.314 −8.450 6,54
2016 81.405 −4.838 7,52
2017 88.827 −91 9,58

Proizvodnja i rezerve[уреди | уреди извор]

Petrobras kontroliše značajna naftna i energetska sredstva u 16 zemalja Afrike, Severne Amerike, Južne Amerike, Evrope i Azije.[1]

Međutim, Brazil je predstavljao 92% svetske proizvodnje kompanije Petrobras u 2014. godini i činio je 97% svetskih rezervi kompanije Petrobras 31. decembra 2014,[1] kada je kompanija imala razvijeno 8,1128×10^6 BOE (49.633.000 GJ) potvrđenih rezervi i 4,5997×10^6 BOE (28.140.000 GJ) dokazanih nerazvijenih rezervi u Brazilu.[1] Od toga, 62,7% se nalazilo u priobalnom basenu Kampos.[1] Najveća šansa za rast kompanije je naftno polje Tupi u slivu Santosa.[1]

U 2015. godini kompanija je proizvodila 2.284×10^6 BOE (1,397×1010 GJ) dnevno, od čega je 89% bila nafta, a 11% prirodni gas.[1]

Međunarodne investicije[уреди | уреди извор]

Globalno istraživanje nafte kompanije Petrobras, prema podacima iz decembra 2006. godine, sa ukupno 243.292 BOED
Rafinerija u Kočabambi u Boliviji, koju je bolivijska vlada nacionalizovala 2007. godine

Rezerve koje se drže izvan Brazila činile su 8,4% proizvodnje u 2014. godini.[1] Većina tih rezervi nalazi se u Južnoj Americi; kompanija ima imovinu u Argentini, Boliviji, Čileu, Kolumbiji, Venecueli, Paragvaju i Urugvaju.[1]

Petrobras je vlasnik rafinerija u Teksasu (100.000 barela dnevnog protoka), Okinavi u Japanu (100.000 barela dnevnog protoka) i Bahija Blanki, Argentina (30.000 barela dnevnog protoka).[1]

Kompanija takođe poseduje istraživačke blokove u Meksičkom zalivu, a kroz zajednička ulaganja ima proizvodnju u Nigeriji, Beninu, Gabonu i Namibiji.[1]

Vlasništvo[уреди | уреди извор]

Brazilska vlada direktno poseduje 54% običnih akcija Petrobrasa sa pravom glasa, dok Brazilska razvojna banka i Brazilski suvereni fond bogatstva (Fundo Soberano) kontrolišu po 5%, dovodeći direktno i indirektno vlasništvo države do 64%.[13] Akcijama u privatnom vlasništvu trguje se na BM&F Bovespa, gde su deo indeksa Ibovespa.

Korporativna društvena odgovornost[уреди | уреди извор]

Petrobras je vodeći pokrovitelj umetnosti u Brazilu.[14]

Istorija[уреди | уреди извор]

Petrobrasov privredni rast između 2002 i 2006
Petrobrasov standardni model za njegovu kopnenju naftnu pumpu, popularno poznat kao Drveni konj (Cavalo de Pau na portugalskom) u UFRN, Natal, Brazil.
Neboder u kome se nalaze Petrobrasove poslovne prostorije u Aveniji Paulista, Sao Paulo.

Prekretnice u korporaciji[уреди | уреди извор]

Petrobras je stvoren 1953. godine pod vladom brazilskog predsednika Žetulio Vargasa sa sloganom „Nafta je naša” (portugalski: „O petróleo é nosso”). Njemu je dat pravni monopol u Brazilu.[15] Godine 1953, Brazil je proizvodio samo 2.700 barela nafte dnevno.[16] Godine 1961, rafinerija kompanije REDUC počela je sa radom u blizini Rio de Žaneira,[17] a 1963. godine otvoren je njen istraživački centar Kenpes u Rio de Žaneiru; koji je i dalje jedan od najvećih svetskih centara posvećenih energetskim istraživanjima.[18] Kompanija je 1968. godine osnovala Petrobras Quimica S.A („Petroquisa”), podružnicu koja se fokusirala na petrohemiju i pretvaranje nafte u eten.[19]

Petrobras je započeo preradu uljnih škriljaca 1953. godine, razvijajući Petrosiks tehnologiju za vađenje nafte iz uljnih škriljaca. Firma je počela da koristi retorte industrijske veličine za preradu škriljaca tokom 1990-ih.[20] Godine 2006, Petrobras je objavio da njihova industrijska retorta ima kapacitet da preradi 260 tona/sat uljnih škriljaca.[21]

Godine 1994, Petrobras je pustio u rad Petrobras 36, najveću svetsku naftnu platformu. Ona je potonula nakon eksplozije 2001. godine i to je bio potpuni gubitak.[22] Vlada je 1997. odobrila zakon br. 9.478, kojim je ukinut monopol Petrobrasa i dozvoljena konkurencija na brazilskim naftnim poljima, a takođe je osnovana Nacionalna naftna agencija (engl. Agencia Nacional do Petroleo, ANP) odgovorna za regulaciju i nadzor naftne industrije i Nacionalni savet za energetske politike, javna agencija odgovorna za razvoj javne energetske politike.[23] Nacionalna agencija za naftu je 1999. godine potpisala sporazume sa drugim kompanijama, čime je okončan monopol kompanije.[24]

Godine 2000, Petrobras je postavio svetski rekord u istraživanju nafte u dubokim vodama, dostigavši dubinu od 1.877 m (6.158 ft) ispod nivoa mora.[25] Petrobras je 2002. godine od Perez Kompankove porodične grupe i njegove porodične fondacije kupio argentinsku kompaniju Perez Kompank Energija (PECOM Energia S.A.) za 1,18 milijardi dolara. Ovom akvizicijom obuhvaćena je imovina u Argentini, Brazilu, Venecueli, Boliviji, Peruu i Ekvadoru, 1,1 milijarda barela rezervi sirove nafte i proizvodnja od 181×10^3 BOE (1.110.000 GJ) dnevno.[26]

Godine 2005, Petrobras je najavio zajedničko ulaganje sa Nipon Alkohol Hanbaj KK za prodaju brazilskog etanola Japanu, nazvanog brazilsko-japanski etanol.[27] Dana 21. aprila 2006. kompanija je započela proizvodnju na naftnoj platformi P-50 na polju Albakora istok u basenu Kampos, što je Brazil učinilo samodovoljnim u proizvodnji nafte.[16] Do novembra 2015. godine kompanija je akumulirala 128 milijardi dolara duga, od čega je 84% denominovano u stranim valutama.[28]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к „pbraform20f_2014.htm - Generated by SEC Publisher for SEC Filing”. Приступљено 5. 5. 2016. 
  2. ^ „Petrobras aprova patamar de 2,07 milhões de barris para produção de petróleo em abril”. G1. 
  3. ^ „Petrobras revenue 2019”. Statista. 
  4. ^ „Petroleo Brasileiro S.A.- Petrobras Operating Income 2006-2020 | PBR”. www.macrotrends.net. 
  5. ^ „Petroleo Brasileiro S.A.- Petrobras Net Income 2006-2020 | PBR”. www.macrotrends.net. 
  6. ^ „Petroleo Brasileiro S.A.- Petrobras Total Assets 2006-2020 | PBR”. www.macrotrends.net. 
  7. ^ „The Complete Toolbox for Investors | finbox.com”. finbox.com. 
  8. ^ „Shareholding Structure”. 
  9. ^ „Perfil | petrobras.com.br”. Petrobras. 
  10. ^ „Subsidiárias | petrobras.com.br”. Petrobras. [мртва веза]
  11. ^ „Petrobras | 2020 Global 500”. Fortune. 
  12. ^ „Petroleo Brasileiro- Petrobras Revenue 2006-2018 | PBR”. Приступљено 2018-10-22. 
  13. ^ „Source: 09 – April 2011 – "Governance – Capital Ownership" at Petrobras Investor Relation Site”. Архивирано из оригинала на датум 19. 9. 2011. 
  14. ^ „Fostering Culture: We encourage the Arts and Culture - Petrobras”. Petrobras. Приступљено 5. 5. 2016. 
  15. ^ Bello (14. 2. 2015). „Whose oil in Brazil?”. The Economist. 
  16. ^ а б Muello, Peter (21. 4. 2006). „New Rig Brings Brazil Oil Self-Sufficiency”. Washington Post. Associated Press. 
  17. ^ Kinch, Diana (26. 12. 2011). „Petrobras halts some Reduc refinery ops after fire”. MarketWatch. 
  18. ^ „Press Tour to the Petrobras Research and Development Center (Cenpes) on Monday, 30 June”. Brazilian Government. 24. 6. 2014. 
  19. ^ „Petrobras Quimica SA Petroquisa - Company Profile and News - Bloomberg Markets”. Bloomberg.com. Приступљено 2020-09-17. 
  20. ^ „Energy Minerals Division”. www.aapg.org. 
  21. ^ „PETROSIX INDUSTRIAL PLANT IN OPERATION” (PDF). 
  22. ^ „Petrobras P-36”. Приступљено 5. 5. 2016. 
  23. ^ Andréa Novais (24. 11. 2011). „Understand Petrobras”. The Brazil Business. 
  24. ^ „Monopoly ends for Brazil's Petrobras”. Offshore Magazine. 1. 11. 1999. 
  25. ^ Wheatley, Jonathan (18. 12. 2000). „Pumping Up Petrobras”. Bloomberg L.P. 
  26. ^ „Petrobras to acquire control of Perez Companc”. Oil and Gas Journal. 29. 7. 2002. 
  27. ^ Ative Soluções. „Japan - Petrobras”. Приступљено 5. 5. 2016. 
  28. ^ „Petrobras's Dangerous Debt Math: $24 Billion Owed in 24 Months”. Bloomberg L.P. 18. 11. 2015. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]