Пластична хирургија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Пластична хирургија представља грану медицине која се бави исправљањем или реконструкцијом делова људског тела враћајући им максималну могућу функционалност и нормалан или лепши изглед , као нпр. мањи и лепши нос или веће груди. Иако је естетска хирургија најпознатији облик пластичне хирургије, пластична хирургија није нужно и естетска хирургија, односно она укључује многе типове реконструктивне хирургије, хирургије руку, микрохирургије и санирања опекотина.

Развој пластичне хирургије[уреди]

Лечење уз помоћ пластичне хирургије је први пут споменуо Едвин Смит Папирус, у транскрипту древног египатског медицинског текста који датира од времена Старог царства од 3000. до 2500. године п.н.е, где се спомиње операција поломљеног носа.

Реконструктивне технике су пренешене у Индију око 800. године п.н.е. Сусхрута је био лекар који је имао значајан допринос на пољу пластичне хирургије у 6. веку п.н.е. Постоје писани документи на основу којих се види да је Сушрута радио реконструкције носа методом преношења коже са чела. Ампутација носа је у том периоду био начин кажњавања лопова у Индији, а осим тога била је присутна и код војних инвалида. Вертикални, чеони кожни режањ, чија је база била у пределу глабеле, од тада се сматра првом реконструкцијом у медицини, а метода реконструкције носа кожом чеоне регије се и данас назива Индијска метода реконструкције носа.


У развоју данашње модерне пластичне хирургије, значајну улогу су одиграли британски доктори који су путовали у Индију како би присуствовали ринопластици која се изводила домаћим индијским методама.

Оцем модерне пластичне хирургије се генерално сматра Сер Харолд Гилиз. Овај новозеландски оториноларинголог који је радио у Лондону развио је многе технике данашње модерне фацијалне хирургије током бриге о војницима који су патили од тешких повреда лица током Првог светског рата. Козметички силикон се користи у обављању естетских операција груди. Последњих 40 година, овакве операције нису никаква тајна у САД и у свету , међу познатим личностима и глумцима у Холивуду и међу обичним светом. Операција носа, клемпавих ушију , затезање коже лица од бора или фејслифтинг , уклањање вишка сала или липосукција су само неке врсте естетских операција. Памела Андерсон и Мајкл Џексон су само неки од примера познатих личности са великим бројем пластичних операција на лицу и телу. У Србији естетска хирургија је постала знатно присутна у последњих 25 година, нарочито код јавних личности и певачица које имају силиконе у грудима и уснама као што су Светлана Цеца Ражнатовић и Јелена Карлеуша , затим Лепа Брена, Весна Змијанац и Сузана Манчић, па је постала приступачна и доступна међу обичним грађанима у последњих 15 година. Људи често мешају пластичну хирургију са антигинг медицином, што није исто, јер антигинг медицина подразумева употребу филера и ботокса у циљу мањих промена и модификација на телу и на лицу. Антиагинг медицином могу се бавити и особе које нису пластични и естетски хирурзи.

Литература[уреди]

  • Сантони-Ругиу, Паоло . А Хисторy оф Пластиц Сургерy. Спрингер. 2007. ISBN 978-3-540-46240-8.
  • Fraser, Suzanne . Cosmetic surgery, gender and culture. Palgrave. 2003. ISBN 978-1-4039-1299-2.
  • Haiken, Elizabeth . Venus Envy: A History of Cosmetic Surgery. Johns Hopkins University Press. 1997. ISBN 978-0-8018-5763-8..