Polivaskularna arterijska bolest

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Polivaskularna arterijska bolest
Specijalnostivaskularna hirurgija

Polivaskularna arterijska bolest (akronim PoliVD) definiše se kao istovremeno prisustvo klinički značajnih aterosklerotskih lezija u najmanje dve velike vaskularne teritorije, kao što su koronarna bolest udruženom sa karotidnom, renalnom arterijskom bolešću ili arterijska bolest donjih udova.[1] Poslednjih godina koncept polivaskularne bolesti, ili klinički evidentna ateroskleroza u višestrukim arterijskim koritima, se sve više identifikuje kao posebno maligna kardiovaskularna bolest vredna posebne kliničke pažnje i daljeg proučavanja.[2]

Kod pacijenta sa polivaskularnom arterijskom bolešću, treba obratiti pažnju ne samo na mesta lezija i inherentne tehničke poteškoće koje se odnose na specifične opcije lečenja, već i na sveukupni klinički status pacijenta, uzimajući u obzir prisustvo kardiovaskularnih faktora rizika i komorbiditeta.

Epidemiologija[уреди | уреди извор]

Polivaskularna bolest predstavlja istovremenu obliterantnu bolest koronarnih karotidnih i perifernih arterija donjih ekstremiteta. U osnovi nastanka ovog oboljenja je proces ateroskleroze, kao važan uzrok kardiovaskularnog morbiditeta i mortaliteta koji pogađa više od 230 miliona ljudi širom sveta.[2]

Tradicionalni kardiovaskularni faktori rizika, uključujući starije godine, pušenje i šećernu bolest, snažno su povezani sa povećanim rizikom od periferne arterijske bolesti perifernih arterija donjih ekstremiteta (akronim PAD). Iako je PAD istorijski bio nedovoljno cenjena u poređenju sa bolešću koronarnih arterija i moždanim udarom, veća pažnja na PAD poslednjih godina dovela je do važnih novih epidemioloških uvida u oblastima tromboze, upale, dislipidemije i mikrovaskularnih bolesti.

Važno je napomenuti da PAD može povećati rizik od neželjenih ishoda u sličnoj ili čak većoj veličini nego koronarna bolest ili moždani udar. U ovom pregledu u literaturi se ističu važna nova dostignuća u epidemiologiji PAD-a sa posebnim fokusom na polivaskularne bolesti, nove biomarkere i diferencijalne puteve rizika za PAD u poređenju sa drugim aterosklerotskim bolestima.

Etiologija[уреди | уреди извор]

Polivaskularna arterijska bolest u osnovi je aterosklerotski proces, spora progresivna bolest velikih i srednjih mišićnih i velikih elastičnih arterija, čija su glavna odlika fokusni fibrolipidni plakovi na intimi, a posledice mogu biti opstrukcija lumena arterije, sklonost stvaranju tromba i aneurizme.[3]

Kako je aterosklerotski proces sistemska bolest ona se često javlja na više od jednoj velikoj vaskularnoj teritoriji i u praksi se treba smatrati integralnom bolešću,[4][5][6] i zato i nosi nazivpolivaskularna arterijska bolest (čiji sinonimi su: eng. multiple arterial disease, coronary and extracoronary arterial disease), jer je udružena sa okluzivnom bolešću većeg broja arterija kao što su: koronarne arterija, karotidne arterije, periferne arterija donjih ekstremiteta, bubrežne arterija, aorte.

Kako se radi o sistemskoj bolest, na velikoj vaskularnoj teritoriji, veća je verovatnoća da će se razviti veće stope događaja, nego kod pacijenata sa samo višestrukim faktorima rizika.[2][7]

Polivaskularna bolest (PoliVD) definisana kao prisustvo više od jedne zahvaćene vaskularne teritorije, odnosno bilo koja kombinacija sledećeg: koronarne arterijske bolesti (CAD), periferne arterijske bolesti (PAD) i cerebrovaskularne bolesti (CVD ).[8][9][10][11][12]

Među bolesnicima sa kliničkim manifestacijama obliterantne polivaskularna bolest (PoliVD) istovremeno najmanje dva spomenuta arterijska sistema, rezultati iz studija ukazuju na statistički značajne korelacije između:[13]

  • ishemijske bolesti srca i karotidne ili cerebrovaskularne bolesti
  • ishemijske bolesti srca i periferne obliterantne arterijske bolesti
  • ishemijske bolesti srca, periferne obliterantne arterijske bolesti i karotidne ili cerebrovaskularne bolesti .

Klinička slika[уреди | уреди извор]

Kliničke manifestacije polivaskularne arterijske bolesti obuhvataju razne kombinacije oboljenja odgovarajućih sistema arterija. Ateroskleroza koronarnih arterija klinički se može ispoljiti kao:[13]

  • jedan od oblika ishemijske bolesti srca,
  • kao primarni zastoj u radu srca,
  • kao angina pektoris,
  • akutni infarkt miokarda,
  • insuficijencija srca.

Obliterantna bolest karotidnih arterija klinički se ispoljava kao:[14]

  • cerebrovaskularni insult,
  • tranzitorni ishemijski atak,
  • reverzibilni neurološki deficit,
  • nagli i trajni ispad u vidnom polju (amaurosis fugax ).

Obliterantna bolest perifernih arterija donjih ekstremiteta klinički se ispoljava kao:[14]

  • intermitntna kludikacija (bol u nozi pri hodu),
  • bol u mirovanju,
  • trofičke promene (ulceracije, gangrena).

Uticaj polivaskularne arterijske bolesti na prognozu[уреди | уреди извор]

Kod pacijenata sa aterosklerotskom bolešću na jednom vaskularnom mestu prisustvo koegzistirajuće bolesti u različitim vaskularnim koritima udruženo je sa većim rizikom ponavljanja simptoma i komplikacijama. Na to ukazuju činjenice da među 828 pacijenatim uključenih u Framingham studiju koji su imali infarkt miokarda, oni sa anamnestički moždanim udarom ili simptomatskom LEAD, imali su dva puta veći rizik od reinfarkta miokarda.[15] Dok je jedna studija koja je regisrovala 68.236 pacijenata sa ili utvrđenom aterosklerotskom arterijskom bolesti (CAD,LEAD, cerebrovaskularna bolest) kod njih ustanovila tri ili više faktora za aterotrombozu.[16]

Incidenca kardiovaskularne smrti, infarkta miokarda, moždanog udara ili hospitalizacije zbog aterotrombotskog događaja tokom jedne godine, povećana je sa brojem simptomatskih vaskularnih mesta, kreće se od 5,3% za pacijente koji imaju samo faktore rizika, do 12,6%, 21,1% i 26,3% za pacijenta sa jednim, dva i tri simptomatska vaskularna mesta.[17]

Za tri godne stope infarkta miokarda/moždanog udara/vaskularne smrti/ rehospitalizacije bile su 25,5% za pacijente sa simptomatskom vaskularnom bolešću u jednom vaskularnom koritu naspram 40,5% za simptomatske pacijente u multiplim vaskularnim koritima.[16]

U ispitivanju 7.783 pacijenta koji su doživeli aterotrombotični događaj, stopa prvog rekurentnog događaja za godinu dana bila je duplo veća kod pacijenata sa polivaskularnom bolešću naspram onih sa bolešću lokalizovanom u jednom koritu.[18]

Terapija[уреди | уреди извор]

Antitrombotičke strategije se smatraju temeljnom terapijom za prevenciju kardiovaskularnih događaja kod pacijenata sa PoliVD.[19] Do danas, sve studije koje procenjuju upotrebu intenzivne antitrombotičke terapije kod pacijenata sa PoliVD su pokazale povećan rizik od krvarenja sa različitim stepenom efikasnosti u smanjenju i srčanih i udnih događaja.[20][21][22][23][24] Antitrombotička terapija kod pacijenata sa PoliVD može biti posebno problematična jer isti komorbiditeti koji predstavljaju povećan rizik za aterotrombozu, kao što su starija životna dob, šečerna bolest i disfunkcija bubrega, takođe predisponiraju ovu populaciju na krvarenje.[25][26]

U tom smislu u terapiji kod pacijenata sa polivaskularnom arterijskom bolesti treba strategiju lečenja birati individualno, na osnovu pre svega kliničkih a ne tehničkih pitanja. U tom smislu ovo stanje zahteva multidisciplinarni timski pristup, imajući u vidu da sadašnje preporuke ukazuju na značaj višesudovne arteijske bolesti na prognozu kao i pristup i terapiju višesudovne bolesti uzimajući u obzir kombinacije koje su relevantne za kliničku praksu.

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ Wijns W, Kolh P, Danchin N, Di Mario C, Falk V, Folliguet T, Garg S, Huber K, James S, Knuuti J, Lopez-Sendon J, Marco J, Menicanti L, Ostojic M, Piepoli MF, Pirlet C, Pomar JL, Reifart N, Ribichini FL, Schalij MJ, Sergeant P, Serruys PW, Silber S, Sousa Uva M, Taggart D, Vahanian A, Auricchio A, Bax J, Ceconi C, Dean V, Filippatos G, Funck-Brentano C, Hobbs R, Kearney P, McDonagh T, Popescu BA, Reiner Z, Sechtem U, Sirnes PA, Tendera M, Vardas PE, Widimsky P, Alfieri O, Dunning J, Elia S, Kappetein P, Lockowandt U, Sarris G, Vouhe P, von Segesser L, Agewall S, Aladashvili A, Alexopoulos D, Antunes MJ, Atalar E, Brutel de la Riviere A, Doganov A, Eha J, Fajadet J, Ferreira R, Garot J, Halcox J, Hasin Y, Janssens S, Kervinen K, Laufer G, Legrand V, Nashef SA, Neumann FJ, Niemela K, Nihoyannopoulos P, Noc M, Piek JJ, Pirk J, Rozenman Y, Sabate M, Starc R, Thielmann M, Wheatley DJ, Windecker S, Zembala M. Guidelines on myocardial revascularization: The Task Force on Myocardial Revascularization of the European Society of Cardiol- ogy (ESC) and the European Association for Cardio-Thoracic Surgery (EACTS). Eur Heart J 2010;31:2501-2555.
  2. ^ а б в Aday, Aaron W.; Matsushita, Kunihiro (2021-06-11). „Epidemiology of Peripheral Artery Disease and Polyvascular Disease”. Circulation Research. 128 (12): 1818—1832. ISSN 1524-4571. doi:10.1161/CIRCRESAHA.121.318535. 
  3. ^ Ross R. Factors influencing atherogenesis. In: Schlant RC, Wayne AR (Eds). The Heart. McGraw-Hill, (New York) 1994;989-1008.
  4. ^ G. Steg, D. L. Bhatt, P. W.F. Wilson et al., “One-year cardiovascular event rates in outpatients with atherothrombosis,” Journal of the American Medical Association, vol. 297, no. 11, pp. 1197–1206, 2007.
  5. ^ A. El-Menyar, H. Amin, I. Rashdan et al., “Ankle-brachial index and extent of atherosclerosis in patients from the middle east (the AGATHA-ME study): a cross-sectional multicenter study,” Angiology, vol. 60, no. 3, pp. 329–334, 2009
  6. ^ F. G. R. Fowkes, L. P. Low, S. Tuta, and J. Kozak, “Ankle-brachial index and extent of atherothrombosis in 8891 patients with or at risk of vascular disease: results of the international AGATHA study,” European Heart Journal, vol. 27, no. 15, pp. 1861–1867, 2006.
  7. ^ P. P. Cacoub, U. Zeymer, T. Limbourg et al., “Effects of adherence to guidelines for the control of major cardiovascular risk factors on outcomes in the REduction of Atherothrombosis for Continued Health (REACH) Registry Europe,” Heart, vol. 97, no. 8, pp. 660–667, 2011.
  8. ^ D. L. Bhatt, E. D. Peterson, R. A. Harrington et al., “Prior polyvascular disease: risk factor for adverse ischaemic outcomes in acute coronary syndromes,” European Heart Journal, vol. 30, no. 10, pp. 1195–1202, 2009.
  9. ^ A. Meizels, D. M. Zeitoun, V. Bataille et al., “Impact of polyvascular disease on baseline characteristics, management and mortality in acute myocardial infarction. The Alliance project,” Archives of Cardiovascular Diseases, vol. 103, no. 4, pp. 207–214, 2010.
  10. ^ D. Mukherjee, K. A. Eagle, E. Kline-Rogers et al., “Impact of prior peripheral arterial disease and stroke on outcomes of acute coronary syndromes and effect of evidence-based therapies (from the Global Registry of Acute Coronary Events),” American Journal of Cardiology, vol. 100, no. 1, pp. 1–6, 2007.
  11. ^ G. Cotter, C. P. Cannon, C. H. McCabe et al., “Prior peripheral arterial disease and cerebrovascular disease are independent predictors of adverse outcome in patients with acute coronary syndromes: are we doing enough? Results from the Orbofiban in Patients with Unstable Coronary Syndromes-Thrombolysis in Myocardial Infarction (OPUS-TIMI) 16 study,” American Heart Journal, vol. 145, no. 4, pp. 622–627, 2003.
  12. ^ I. Ferreira-González, G. P. Miralda, M. Heras et al., “Investigadores del Estudio MASCARA. Prognosis and management of patients with acute coronary syndrome and polyvascular disease,” Revista Espanola de Cardiologia, vol. 62, no. 9, pp. 1012–1021, 2009.
  13. ^ а б Despotović, N. and Zdravković, M. (2002) Polivaskularna bolest u kliničkoj praksi, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo, 130(9-10), pp. 316-319. . doi:10.2298/SARH0210316D.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  14. ^ а б Zdravković M. Medikamentno lečenje bolesti periferne cirkulacije. U: Nedeljković S, Kanjuh V, Vukotić M (Ur). Kardiologija, D.p. za izdavačko-trgovinsku delatnost „Beograd” 2000;1850-60.
  15. ^ Cupples LA, Gagnon DR, Wong ND, Ostfeld AM, Kannel WB. Preexisting car- diovascular conditions and long-term prognosis after initial myocardial infarction: the Framingham Study. Am Heart J 1993;125:863 -872.
  16. ^ а б Alberts MJ, Bhatt DL, MasJL, Ohman EM, Hirsch AT, Rother J, Salette G, Goto S, Smith SC Jr, Liau CS, Wilson PW, Steg PG; REduction of Atherothrombosis for Continued Health Registry Investigators. Three-year follow-up and event rates in the international REduction of Atherothrombosis for Continued Health Regis- try. Eur Heart J 2009;30:2318-2326.
  17. ^ Steg PG, Bhatt DL, Wilson PW, D’Agostino R Sr, Ohman EM, Rother J, Liau CS, Hirsch AT, Mas JL, Ikeda Y, Pencina MJ, Goto S. Oneyear cardiovascular event rates in outpatients with atherothrombosis. JAMA 2007;297:1197-1206
  18. ^ Ferrieres J, Cambou JP, Gayet JL, Herrmann MA, Leizorovicz A. Prognosis of patients with atherothrombotic disease: a prospective survey in a non-hospital setting. Int J Cardiol 2006;112:302-307
  19. ^ Gerhard-Herman  MD, Gornik  HL, Barrett  C,  et al.  2016 AHA/ACC guideline on the management of patients with lower extremity peripheral artery disease: a report of the American College of Cardiology/American Heart Association Task Force on Clinical Practice Guidelines.  Circulation. 2017;135(12):e726-e779.
  20. ^ Bhatt  DL, Flather  MD, Hacke  W,  et al; CHARISMA Investigators.  Patients with prior myocardial infarction, stroke, or symptomatic peripheral arterial disease in the CHARISMA trial.  J Am Coll Cardiol. 2007;49(19):1982-1988. . doi:10.1016/j.jacc.2007.03.025.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  21. ^ Belch  JJ, Dormandy  J, Biasi  GM,  et al; CASPAR Writing Committee.  Results of the randomized, placebo-controlled Clopidogrel and Acetylsalicylic Acid in Bypass Surgery for Peripheral Arterial Disease (CASPAR) trial.  J Vasc Surg. 2010;52(4):825-833, 833.e1-833.e2. . doi:10.1016/j.jvs.2010.04.027.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  22. ^ Bonaca  MP, Scirica  BM, Creager  MA,  et al.  Vorapaxar in patients with peripheral artery disease: results from TRA2°P-TIMI 50.  Circulation. 2013;127(14):1522-1529, 1529e1-6. . doi:10.1161/CIRCULATIONAHA.112.000679.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  23. ^ Bonaca  MP, Bhatt  DL, Storey  RF,  et al.  Ticagrelor for prevention of ischemic events after myocardial infarction in patients with peripheral artery disease.  J Am Coll Cardiol. 2016;67(23):2719-2728. . doi:10.1016/j.jacc.2016.03.524.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  24. ^ Eikelboom  JW, Connolly  SJ, Bosch  J,  et al; COMPASS Investigators.  Rivaroxaban with or without aspirin in stable cardiovascular disease.  N Engl J Med. 2017;377(14):1319-1330. . doi:10.1056/NEJMoa1709118.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  25. ^ Yeh  RW, Secemsky  EA, Kereiakes  DJ,  et al; DAPT Study Investigators.  Development and validation of a prediction rule for benefit and harm of dual antiplatelet therapy beyond 1 year after percutaneous coronary intervention.  JAMA. 2016;315(16):1735-1749. . doi:10.1001/jama.2016.3775.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  26. ^ Gutierrez  A, Bhatt  DL.  Medical management of peripheral artery disease in diabetes mellitus.  Eur Heart J. 2015;36(24):1494-1495.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Polivaskularna_arterijska_bolest&oldid=27448667”