Rubus

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Купина
Blackberries on bush.jpg
Rubus fruticosus
Научна класификација
Царство:
(нерангирано):
(нерангирано):
(нерангирано):
Ред:
Породица:
Потпородица:
Племе:
Род:
Rubus

Типска врста
Rubus fruticosus
L.[2]
Врсте

Види текст

Синоними[1][3]

Купине и малине (Rubus) је род вишегодишњих листопадних полужбунастих биљака, које имају вишегодишњи коренов систем и једногодишње или двогодишње ластаре, припада фамилији ружа (Rosaceae).[4] Род Rubus укључује између 250 и 700 врста.[5]

Морфологија[уреди]

Цвет чачанске бестрне сорте купине и формирање збирног плода.

Коренов систем је врло разгранат, жиличаст и достиже дужину до 1 метра. Главни коренов систем имају купинове саднице произведене из семена. Многе сорте купине немају главни корен. Зимзелене (Rubus laciniatus) и пузеће сорте имају главни корен који продире дубоко у земљу али не формирају коренове изданке. Због дубине до које продире у земљу, коренов систем купине се одликује отпорношћу на суше.

Жбун купине зависно од сорте је различито развијен. Може се разврстати на основу следећих одлика:

  • висок (хималаја)
  • средње висок (агава)
  • низак (лукреција)
  • скупљен (агава, ериа)
  • усправан (кумберланд)
  • пузећи (лукреција)
  • глатким ластарима (бојсен, лукреција)

Изданци (леторасти) зависно од сорте током прве године достижу дужину између 2 и 4 метра. У другој години изданци доносе род након чега се суше. У зависности од сорте изданци могу да буду од мркоцрвене до тамнозелене боје, као и са бројним тврдим трњем (бодљама), ређим и нежнијим трњем и сорте са изданцима без трња.

Лишће је сложено и у зависности од типа и сорте састоји се од 3, 5, 7 или 9 лиски које су јајастог облика, од светлозелене до тамнозелене боје, док су лисне дршке углавном трновите. Пупољци се развијају на жилама (подземни) и на једногодишњим изданцима. Цветне гранчице су дуге или кратке које се развијају у пазуху листова на двогодишњим леторастима. Цвет је хемофродитан (двополан) и средње крупан, који има тучкове и прашнике и двојни цветни омотач. Цветови су скупљени на цветним гранчицама, које се не развијају једновремено. Плод купине представља збир коштуница на чврстој ложи и по боји могу бити тамни, мат црни или сјајно црни.

Врсте купине[уреди]

Род Rubus је веома комплексан, нарочито подрод (Rubus), хибридизација је веома честа појава, што отежава проблем класификације врста (таксон који је према једном извору једна врста, према другом може бити секција, која укључује и до неколико десетина врста). Према неким изворима род се дели на 13 подродова, а највећи подрод Rubus се даље дели на 12 секција. Доле су наведене репрезентативне врсте.

Праве, усправно растуће купине[уреди]

Праве, усправно растуће купине су произишле из следећих врста купине:

Америчка усправна купина[уреди]

Ареал гајења усправне купине (Rubus agritus L.) је источни део САД. Леторасти су јој чврсти и усправни, врло трновити. Биљка је изузртно витална, а трње је распрострањено по лисној дршци и по нерватури наличија листа.

Ова врста купине је значајна за оплемењивање, јер се њом стварају нове форме купине раног сазревања, укрштањем Rubus allegheniensis и R. agritus створене су сорте купине: El dorado, Taylor, Ancient Britan. А од Rubus agritus је произашла сорта купине Early Harvest.

Америчка високожбунаста купина[уреди]

Америчка вискожбунаста купина (Rubus allegheniensis Portor) распрострањена је у Северној Америци. Врло је бујна и расте у висину, али јој се леторасти лако повијају. Ова врста купине је интересантна за оплемењивање, јер ствара потомство за крупним плодовима. Од ње су произишле сорте: Snayder, Agawan, Yombo и Laxton .

Северноамеричка купина[уреди]

Северноамеричка купина (Rubus frondosus Bigelow) распортрањена је у североисточном и средњем делу САД . Средње је бујна, с дугачким извијеним леторастима обраслим бодљама. Ово је врста дивље купине с најквалитетнијим плодовима, па је због тога значајна за оплемењивање. Од ње су постале сорте: Joy, Ga grande, War, Watt i dr.

Коренолисна (першунаста) купина[уреди]

плод коренолисне купине-R. laciniatus

Першунаста купина (Rubus laciniatus Willd) зимзелена је купина која је осетљива према ниским температурама. Распрострањена је у Европи. Има врло квалитетне плодове, због чега је интересантна за оплемењивање.

Бујна пузећа купина[уреди]

Rubus flagelatus Willd је најбујнија пузећа купина. Има дуге и повијене леторасте. Цветови су јој крупни и лепи. Такође има крупне, лепе и украсне плодове. Од ове врсте је произашла сорта лукреција .

Америча пузећа купина[уреди]

Америчка пузећа купина (Rubus invisus Brit) распрострањена је доста по Европи. Од ње је произишла сорта купине бартлер. Доста је робусна с дугачким леторастима који су пузећи.

Пузећа купина[уреди]

Дивља пузећа купина

Rubus trivialis Michx је изразито пузећа купина, јако је трновита. Има лепе плодове, издужене, сочне и врло укусне. Од ове врсте је произишла сорта купине менати(Manatee). Путећа купина је интересантна за оплемењивање ради стварања нових форми с крупним плодовима високог квалитета, раног дозревања и адаптивних особина на песковита земљишта и топле ареале гајења.

Северноамеричка пузећа купина[уреди]

Северноамеричка пузећа купина (Rubus vitifolius Cham.) бујна је биљка са танким леторастима, који су пузећи или усправни, окићени с пуно ситних гранчица. Прилично је променљива врста. Од ње су произошле сорте лаксатин, мамонт.

Ово су само неки родоначелници од којих су произведене неке од племенитих сорти купине. Осим ових у шумама Кавказа су много раширене и врсте:иберијска купина, европска плава купина и друге, које обично рађају и имају друге позитибне особине, па су зато и интересантне у процесу оплемењивања и стварања нових биљних сорти.

Употреба[уреди]

Плод купине се користи у исхрани као воће, служи за прављење сокова, џемова, вина и сл. Лишће купине се користи у разним чајевима, који имају благотворно дејство на снижавања крвног притиска и нивоа шећера у крви.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Rubus L.”. Germplasm Resources Information Network. United States Department of Agriculture. 05. 10. 2007. Архивирано из оригинала на датум 28. 08. 2009. Приступљено 27. 06. 2010. 
  2. ^ Rubus L.”. TROPICOS. Missouri Botanical Garden. Приступљено 27. 06. 2010. 
  3. ^ Flora of North America, Rubus Linnaeus, 1753; Bramble
  4. ^ Brouillet, L. (2015), „Rosaceae Jussieu (subfam. Rosoideae) tribe Rubeae Dumortier, Anal. Fam. Pl. 39. 1829”, Ур.: L. Brouillet; K. Gandhi; C.L. Howard; H. Jeude; R.W. Kiger; J.B. Phipps; A.C. Pryor; H.H. Schmidt; J.L. Strother; J.L. Zarucchi, Flora of North America North of Mexico, Volume 9: Magnoliophyta: Picramniaceae to Rosaceae, New York, Oxford: Oxford University Press, стр. 27—28, ISBN 978-0-19-534029-7 
  5. ^ Brouillet, Luc. „Rosaceae (subfam. Rosoideae) tribe Rubeae”. Flora of North America (FNA). Missouri Botanical Garden. 9 — преко eFloras.org. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]