Spušten očni kapak
Spušten očni kapak | |
---|---|
![]() | |
Spušten očni kapak levog oka | |
Specijalnosti | oftalmologija, neurologija |
Spušten očni kapak ili ptoza (lat. ptozis) je jednostrana ili obostrana spuštenost gornjeg očnog kapka pri čemu je aktivno podizanje spuštenog kapka ograničeno a međukapačni prostor (lat. rima palpebralum) sužen. Tokom pokušaja bolesnika da snagom volje podigne spušteni očni kapak, dodatnim stezanjem mišića podizača obrve i čeonog mišića, dolazi do nabiranja čela i zabacivanja glave unazad kada je poremećaj obostran.[1]
Prema uzroku nastanka ptoze se dele na: kongenitalne (urođene) i stečena (akvirirane).[2][3]
Epidemiologija[уреди | уреди извор]
- Frekvencija
U Sjedinjenim Državama učestalost kongenitalne ptoze nije zvanično objavljena. Međutim, u približno 70% poznatih slučajeva, kongenitalna ptoza utiče samo na jedno oko.
Na globalnom nivou incidencija kongenitalne ptoze u svetu nije poznata.
- Mortalitet / Morbiditet
Ako kongenitalni ptoza zatvara bilo koji deo vidnog polja pediatrijskog pacijenta, operacija mora biti izvedena kako bi se problem rešio rano u životu. Inače, trajni gubitak vida može se javiti kao rezultat amblijopije, okluzione ambliopije, astigmatizma, očnog tortikolisa
- Rasne razlike
Kongenitalna ptoza jednako se javlja među različitim rasama.
- Polne razlike
Kongenitalna ptoza se podjednako javlja kod muškaraca i žena.
- Starost
Kongenitalna ptoza je obično prisutna na rođenju, ali se može manifestovati i u prvoj godini života
Patogeneza[уреди | уреди извор]
- Kongenitalna miogena ptoza
U većini slučajeva kongenitalne ptoze, je rezultat lokalizovane miogene disgeneze. Umesto normalnih mišićnih vlakana, vlaknasta i masna tkiva su prisutna u mišićnom tkivu, smanjujući sposobnost levatora kapaka da se grči i opusti.
Kongenitalni ptoza se takođe može desiti kada se inverzacija na levatoru kapka prekine neurološkim ili neuromuskularnim disfunkcijama nervnih sinapsi.
Neki oblici kongenitalne ptoze mogu predstavljati oblik urođenog poremećaja kranijalne disinervacije.[4]
- Stečena ptoza
Klinička slika[уреди | уреди извор]

Klinička slika se manifestuje otokom koji može biti prisutan na jednom ili na oba kapka, zavisno o uzroku. Kapak može prekriti samo gornji deo oka, ili celu zenicu.
Problemi sa vidom će takođe mogu biti prisutni:
- U početku je to samo osećaj da je gornji deo vidnog polje blokiran.
- Kada kapak (kapci) prekriju zenicu oka, vid može postati potpuno onemogućen.
- Deca mogu da savijaju glavu put nazad kako bi im to pomoglo da vide ispod kapka.
- Zamor i bol oko očiju takođe mogu biti prisutni.
- Može se primetiti i pojačano suzenje uprkos osećaju suvih očiju.
Tearpija[уреди | уреди извор]
- Lečenje kongenitalne ptoze
Lečenje urošenog oblika ptoze je hirurško, a kada će se primeniti zavisi od stepena izraženosti ptoze. Ukoliko je ivica spuštenog kapka postavljena tako da ne zaklanja predeo ženice, sa operativnim zahvatom se ne žuri, pa se operacija ptoze po pravilu izvodi pred polazak deteta u školu.
Ukoliko je gornji kapak suviše spušten i njegova slobodna ivica zaklanja polovinu ili više od polovine zeničnog otvora, urođena ptoza mora se operisati krajem prve godine života kako se ne bi razvila razvila slabovidost.
- Lečenje stečene ptoze
Lečenje stečene ptoze zavisi od uzroka njenog nastanka. Neurogena ptoza u sklopu paralize okulomotornog živca i ptoza nastala povredom mogu se spontano povući bez terapije posle određenog vremena, dok simpatička ptoza (Homerov sindrom) kao klinička forma neurogene ptoze običnome zahteva hirurški tretman. Senilna ptoza i neke kliničke forme miogene ptoze (okulo-faringealna mišićna distrofija) zahtevaju hiruršku korekciju
Izvori[уреди | уреди извор]
- ^ Finsterer, Josef (2003). „Ptosis: Causes, Presentation, and Management”. Aesthetic Plastic Surgery. 27 (3): 193—204. doi:10.1007/s00266-003-0127-5.
- ^ Guercio JR, Martyn LJ. Congenital malformations of the eye and orbit. Otolaryngol Clin North Am. 2007 Feb. 40(1):113-40, vii.
- ^ Berry-Brincat A, Willshaw H. Paediatric blepharoptosis: a 10-year review. Eye (Lond). 2009 Jul. 23(7):1554-9
- ^ Mendes S, Beselga D, Campos S, Neves A, Campos J, Carvalho S, et al. Possible rare congenital dysinnervation disorder: congenital ptosis associated with adduction. Strabismus. 2015. 23 (1):33-5.
Literatura[уреди | уреди извор]
Guercio JR, Martyn LJ. Congenital malformations of the eye and orbit. Otolaryngol Clin North Am. 2007 Feb. 40(1):113-40, vii. [Medline].
Berry-Brincat A, Willshaw H. Paediatric blepharoptosis: a 10-year review. Eye (Lond). 2009 Jul. 23(7):1554-9. [Medline].
Mendes S, Beselga D, Campos S, Neves A, Campos J, Carvalho S, et al. Possible rare congenital dysinnervation disorder: congenital ptosis associated with adduction. Strabismus. 2015. 23 (1):33-5. [Medline].
Decock CE, De Baere EE, Bauters W, Shah AD, Delaey C, Forsyth R, et al. Insights into levator muscle dysfunction in a cohort of patients with molecularly confirmed blepharophimosis-ptosis-epicanthus inversus syndrome using high-resolution imaging, anatomic examination, and histopathologic examination. Arch Ophthalmol. 2011 Dec. 129 (12):1564-9. [Medline].
Tzschach A, Kelbova C, Weidensee S, Peters H, Ropers HH, Ullmann R, et al. Blepharophimosis-ptosis-epicanthus inversus syndrome in a girl with chromosome translocation t(2;3)(q33;q23). Ophthalmic Genet. 2008 Mar. 29 (1):37-40. [Medline].
Wabbels B, Schroeder JA, Voll B, Siegmund H, Lorenz B. Electron microscopic findings in levator muscle biopsies of patients with isolated congenital or acquired ptosis. Graefes Arch Clin Exp Ophthalmol. 2007 Oct. 245(10):1533-41. [Medline].
Bagheri A, Aletaha M, Saloor H, Yazdani S. A randomized clinical trial of two methods of fascia lata suspension in congenital ptosis. Ophthal Plast Reconstr Surg. 2007 May-Jun. 23(3):217-21. [Medline].
Philandrianos C, Galinier P, Salazard B, Bardot J, Magalon G. Congenital ptosis: long-term outcome of frontalis suspension using autogenous temporal fascia or fascia lata in children. J Plast Reconstr Aesthet Surg. 2009 Apr 10. [Medline].
Chong KK, Fan DS, Lai CH, Rao SK, Lam PT, Lam DS. Unilateral ptosis correction with mersilene mesh frontalis sling in infants: thirteen-year follow-up report. Eye (Lond). 2010 Jan. 24(1):44-9. [Medline].
Lin LK, Uzcategui N, Chang EL. Effect of surgical correction of congenital ptosis on amblyopia. Ophthal Plast Reconstr Surg. 2008 Nov-Dec. 24(6):434-6. [Medline].
Lee MJ, Oh JY, Choung HK, Kim NJ, Sung MS, Khwarg SI. Frontalis sling operation using silicone rod compared with preserved fascia lata for congenital ptosis a three-year follow-up study. Ophthalmology. 2009 Jan. 116(1):123-9. [Medline].
Ho YF, Wu SY, Tsai YJ. Factors Associated with Surgical Outcomes in Congenital Ptosis: A 10-Year Study of 319 Cases. Am J Ophthalmol. 2016 Dec 28. [Medline].
Bernardini FP, Devoto MH, Priolo E. Treatment of unilateral congenital ptosis. Ophthalmology. 2007 Mar. 114(3):622-3. [Medline].
Yoon JS, Lew H, Lee SY. Bell's phenomenon protects the tear film and ocular surface after frontalis suspension surgery for congenital ptosis. J Pediatr Ophthalmol Strabismus. 2008 Nov-Dec. 45(6):350-5. [Medline].
Lin LK, Uzcategui N, Chang EL. Effect of surgical correction of congenital ptosis on amblyopia. Ophthal Plast Reconstr Surg. 2008 Nov-Dec. 24(6):434-6. [Medline].
Lee MJ, Oh JY, Choung HK, Kim NJ, Sung MS, Khwarg SI. Frontalis sling operation using silicone rod compared with preserved fascia lata for congenital ptosis a three-year follow-up study. Ophthalmology. 2009 Jan. 116(1):123-9. [Medline].
Salour H, Aletaha M, Bagheri A. Comparison of Mersilene mesh and autogenous fascia lata in correction of congenital blepharoptosis: a randomized clinical trial. Eur J Ophthalmol. 2008 Nov-Dec. 18(6):853-7. [Medline].
Bergin DJ. Management and surgery of congenital and acquired ptosis. Continuing Ophthalmic Video Education. 1990.
Clark BJ, Kemp EG, Behan WM, Lee WR. Abnormal extracellular material in the levator palpebrae superioris complex in congenital ptosis. Arch Ophthalmol. 1995 Nov. 113(11):1414-9. [Medline].
Malone TJ, Nerad JA. The surgical treatment of blepharoptosis in oculomotor nerve palsy. Am J Ophthalmol. 1988 Jan 15. 105(1):57-64. [Medline].
Meyer DR, Rheeman CH. Downgaze eyelid position in patients with blepharoptosis. Ophthalmology. 1995 Oct. 102(10):1517-23. [Medline].
Weinberg DA, Lesser RL, Vollmer TL. Ocular myasthenia: a protean disorder. Surv Ophthalmol. 1994 Nov-Dec. 39(3):169-210. [Medline].
Yilmaz N, Hosal BM, Zilelioglu G. Congenital ptosis and associated congenital malformations. J AAPOS. 2004 Jun. 8(3):293-5. [Medline].
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
Klasifikacija | |
---|---|
Spoljašnji resursi |
- Finsterer, Josef (2003). „Ptosis: Causes, Presentation, and Management”. Aesthetic Plastic Surgery. 27 (3): 193—204. PMID 12925861. doi:10.1007/s00266-003-0127-5.
![]() | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |