Пређи на садржај

Staračka dalekovidost

С Википедије, слободне енциклопедије
Staračka dalekovidost
Sinonimipresbiopija.[1]
Small print ingredients list
Način na koji tekst vidi osoba sa staračkom dalekovidošću.
Specijalnostioptometrija, Oftalmologija
Simptomivid tokom čitanja ili rada za računarom postaje zamućen i nejasan[1]
Vreme pojavefiziološko stanje koje najčešće nastaje kao posledica starenja posle 35-40. godine života[1]
Uzrocipromena elastičnosti sočiva tokom starenja.[1]
Dijagnostički metodoftalmološki pregled[1]
Lečenjenaočare,[1] kontaktna sočiva.[2]
FrekvencijaOsobe oba pola podjednako.[1]

Staračka dalekovidost ili presbiopija je fiziološko stanje koje najčešće nastaje kao posledica starenja posle 40. godine života.[3] Pacijenti sa ovim stanjem u starijoj životnoj dobi sve više primećuju da im vid tokom čitanja ili rada za računarom postaje zamućen i nejasan. Ovo stanj nastaje kao posledica promena na očnom sočivu, kao posledica smanjenja njegove elastičnosti, što remeti njegovu prelomnu moć i dovodi do slabljenja sposobnosti fokusiranja predmeta u blizini.[4][5][6][7]

Staračka dalekovidost se može korigovati na više načina, nošenjem dva para naočara (i trećeg za rad na računaru), bifokalnim staklima (nedostatak srednje daljine), multifokalinim staklima, kombinacijom sočiva (za daljinu) i naočara (za čitanje), multifokalnim sočivima, hirurški (ugradnjom introkularnog sočiva).[8]

Iako staračke dalekovidosti može da se koriguje primenom naočara, kombinacijom naočara i sočiva, hirurgijaom,, ipak se može reći da ne postoji dovoljno dobra zamena koja je jednaka akomodativnoj (fiziološkoj) fleksibilnosti očiju u ranijoj dobi i samim tim i sposobnosti da osobe sa presbiopijom brzo promene i jasno vide i na daljinu i u neposrednoj blizini.[9][10]

Etiologija

[уреди | уреди извор]
Šematizovan prikaz normalnog i i presbiopnog sočiva

Staračka dalekovidost je fiziološki proces izazvana starenjem oka tokom godina, i treba je razlikovati od astigmatizma, kratkovidost i dalekovidost, promena koje se odnose na oblik očne jabučice, izazvane genetskim i ekološkim faktorima.[8][11]

I dok se smatra da dalekovidost nastaje zbog postepenog zadebljanja i gubitka elastičnosti prirodnog sočiva unutar oka, zbog pada nivoa proteina u sočivu, koji uzrokuje manju elastično sočiva tokom vremena, staračka dalekovidost je izazivana promenama koje se dešavaju u vlaknima mišića koje okružuju sočivo. Tako da zbog manje elastičnosti, oko može teže da fokusira izbliza.[9]

Oblici staračke dalekovidosti

[уреди | уреди извор]

Prema tipu poremećaja staračka dalekovidost se može klasifikovati kao: početna, funkcionalna, apsolutna, prevremena i noćna presbiopija ili staračka dalekovidost.[12]

Poznati su slučajevi potpune uzetosti (paralize) akomodacije na jednom ili oba oka, ponekad propraćeni poremećajem u funkciji zenice. Pri takvim smetnjama neophodno je razjašnjenje uzroka oftalmologa jer se mogu javiti kao — propratne pojave teškog trovanja hranom (botulizma), opasanih zaraza ili ozbiljnih poremećaja nervnog sistema.[9]

Posebni oblici staračke dalekovidosti.[11]

Vrsta presbiopije Karakteristike
Početna presbiopija
  • Granična ili rana presbiopija u kojoj su tipični simptomi napor prilikom čitanja sitnih slova i često ovakva presbiopija ostane i nekorigovana za još neko vreme ili se pacijentu ponudi minimalna dioptrija koja se koristi samo po potrebi.
Funkcionalna presbiopija
  • Oblik je presbiopije kod koje za rad na blizinu neophodno koristiti korekciju usled opadanja akomodativne sposobnosti.
  • U kojoj dobi će se to javiti zavisi od više faktora: da li je pacijent već korigovan, okruženje, zanimanje, vidnih zahteva, zdravstvenog stanja i drugo.
Apsolutna presbiopija
  • Nastaje kao rezultat postepenog smanjenja akomodacije, funkcionalna presbiopija vodi do apsolutne.
  • Apsolutna presbiopija je stanje u kome više nema akomodativne sposobnosti.
Prevremena presbiopija
  • Stanje kada akomodativna sposobnost postane nedovoljna za pacijentov rad na blizinu u životnoj dobi koja je ranija od onoga što se očekivalo.
  • Uzroci mogu biti različiti (neki od njih su životna sredina i okruženje, ishrana i životne navike, zdravstveno stanje).
Noćna presbiopija
  • Nastaje iz smanjene amplitude akomodacije pri slabom svetlu.
  • Povećanja veličina zenice i smanjeno vidno polje su najčešći uzroci.
  • Javlja se pretežno u stadijumu rane presbiopije.

Klinička slika

[уреди | уреди извор]

Klinička slika varira zavisno od pojedinca, njegovog posla i njegove refraktivne greške. Klinički se registruje oko 40 godine, dok se kod osoba kojima posao zavisi od preciznog rada na blizinu klinička slika presbiopije može javiti i nešto ranije.[13]

Kliničku sliku staračke dalekovidosti karakteriše:[9]

  • zamućen i nejasan vid prilikom rada na blizu,
  • pojačano naprezanje oka,
  • glavobolje (naročito pri slabijem osvetljenju),
  • zamor,
  • udaljavanje teksta,
  • potreba za jačim svetlom i krupnijim fontom slova.

Osobe sa normalnim vidom (bez refrakcione mane ili dioptrije), prve probleme tokom rada na blizinu počinju da primećuju oko 45. godine starosti, dok dalekovide osobe sa plus dioptrijom, ove simptome primećuju već oko 35. do 40. godine.[11]

Kod kratkovidih osoba, staračka dalekovidost se javlja kasnije i njima je u toj životnoj dobi dovoljno da skinu svoje naočare za daljinu i pronađu udaljenost na kojoj mogu da čitaju bez ikakve korekcije (tada udaljenost najčešće bliža u odnosu na normalnih 30—35 cm udaljenosti od očiju).[11]

Dijagnoza

[уреди | уреди извор]

Dijagnoza presbiopije, postavlja se nakon pregleda, koji treba isključivo da obavi očni lekar. U sklopu pregleda, pored provere vida (dioptrije), obavezno se vrši merenje očnog pritiska i pregled prednjeg segmenta oka i očnog dna, nakon proširenenja zenice.[14]

Kako je staračka dalekovidost ili presbiopija proces koji vremenom napreduje, neophodno je dijagnostičke preglede obavljati redovno na svakih 1-2 godine.

Terapija

[уреди | уреди извор]
Bilo koja vrsta naočara namijenjena je lečenju posledica presbiopije povećavanjem detalja, poput sitnog teksta.

Staračka dalekovidost ili presbiopija može se korigovati na više načina:[14][15][16][17][18]

a) Nošenjem dva para naočara (za daljinu i blizinu). Nedostatak je nepokrivenost srednje daljine.
b) Nošenjem bifokalnih sočiva. I u ovom slučaju postoji sti nedostatak kao i kod nošenja dva para naočara.
c) Nošenje progresivnih sočiva. Prednost u odnosu na prethodna dva izbora je u tome što se nošenjem ovih sočiva pokrivaju svi segmetni (blizina, srednja daljina i daljina). Kod nođenja progresivnih sočiva nephodno je privikavanje.
d) Nošenje multifokalnih sočiva. Ova vrsta korekcije još uvek nije široko zastupljena zbog malo teža adaptacija.
e) Kombinovanje sočiva i naočara. Presbiop nosi sočiva za daljinu i naočare za čitanje sa jačinom koja odgovara adiciji (ADD), ili dodatku za čitanje.
Naočare

Lečenje presbiopije najčešće se zasniva na primeni naočare sa bifokalnim ili progresivnim sočivima.[19]

  • Bifokalne sočiva se sastoje iz dve tačke fokusa: glavni deo sočiva sadrži dioptriju na daljinu, dok je donji deo sočiva jači i sadrži dioptriju za blizinu.
  • Progresivna sočiva su slična bifokalnim sočivima, ali ona nude bolji vizuelni postepeni prelaz između dve dioptirje, bez vidljive linije između njih.
  • Naočare za čitanje su još jedna mogućnost, koja za razliku od bifokalih i progresivnih sčiva, većini ni pacijenat omogućava nošenje naočara ceo dan, dok se naočare za čitanje obično nose samo tokom rada na blizu.
  • Ao pacijent želi da nosi kontaktna sočiva, lekar mu može propisati dodatnu dioptriju tako da korektivni ram pacijent nosi u kombinaciji sa sočivima.
Kontaktna sočiva
  • Osobe koje imaju presbiopiju mogu se odlučiti i za multifokalna kontaktna sočiva (gas propusna ili meka sočiva).
  • Druga vrsta korekcije dalekovidosti sočivima je monovision, u kojoj jedno oko nosi sočivo sa dioptrijom za daljinu, a drugo nosi dioptirju za vid na blizinu. Mozak uči da favorizuje jedno oko ili drugo za različite zadatke. Međutim nedostatak ove korekcije je taj što neke osobe ovo rešenje prihvataju uspešno a druge se žale na smanjenu oštrinu vida i gubitak dubine percepcije.

Najčešće pacijetni nose dva para naočara ali u poslednje vreme izbor progresiva kao jedinstvenog rešenja za sve distance je sve češći. Cena je pristupačnija a novi dizajni omogućavaju i izuzetnu adaptibilnost.

Povremena promena dioptrije

Kako se ljudsko oko tokom procesa starenja konstantno menja i dalekovidost se povećava. U tom smislu kako se dioptrija vremenom menja moraju se menjati ili povećavati dioptrije korektivnih naočara.

Operativno lečenje

[уреди | уреди извор]

Kao i kod laserskih tretmana, hirurški postupci za kratkovidnost još uvijek nisu dobro proučeni, a kozmetičke ili praktične prednosti moraju se meriti s raznim povezanim rizicima. Trenutno su moguće sledeće vrste operacija:[19][16][20]

Ugradnja sintetičkih sočiva

Ova metoda se uglavnom smatra načinom lečenja za ljude koji imaju kataraktu, a također su kratkovidi ili dalekovidi ili imaju astigmatizam. Postupak je sličan operaciji mrene. Očna jabučica je prerezana na rubu rožnjaćece, očno sočivo se uklanja, a zatim zamjenjuje multifokalnom sintetičkim sočivom. Ovaj pristup povezan je s nizom mogućih nedostataka:

Ljudi mogu imati problema s vidom u sumrak ili noću nakon operacije. Izvori svetlosti mogu biti posebno blistavi ili magloviti. Područje iza sintetičkih sočiva može se zamutiti nekoliko meseci ili čak godinama nakon toga (aftercataract). To se može lečiti bezbolnim laserskim tretmanom u ambulanti. Sama operacija povezana je s malim rizikom od infekcije ako mikroorganizmi dospeju u oko.

Ugradnja implantata u rožnjaču

Ova operacija uključuje umetanje plastičnog implantata (KAMRA) u rožnjaću nedominantnog oka kako bi se povećala njegova dubina vidnog polja. Ovo se oko zatim koristi kao "blisko" oko za obavljanje stvari poput čitanja. Ali ljudi obično i dalje moraju nositi naočare za čitanje nakon operacije. Mogući povezani rizici i nuspojave uključuju infekcije, ožiljke na rožnjači, suvoću očiju i lošiji vid u sumrak i noću.[21]

Vidi još

[уреди | уреди извор]

Izvori

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е „Facts About Presbyopia”. NEI. oktobar 2010. Архивирано из оригинала 04. 10. 2016. г. Приступљено 11. 9. 2016. 
  2. ^ Pérez-Prados, Roque; Piñero, David P; Pérez-Cambrodí, Rafael J; Madrid-Costa, David (March 2017). "Soft multifocal simultaneous image contact lenses: a review". Clinical and Experimental Optometry. 100 (2): 107–127. . doi:10.1111/cxo.12488.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  3. ^ „What Is Presbyopia?”. American Academy of Ophthalmology (на језику: енглески). 2020-01-13. Приступљено 2021-02-01. 
  4. ^ Alio JL, Azar DT, Stasi K, Soria FA. Surgical correction of presbyopia. In: Yanoff M, Duker JS, eds. Ophthalmology. 4th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2014:chap 3.10.
  5. ^ Crouch ER, Crouch ER, Grant TR. Ophthalmology. In: Rakel RE, Rakel DP, eds. Textbook of Family Medicine. 9th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2016:chap 17.
  6. ^ Donahue SP. Presbyopia and loss of accommodation. In: Yanoff M, Duker JS, eds. Ophthalmology. 4th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2014:chap 9.21.
  7. ^ Reilly CD, Waring GO. Decision making in refractive surgery. In: Mannis MJ, Holland EJ, eds. Cornea. 4th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2017:chap 161.
  8. ^ а б „Presbyopia”. Healthline (на језику: енглески). 2021-01-28. Приступљено 2021-02-01. 
  9. ^ а б в г „What Is Presbyopia and How Is It Corrected?”. MedicineNet (на језику: енглески). Приступљено 1. 2. 2021. 
  10. ^ Deutsche Ophthalmologische Gesellschaft (DOG), Kommission Refraktive Chirurgie (KRC), Berufsverband der Augenärzte Deutschlands (BVA). Bewertung und Qualitätssicherung refraktiv-chirurgischer Eingriffe durch die DOG und den BVA: KRC-Empfehlungen. February 2019. [PubMed]
  11. ^ а б в г Yanoff M, Duker JS, eds. Ophthalmology. 2nd ed, pp. 59, 68-69. St. Louis, MO: Mosby, 2004.
  12. ^ Kelava L, Baric H, Busic M, Cima I, Trkulja V. Monovision Versus Multifocality for Presbyopia: Systematic Review and Meta-Analysis of Randomized Controlled Trials. Adv Ther 2017; 34(8): 1815-1839. [PubMed]
  13. ^ O. Litrčanin, M.Blagojević, D. Stefanović, Oftalmologija, Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet, 2009.
  14. ^ а б Information, National Center for Biotechnology; Pike, U. S. National Library of Medicine 8600 Rockville; Bethesda, M. D.; Usa, 20894 (2020-06-04). How can presbyopia be corrected? (на језику: енглески). Institute for Quality and Efficiency in Health Care (IQWiG). 
  15. ^ Charman WN. Developments in the correction of presbyopia I: spectacle and contact lenses. Ophthalmic Physiol Opt 2014; 34(1): 8-29. [PubMed]
  16. ^ а б National Institute for Health and Care Excellence (NICE). Treating presbyopia by inserting an artificial lens in the cornea. April 2013. (NICE interventional procedure guidance; Volume 455).
  17. ^ Wang L, Moss H, Ventura BV, Padilha H, Hester C, Koch DD. Advances in Refractive Surgery. Asia Pac J Ophthalmol (Phila) 2013; 2(5): 317-327. [PubMed]
  18. ^ „Presbyopia”. skinsight (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-01. 
  19. ^ а б American Optometric Association (AOA). Optometric Clinical Practice Guideline: Care of the Patient with Presbyopia. 2010. (Volume CPG17).
  20. ^ Anderle, Radek; Ventruba, Jakub (2013). „The current state of refractive surgery”. Collegium Antropologicum. 37 Suppl 1: 237—241. ISSN 0350-6134. PMID 23837250. 
  21. ^ Sánchez-Galeana, C. A.; Smith, R. J.; Rodriguez, X.; Montes, M.; Chayet, A. S. (2001). „Laser in situ keratomileusis and photorefractive keratectomy for residual refractive error after phakic intraocular lens implantation”. Journal of Refractive Surgery (Thorofare, N.J.: 1995). 17 (3): 299—304. ISSN 1081-597X. PMID 11383760. 

Literatura

[уреди | уреди извор]
  • Pedrotti E, Bruni E, Bonacci E, et al. Comparative analysis of the clinical outcomes with a monofocal and an extended range of vision intraocular lens. J Refract Surg 2016; 32:436–442.
  • Cochener B. Concherto Study Group. Clinical outcomes of a new extended range of vision intraocular lens: International Multicenter Concerto Study. J Cataract Refract Surg 2016; 42:1268–1275.
  • Attia MSA, Auffarth GU, Kretz FTA, et al. Clinical evaluation of an extended depth of focus intraocular lens with the Salzburg reading desk. J Refract Surg 2017; 33:664–669.
  • De Vries NE, Nuijits RM. Multifocal intraocular lenses in cataract surgery: literature review of benefits and side effects. J Cataract Refract Surg 2013; 39:268–278.
  • Charman WN. Wavefront aberration of the eye: a review. Optom Vis Sci 1991; 68:574–583.
  • Thibos LN, Ye M, Zhang X, Bradley A. Effect of ocular chromatic aberration on monocular visual performance. Optom Vis Sci 1991; 68:599–607.

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Klasifikacija
Spoljašnji resursi
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Staračka_dalekovidost&oldid=28294826”