Терски рејон (Мурманска област)
Терски рејон Терский район | |
---|---|
Држава | Русија |
Федерални округ | Северозападни |
Административни субјект | Мурманска област |
Админ. центар | Умба |
Координате | 66° 41′ 00″ N 34° 20′ 00″ E / 66.68333° С; 34.33333° И |
Статус | општински рејон |
Оснивање | 1927. |
Површина | 19.300 km2 |
Становништво | 2016. |
— број ст. | 5.420 |
— густина ст. | 0,28 ст./km2 |
Временска зона | UTC+3 |
Регистарске таблице | 51 |
Позивни број | +7 81559 |
Званична веб страница рејона |
Терски рејон (рус. Терский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон смештен на југу Мурманске области, односно на крајњем северозападу европског дела Руске Федерације.
Административни центар рејона је варошица Умба у којој живи готово 90% од укупне рејонске популације.
Према проценама националне статистичке службе Русије за 2016. на територији рејона је живело свега 5.420 становника, или у просеку око 0,4 ст/км². Терски рејон је последњи у области по броју становника и густини насељености, односно налази се на трећем месту по површини.
Географија
[уреди | уреди извор]Терски рејон смештен је јужном делу Мурманске области и обухвата целу јужну беломорску обалу Кољског полуострва, укључујући и део обале Кандалакшког залива. Заузима територију површине 19.300 км², што чини око 13,3% обласне територије, и по том параметру налази се на 3. месту међу 17 другостепених административних јединица у области. Рејон се на северу граничи са територијом Ловозерског рејона, на северозападу је Кировски градски округ, а на западу су Апатитски градски округ и Кандалашки рејон.
Јужни део Кољског полуострва који припада Терском рејону знатно је нижи и равнији у односу на северни део полуострва, а сама обала је знатно мање разуђена. Западни део беломорског приморја рејона назива се Кандалакшком, а централни и источни део Терском обалом. Највиша тачка рејона је брдо Сењгора на 274 метра надморске висине.
Подручје Терског рејона карактерише изразито густа речна мрежа, а све реке припадају басену Белог мора. Најважнији водотоци су Варзуга (234 км), Стрељна (213 км), Умба (123 км) са Вјалом (37 км), Чапома (113 км) и Пјалица (92 км). Већи водотоци су још и Пулонга (78 км), Оленица (64 км), Каменка (53 км), Чавањга (52 км), Порја, Саљница, Пила и друге.
Међу бројним језерима величином акваторије издвајају се Колвицко језеро (121 км²), Вјалозеро (98,6 км²), Сергозеро (98 км²), Канозеро (84,3 км²), Горње Ондомозеро (55 км²), Бабозеро (44 км²), Доње Ондомозеро (31,8 км²) и друга.
Рејон се налази у зони субполарне климе.
Историја
[уреди | уреди извор]Терски рејон званично је успостављен 1. августа 1927. године као административна јединица тадашњег Мурманског округа Лењинградске области. Први административни центар рејона било је село Кузомен, а од 15. августа 1931. седиште рејона је варошица Умба. У садашњим границама рејон се налази од 29. децембра 2004. године.
Демографија и административна подела
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва из 2010. на територији рејона је живело укупно 6.288 становника,[1] док је према процени из 2016. ту живело 5.420 становника, или у просеку око 0,4 ст/км².[2] По броју становника и густини насељености Терски рејон се налази на последњем месту у области.
1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2016. |
---|---|---|---|---|---|---|
--- | --- | --- | 9.752[3] | 7.434[4] | 6.288[1] | 5.420* |
Напомена:* Према процени националне статистичке службе.
Према подацима са пописа из 2010. на подручју рејона регистровано је укупно 12 насељених места (од којих су два била без становника, а у 4 села је живело мање од 50 становника). Рејон је административно подељен на 2 нижестепене општине, по једну руралну и урбану. Административни центар рејона је варошица Умба у којој живи око 88% рејонске популације, и то је уједно једино урбано насеље на територији рејона. Од села величином се издвајају Варзуга и Кузомењ.
Привреда и саобраћај
[уреди | уреди извор]На подручју Терског рејона приметно је готово потпуно одсуство тешке индустрије, а главни извори прихода локалног становништва долазе од риболова, те у новије време туризма. Обрада дрвета чини скоро половину укупне индустријске производње. Постоје значајне резерве пегматита.
Пољопривреда почива на узгоју кромпира, купусњача и једногодишњих трава које се користе за исхрану стоке.
Терски рејон је један од саобраћајно најслабије повезаних делова Мурманске области. Варошица Умба удаљена је од Мурманска око 360 км, а једини значајнији друм иде у смеру запада ка Кандалакши.
Знаменитости
[уреди | уреди извор]На обали језера Канозеро налазе се стене са петроглифима чије време настанка се процењује на период III—II миленијум пре нове ере. Такозвани Канозерски петроглифи који су откривени 1997. налазе се на листи природно-историјских добара Мурманске области.[5][6][7]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2013)
- ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2016 года”. Архивирано из оригинала 13. 05. 2019. г. Приступљено 11. 10. 2016.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Petroglyphs of the White Sea Coast Архивирано на сајту Wayback Machine (15. фебруар 2009)
- ^ Наскальные рисунки озера Канозеро нуждаются в защите[мртва веза]
- ^ Счет идет на дни. Петроглифы Канозера ждут спасательной операции - "Мурманский вестник" 20.09.2012 Архивирано на сајту Wayback Machine (18. октобар 2016)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]