Бело море

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте чланак Егејско море.
Бело море
White Sea map ru.png
Мапа Белог мора
Локација Северни ледени океан, Северна Европа
Земље басена  Русија (Мурманска и Архангелска област, Ненеција, Карелија)
Површина 90.800 km2
Прос. дубина 67 m
Макс. дубина 343 m
Запремина 4.400 km3
Салинитет 26−31‰

Бело море (рус. Бе́лое мо́ре; крл. Vienanmeri) је море на северу Европе између полуострва Кола и Канина.

Два сателитска снимка Белог мора

Цела обала припада Русији. Део је Северног леденог океана. Површина мора износи око 90.000 km², а највећа дубина 330 метара (Оњешки залив) док је просечна дубина 89 метара.

Температура површинског слоја воде лети износи 7-15°, а зими је нижа од 1°. Море се зими замрзава и пловно је само од маја до септембра. Повезано је са Балтичким морем преко Беломорско-балтичког канала, а са Азовским, Каспијским и Црним морем Волго-балтички водени пут.


Поглед на Кандалакшски залив

Главна лука је Архангелск (рус. Арха́нгельск) која је за време Совјетског Савеза била велико бродоградилиште и важан центар за подморнице. Сем ње на Белом мору се налазе још и:

У Бело море се уливају реке: Северна Двина (Севернаја Двина рус. Се́верная Двина́), Оњега (рус. Оне́га) и Мезен (рус. Мезе́нь). Амплитуда плимног таласа је до 1о m (Мезенски залив).

У мору се налази неколико залива:

Од већих острва на мору се налазе острво Киј (рус. Кий) које је познато по старим манастирима и архипелаг Соловецка острва (рус. Солове́цкие острова́) са око стотинак мањих острваца.

Море је богато рибом: харинга, лосос, бакалар, а развијен је и лов на фоке.

Цело море се налази у територијалним водама Русије.

Бело море је архаичан назив Егејског мора.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]