Ugljen pentoksid

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ugljen pentoksid
model ugljen pentaoksida
Identifikacija
Svojstva
CO5
Molarna masa 92.01 g/mol
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja
Ugljen heksoksid
Ugljen tetroksid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Reference infokutije

Ugljen pentaoksid ili ugljen pentoksid je nestablan molekulski oksid ugljenika. Ovaj molekul je bio proizveden i izučavan na kriogenim temperaturama. On je važan u atmosferskoj hemiji i u izučavanju hladnog leda u spoljašnjem solarnom sistemu i međuzvezdanom prostoru.[1] Ova substanca se može formirati i biti prisutna na Ganimedu ili Tritonu, mesecima u spoljašnjem solarnom sistemu. Ovaj molekul ima C2 simetriju. On se sastoji od petočlanog prstena sa jednim ugljenikom i četiri kiseonika. Peti atom kiseonika ima dvostruku vezu sa ugljenikom. Proračuni su proizveli teoretske strukture. Petougao nije pravilan, nego varira u dužinama svojih stranica i uglova. Rastojanje između atoma kiseonika koji nisu vezani za ugljenik je 1.406 Å, dok je rastojanje između jednog od tih atoma i kiseonika vezanog za ugljenik 1.457 Å. Dužina ugljenik-kiseonik veze je 1.376 Å. Dvostruka veza između ugljenika i kiseonika je najkraća, 1.180 Å. Ugao OOO veze je 100.2°, a OOC ugao je 109.1°. Ugao OCO veze je 125.4°.[2]

Produkcija[уреди]

Ugljen pentaoksid je formiran putem iradijacije kriogeno zamrznutog ugljen-dioksida sa 5 keV elektronima. Reakcioni mehanizam se sastoji od reakcije ugljen tetroksida sa atomom kiseonika. Ovom reakcijom se oslobađa 17.0 kJmol−1.[2] Formiranje iz ozona i ugljen-dioksida je energetski nepovoljnije za 165.6 kJmol−1, dok bi reakcija ugljen trioksida sa dikiseoničnim molekulima zahtevala 31.6 kJmol−1.[3]

Svojstva[уреди]

Vibrationi infracrveni talasni brojevi obuhvataju ν1 1912 cm−1 za najzastupljeniji izotopolog 12C16O5.[2] Potencijalni putevi dekompozicije su putem formiranja ugljen-dioksida i ozona, ili ugljen-monoksida i kiseonika, ili ugljen trioksida i kiseonika.[3] Ugljen pentoksid je manje nestabilan od ugljen-dioksida, ostajući stabilan i čvrst do oko 106K.[2]

Alternativna teoretska struktura, zvana C2v, ima spiro strukturu sa jednim četvoroatomskim prstenom i tročlanim prstenom koji je perpendikularno vezan na atomu ugljenika. Međutim, ona ima 166 kJmol−1 višu energiju od C2 izomera, i stoga je njeno formiranje manje verovatno. Taj izomer nije detektovan.[1]

Reference[уреди]

  1. 1,0 1,1 Kaiser, Ralf I.; Alexander M. Mebel (2008). „On the formation of higher carbon oxides in extreme environments”. Chemical Physics Letters. 465 (1–3): 1—9. Bibcode:2008CPL...465....1K. ISSN 0009-2614. doi:10.1016/j.cplett.2008.07.076. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Jamieson, Corey S.; Mebel, Alexander M.; Kaiser, Ralf I. (2007). „First detection of the C2 symmetric isomer of carbon pentaoxide (CO5) at 10K”. Chemical Physics Letters. 443 (1–3): 49—54. Bibcode:2007CPL...443...49J. ISSN 0009-2614. doi:10.1016/j.cplett.2007.06.009. 
  3. 3,0 3,1 Elliott, Ben M.; Alexander I. Boldyrev (2005). „The Oxygen-Rich Carboxide Series: COn(n= 3, 4, 5, 6, 7, or 8)”. The Journal of Physical Chemistry A. 109 (16): 3722—3727. ISSN 1089-5639. PMID 16839040. doi:10.1021/jp0449455.