Vardenafil
 | |
| Klinički podaci | |
|---|---|
| Drugs.com | Monografija |
| Način primene | Oralno |
| Farmakokinetički podaci | |
| Poluvreme eliminacije | 4-5 h |
| Identifikatori | |
| CAS broj | 224785-90-4  |
| ATC kod | G04BE09 (WHO) |
| PubChem | CID 110634 |
| DrugBank | DB00862 |
| ChemSpider | 99300 |
| ChEMBL | CHEMBL1520 |
| Hemijski podaci | |
| Formula | C23H32N6O4S |
| Molarna masa | 488,603 |
| |
| |
| Fizički podaci | |
| Tačka topljenja | 192 °C (378 °F) |
Vardenafil (INN) je organsko jedinjenje, koje sadrži 23 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 488,603 Da.[1][2]
Као inhibitor PDE5 koristi se za lečenje impotencije ili (erektilne disfunkcije)[1][2] U Evropi se prodaje pod trgovinskim nazivom Levitra (Bayer AG, GSK, i SP).
Istorijat[уреди | уреди извор]
Vardenafil su zajednički plasirale na tržište kompanije Bayer Pharmaceuticals, GSK, i SP pod trgovinskim nazivom Levitra. Od 2005. godine prava na zajedničko promovisanje kompanije GSK za proizvod Levitra vraćena su kompaniji Bayer na mnogim tržištima van SAD.
U Italiji, Bayer prodaje vardenafil pod nazivom Levitra, dok GSK ovaj lek prodaje pod nazivom Vivanza te bi, zbog trgovinskih pravila Evropske unije, paralelni uvozi mogli da rezultuje prodajom leka Vivanza zajedno sa lekom Levitra u EU.
U Srbija, lek je dostupan pod nazivom Levitra, samo u određenim dozama (5 mg, 10 mg i 20 mg).
Osobine[уреди | уреди извор]
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 8 |
| Broj donora vodonika | 1 |
| Broj rotacionih veza | 8 |
| Particioni koeficijent[3] (ALogP) | 2,3 |
| Rastvorljivost[4] (logS, log(mol/L)) | -4,3 |
| Polarna površina[5] (PSA, Å2) | 117,5 |
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ а б Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709
. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.
- ^ а б David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
- Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |