Београд вукови

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Вукови Београд)
Вукови Београд
НадимциВукови
Основано2003.
СједиштеБеоград
 Србија
СтадионБАСК
Боје   
ПредсједникСрбија Горан Нишавић
ТренерСрбија Иван Недељковић
ЛигаСуперлига Србије
Међународна лигаЦЕФЛ лига
ПрвациПрва лига (2005, 2007, 2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2014)
ЦЕФЛ (2007, 2009, 2010, 2011, 2013, 2014)
Веб-сајтСајт клуба

Вукови Београд је српски клуб америчког фудбала из Београда. Основан је 2003. године и један је од оснивача америчког фудбала у Србији. Клуб је осам пута био првак Суперлига Србије, а шест пута је освајао и регионалну ЦЕФЛ лигу.

Историја[уреди | уреди извор]

Почетак и први успеси[уреди | уреди извор]

Први меч, који је уједно и први меч америчког фудбала у Србији, Вукови су одиграли 22. марта 2003. године против Вајлд борса у Крагујевцу на стадиону фудбалског клуба Јадран пред око 500 гледалаца, а тријумфовали су Вепрови са 15:14. Дана 26. октобра оджана је оснивачка скупштина на којој је присуствовало седам клубова, међу којима су били и Вукови. На новом састанку у фебруару је одлучено да лига крене, али без опреме и по NCAA правилима. Финална утакмица је одиграна 7. новембра 2004. године на стадиону Чика Дача у Крагујевцу, а Вукови су у финалу изгубили са 21:6

Следеће године се играло по куп систему. Као и прошле године у финалу су се састали Вујови и Вепрови. Меч је одигран на стадиону Обилића 19. јуна 2005, и завршен је победом Вукова 20:7 који су тако први пут постали шампиони Србије.

Након две сезоне играња без опреме, четири клуба у Србији, Вукови, Дивљи вепрови, Сирмијум легионари и Нови Сад дјукси набавили су опрему и од 2006. године се укључују у СЕЛАФ лигу. Вукови и Вајлд борси су поново дошао до финала које се играло 8. октобра 2006. на стадиону Радничког са Новог Београда пред 3.000 гледалаца. Андреј Тасић најкориснији играч лиге се повредио у полуфиналу и није могао да игра финале. Химну Србије је пре утакмице отпевао глумац Никола Ђуричко. Крагујевац је био бољи и победио је са 23:12.

На почетку 2007. године Вукови су добили нови терен који се налази на Ади Циганлији. Вукови су на старту сезоне доживели пораз од новосадских Дјукса што ће се испотавити да је био једини пораз те сезоне. У полуфиналу ЦЕФЛ лиге у Београду савладали су аустријске ЦНЦ Гладијаторсе са 28:3, док су у финалу били бољи од Вулвса из Будимпеште. Вулвси су водили са 27:13, минут и четрдесет секунди пре краја, али је онда уследио преокрет и београдски Вукови су победили са 28:27 и постали прваци лиге. Недељу дана касније постали су и прваци Србије победивши на Ади Дјуксе са 25:15.

Сезона 2008. је почела добро за Вукове, али су ипак остали без трофеја. Прво су изгубили у финалу лиге Србије од Крагујевац вајлд борса са 38:31, а неколико месеци касније суизгубили и у финалу ЦЕФЛ лиге у Бечу од ЦНЦ Гладиаторса са 14:8.

Раскол у САФС-у и успеси Вукова[уреди | уреди извор]

Следећа сезоне је била пуно успешнија за Вукове. Након што су регуларни део ЦЕФЛ лиге завршили са седам победа и једним поразом од аустријских Блу девилса у полуфиналу су победили Љубљана силверхоксе 28:13, да би у финалу победили Блу девилсе са 39:20. У Србији Вукови су лако освојили првенство победом у финалу над Дјуксима 46:0. Међутим треба напоменути да је 2009. године дошло до раскола унутар САФС-а и формирала су се два паралелна савеза, САФС који су предводили Вајлд борси и Београд Блу Драгонси и СААФ који су формирали Београд вукови и Нови Сад дјукси заједно са још неколико клубова. Тако да су наредне две године игране две одвојене лиге.

И следеће сезоне Вукови су били доминантни у лиги Србије и завршили су сезону без пораза. У финалу су као и претходне сезоне победили Дјуксе са 40:2. Такође су одбранили трофеј у ЦЕФЛ лиги победом у финалу у Љубљани над Силверхоксима 42:20.

Доминација у Суперлиги Србије и ЦЕФЛ лиги[уреди | уреди извор]

Две српске федерације су се поново ујединили након паузе од две године, тако да је Суперлига Србије 2011. била много јаче такмичење. Пре почетка сезоне Вукови нису били сматрани за фаворите за освајање првенства. Велики проблеми са повредама су додатно ослабила екипу током сезоне. Међутим, Вукови су имали само један пораз у ЦЕФЛ лиги од Љубљана сливерхокса и један пораз у СААФ Суперлиге Србије од Вајлд борса из Крагујевца. После победе над Панчево пантерсима у полуфиналу СААФ Суперлиге Србије, Вукови су су се пласирали у финале које се играло у Крагујевцу. Вукови су одиграли једну од најбољих игара у историји тима и победили 51:36 домаће Вајлд борсе. Најбољи играч финала био је Братислав Бошњак, који је дошао пред почетак сезоне из Панчево Пантерса. Вукови су поново освојили ЦЕФЛ лигу, победивши у финалу Вулвсе 34:33 у Будимпешти. И пету сезону узастопну Вукови су остали непоражени на свом терену.

Пре почетка сезоне Вукови су довели новог тренера Шон Ембрија, тренера са искуством у Денвер бронкосима. Дана 13. марта 2012. године, највећа српски кабловска мрежа СББ је постала главни спонзор, а тим је променио име у СББ Вукови Београд. У Суперлиги Србије 2012. поново су у финалу победили највеће ривале Дивље вепрове са 35:24. У финалу ЦЕФЛ лиге Вукови су поражени од Љубљана силверхокса са 34:21. То је био њихов први пораз на Ади Циганлији након шест година.

Сезона 2013 ће бити упамћен као један од најдоминантнијих наступа Вукова у ЦЕФЛ лиги и Суперлиги Србије до данас. Вукови су освојили оба такмичења након једне утакмице. Пошто су оба тима квалификовала за оба финала, они су одлучили да играју једну утакмицу у Београду и Вукови су победили 42:0. Вукови су у целоје сезони имали 15 победа, без иједног пораза.

На почетку нове сезоне СББ Вукови су довели новог тренера Кирка Мастроматеа. Освојили су поново домаће првенство победом над Вепровима 27:17, ЦЕФЛ лигу победом над Љубљана силверхоксима такође 27:17, а играли су и у финалу првог издања Лиге шампионе, али су изгубиле финале против Рустерси Хелсинкија од 36:29.

Сезона без трофеја[уреди | уреди извор]

Након шест узастопних година у којима су освајали бар један трофеј, Вукови су сезону 2015 завршили без иједног трофеја. У Првој лиги Србије (највиши ранг променио име) регуларни део првенства су завршили на другом месту са 6 победа и поразом против Дјукса. Истовремено су ЦЕФЛ лигу завршили на трећем месту са 2 победе и поразом против Дјукса који се рачунао за оба такмичења. У полуфиналу Прве лиге победили су Императоре Ниш са 43:6, а у полуфиналу ЦЕФЛ лиге су победили Силверхоксе из Љубљане са 21:14. Пошто су се и Вукови и Дјукси кфалификовали за оба финала, они су одлучили да играју једну утакмицу у Новом Саду и Дјукси су победили 25:23. Четири минута пред крај Вукови су покушали да реализују четврти покушај за јард и нису успели, чиме су Дјукси добили шансу да организују последњи напад у чему су и успели и постали трећи тим у Србији који је постао првак државе.[1]

У Лиги шампиона су поновили успех и пласирали се на фајнал фор који се одржавао на Стадиону Тржни центар у Београду. У полуфиналу су Вукови победили Лондон блиц са 35:28[2], али су као и претходне сезоне поражени у финалу. Пред око 2.500 гледалаца Вукови су поражеби од Карлстад крусејдерса са 84:49.[3]

Састав тима[уреди | уреди извор]

Тренутни састав Вукова.

Вукови Београд

Дефанзивни бекови

  • 14Србија Марко Батес
  • 17Србија Иван Недељковић
  • 31Србија Бошко Бунушевац
  • 43Србија Стефан Цонић
  • 19Србија Милан Павловић
  • 23Србија Радован Поповић
  • 03Србија Филип Везмар
  • 29Србија Никола Васић
  • 57Србија Игор Николовски
  • 28Србија Андрија Дрча
  • 44Србија Никола Симовић
  • 21Србија Тиодор Грујовић

Дефанзивни линијаши

  • 70Србија Душан Ченић
  • 98Србија Марко Милошевић
  • 48Србија Срђан Петковић
  • 99Србија Владимир Вулићевић
  • 92Србија Стефан Новашикић
  • 90Србија Машан Вукотић
  • 48Србија Никола Јаснић
  • 99Србија Горан Димитријевић
  • 92Србија Бојан Пелверовић
  • 90Србија Новак Стојковић

Лајнбекери

  • 46Србија Саша Ђурица
  • 52Србија Урош Колаковић
  • 30Србија Марко Недељковић
  • 59Србија Душан Тадић
  • 58Србија Саша Казанчић
  • 45Русија Роман Павленко

Офанзивни линијаши

  • 75Србија Данијел Максимовић
  • 79Србија Дејан Шаренац
  • 63Србија Миодраг Лукић
  • 86Србија Никола Илић
  • 72Србија Иван Гавриловић
  • 50Србија Младен Стојановић
  • 74Србија Душан Радојевић
  • 64Србија Филип Рилак
  • 71Србија Александар Станковић
  • 73Србија Лука Милетић
  • 64Србија Милош Томић
  • 71Србија Петар Копривица
  • 73Србија Милош Стаматовић

Квотербекови

  • 06Србија Димитриј Јонев
  • 08Сједињене Америчке Државе Џон Урибе

Ранингбекови

  • 05Србија Марко Баковић
  • 32Србија Михаило Јосовић
  • 22Србија Слободан Обрадовић
  • 22Хрватска Крешимир Горша

Тајтендови

  • 10Србија Војин Милић
  • 87Србија Добривоје Видосављевић

Вајд рисивери

  • 84Србија Марио Лугоња
  • 18Србија Вања Лугоња
  • 88Србија Марко Марић
  • 88Србија Урош Младеновски
  • 80Србија Ален Ружић
  • 81Србија Михаило Стефановић
  • 18Србија Стефан Митровић
  • 53Сједињене Америчке Државе Ентони Вошингтон
  • 42Србија Филип Петровић
  • 42Србија Андреја Стајчић
  • 08Србија Михаило Живановић

Кикер/Пантер

  • 84Србија Владимир Димитријевић

Највећи ривал[уреди | уреди извор]

Финале 2016. године између Вукова и Вепрова у Београду

Џип боул (енгл. Jeep Bowl) је назив за дерби у америчком фудбалу у Србији који се игра између Вајлд борса и Вукова из Београда .[4] Прву утакмицу су одиграли 22. марта 2003. на стадиону фудбалског клуба Јадран у Крагујевцу пред око 500 гледалаца и без опреме, а славили су Вепрови са 15:14. .[5]

До сада је одиграно 23 међусобних сусрета. Вукови воде 13-12.[6][7] Крагујевчани су били успешнији у првим дербијима, да би последњих година Вукови имали више успеха.

Успеси[уреди | уреди извор]

Такмичење Број Година
Национално првенство
Суперлига Србије Првак 9 2007, 2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2014, 2021, 2022
Други 5 2004, 2006, 2008, 2015, 2023
Регионална такмичења
ЦЕФЛ лига Победник 6 2007, 2009, 2010, 2011, 2013, 2014
Други 4 2006, 2008, 2012, 2015
Међународна такмичења
ИФАФ Лига шампиона Победник 0 /
Други 2 2014, 2015

Новији резултати[уреди | уреди извор]

Сезона Ранг Лига Регуларни део Ут. Поб. Пор. Плеј-оф
2011. 1 Суперлига Србије 1. место 7 7 0 Првак
2012. 1 Суперлига Србије 1. место 7 7 0 Првак
2013. 1 Суперлига Србије 1. место 7 7 0 Првак
2014. 1 Суперлига Србије 1. место 7 7 0 Првак
2015. 1 Прва лига Србије 2. место 7 6 1 Финале
2016. 1 Прва лига Србије 1. место 7 7 0 Финале
2017. 1 Прва лига Србије 2. место 7 6 1 Полуфинале
2018. 1 Прва лига Србије 2. место 7 6 1 Финале
2019. 1 Прва лига Србије 1. место (група Б) 7 6 1 Финале
2021. 1 Прва лига Србије 1. место 6 6 0 Првак
2022. 1 Прва лига Србије 1. место 6 6 0 Првак
2023. 1 Прва лига Србије 2. место 6 4 2 Финале

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]