Zigomikoza

С Википедије, слободне енциклопедије
Zigomikoza
Periorbitalna gljivična infekcija izazvana zigomikozom ili fikomikozom.
Specijalnostiinfektologija

Zigomikoza je najširi termin koji se odnosi na infekcije prouzrokovane gljivicama iz vrste zigomicota philum.[1] Međutim, s obzirom da je zigotikota identifikovana kao polifiletna i nije uključena u savremene sisteme klasifikacije gljivica, bolesti na koje se može odnositi zigomikoza naajčeše se nazivaju njihovim specifičnim imenima: mukormikoza (Mucorales), fikomikoza (Phicomicetes) i basidiobolomikoza (Basidiobolus).[2]

Uobičajeni klinički simptomi uključuju trombozu i nekrozu tkiva. Lečenje se sastoji od brze i intenzivne terapije antifungalnim lekovima i hirurške intervencije za uklanjanje zaraženog tkiva. Prognoza bolesti u mnogome varira od zdravstvenog stanja svakog pojedinog pacijenta.[3]

Epidemiologija[уреди | уреди извор]

Globalna distribucija mukomikoze

Globalno je primećen porast slučajeva zigomikoza. Procena je porasla na 910.000 slučajeva širom sveta.[4][5] Povećan broj slučajeva je zabeležen u Aziji i Evropi. Multicentrična studija iz Španije koja procenjuje prevalenciju zigomikoza na 0,43 slučaja na milion stanovnika godišnje.[5] Slično, studija zasnovana na populaciji sprovedena širom zemlje u Francuskoj, prijavila je povećanje prevalencije u periodu od 1997. do 2006. godine, sa 0,7 slučajeva na 1,2 stanovnika na milion slučajeva.[5]

Studija jednog centra iz Indije prijavila je porast slučajeva zigomikoza sa 24,7 slučajeva na 89 slučajeva godišnje.[5] [25, 36] Studija sprovedena u više intenzivnih odeljenja u Indiji, prijavila je visok teret zigomikoza, koji je otkriven kod 14,4% pacijenata.[5]

Etiopatogeneza[уреди | уреди извор]

Ove retke, ali ozbiljne i potencijalno opasne po život gljivične infekcije obično pogađaju šupljine lica ili orofarinsa (nos i usta).

Infekcije tipa zigomikoze najčešće su uzrokovane uobičajenim gljivama koje se nalaze u zemljištu i truloj vegetaciji.

Većina pojedinaca izložena gljivicama Najčeščće su sa imunološkim poremećajima (imunokompromitovane osobe) koje su ubog toga skloniji gljivičnim infekcijama. Ove vrste infekcija su takođe česte nakon prirodnih katastrofa, poput tornada ili zemljotresa, nakon kojih ljudi imaju otvorene rane koje su se u navedenim vanrednim situacijama napunile zemljom ili istrulelosti vegetativnim materijama.

Stanje može uticati na poremećajefunkcija gastrointestinalnog trakta ili kožu. U slučajevima koji nisu traumatični, bolest obično počinje u nosu i paranazalnim sinusima, kao jedna je od gljivičnih infekcija koja se najbrže širi kod ljudi.

Klinička slika[уреди | уреди извор]

Zigomikoza se može različito manifestovati, u zavisnosti od mesta ulaska gljivice i faktora rizika koji je doveo do oboljenja.[6]

Rinocerebralna zigomikoza

Najčešći oblik i javlja se kod pacijenata sa dijabetesnoom acidozom. Zahvaćeni su nos, oči, mozak nekada i moždane ovojnice. Javlja se povišena telesna temperatura, bol u jednoj polovini lica, glavobolje, nazalna kongestija, epistaksa (krvarenje iz nosa), poremećaji vida, letragija. Fizičkim pregledom se može ustanoviti periorbitalni celulitis, proptoza i smanjeni pokreti ekstraokularnih mišića. Kod težih slučajeva se mogu primetiti crne nekrotične lezije na tvrdom nepcu i nazalnoj mukozi.

Plućna zigomikoza

Ovj oblik se karakteriše pojavom visoke telesne temperature, bolom u grudima, kratkim dahom. Javlja se kod obolelih od hematoloških maligniteta (leukemija, limfomi) i neutropenije.

Gastrointestinalni zigomikoza

Kliničku sliku ovog oblika karakteriše bol u abdomenu, dispepsija, mučnina, povraćanje, dijareja. Infekcija rezultira nekrotičnim lezijama sa ishemijom i gangrenom u želucu i debelom crevu. Javlja se kod malnutricije ili obolelih od bubrežnih bolesti.

Kožna zigomikoza

Može se javiti kao primarna promena na mestu traume ili sekundarna kod hematogene diseminacije uzročnika. Na mestu prethodne traume kože javlja se induracija (otvrdnjavanje) sa eritemom i postepenim stvaranjem nekrotične ulceracije sa karakterističnim crnim središnjim delom i jasno je ograničena.

Diseminovana zigomikoza

Ovaj oblik zigomikoxom se uglavnom razvija iz plućne zigomatoze i putem krvi se širi do centralnog nervnog sistema. Počinje glavoboljama, groznicom, poremećajima vida, izmenama svesti. Zatim nastaje koma, neurološki ispadi, sa nekrotičnim promenama na plućima i koži. Takođe infekcija se širi i na jetru, slezinu, bubreg, srce i kožu.

Dijagnoza[уреди | уреди извор]

Djagnoza zigomikoye se postavlja se na osnovu:

  • anamneze,
  • kliničke slike,
  • biopsije zahvaćenog tkiva i
  • patohistološkog nalaza.[7]

Citopatologija[уреди | уреди извор]

Terapija[уреди | уреди извор]

Terapija se pre svega zasniva na agresivnom hirurškom odstranjivanje zahvaćenog tkiva. Paralelno sa hirurškom terapijom treba korigovati hiperglikemiju i ketaoacidozu, prekinuti ordiniranje lekova kao što su kortikosteroidi ili deferoksamin i ordinirati antifungicide.

Prognoza[уреди | уреди извор]

Prognoza u mnogome varira od zdravstvenog stara pojedinog pacijenta i pravovremene i agresivne terapije. U protivnom zigomikoza može biti fatalna.[3]

Vidi još[уреди | уреди извор]

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ Toro, C.; Del Palacio, A.; Alvarez, C.; Rodríguez-Peralto, J. L.; Carabias, E.; Cuétara, M. S.; Carpintero, Y.; Gómez, C. (1998). „Cutaneous zygomycosis caused by Rhizopus arrhizus in a surgical wound”. Revista Iberoamericana de Micologia. 15 (2): 94—96. PMID 17655419. 
  2. ^ Auluck, A. (2007). „Maxillary necrosis by mucormycosis. A case report and literature review”. Medicina Oral, Patologia Oral y Cirugia Bucal. 12 (5): E360—4. PMID 17767099. 
  3. ^ а б Spellberg, Brad; Edwards, John; Ibrahim, Ashraf (2005). „Novel Perspectives on Mucormycosis: Pathophysiology, Presentation, and Management”. Clinical Microbiology Reviews. 18 (3): 556—569. ISSN 0893-8512. PMC 1195964 Слободан приступ. PMID 16020690. doi:10.1128/cmr.18.3.556-569.2005. 
  4. ^ Bongomin, Felix; Gago, Sara; Oladele, Rita; Denning, David (2017-10-18). „Global and Multi-National Prevalence of Fungal Diseases—Estimate Precision”. Journal of Fungi. 3 (4): 57. ISSN 2309-608X. doi:10.3390/jof3040057. 
  5. ^ а б в г д Prakash, Hariprasath; Chakrabarti, Arunaloke (2019-03-21). „Global Epidemiology of Mucormycosis”. Journal of Fungi. 5 (1): 26. ISSN 2309-608X. doi:10.3390/jof5010026. 
  6. ^ Ribes, J. A.; Vanover-Sams, C. L.; Baker, D. J. (2000-04-01). „Zygomycetes in Human Disease”. Clinical Microbiology Reviews (на језику: енглески). 13 (2): 236—301. ISSN 0893-8512. PMC 100153 Слободан приступ. PMID 10756000. doi:10.1128/CMR.13.2.236-301.2000. 
  7. ^ Rall, G., and W.G. Solheim. 1064. A variety of Absidia isolated from Comandra pallida. Mycologia 56: 99-102.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zigomikoza&oldid=27448385”