Пређи на садржај

Јелисавета Алексејевна

С Википедије, слободне енциклопедије
Јелисавета Алексејевна
Лични подаци
Датум рођења(1779-01-24)24. јануар 1779.
Место рођењаКарлсруе, Свето римско царство
Датум смрти16. мај 1826.(1826-05-16) (47 год.)
Место смртиБељов, Руска Империја
Породица
СупружникАлександар I Павлович
ПотомствоGrand Duchess Elizabeth Alexandrovna of Russia, Grand Duchess Maria Alexandrovna of Russia
РодитељиКарл Лудвиг од Бадена
Амалија од Хесен-Дармштата
ДинастијаЦеринген
ПретходникМарија Фјодоровна
НаследникАлександра Фјодоровна

Јелисавета Алексејевна (Карлсруе, 24. јануар 1779Бељов, 16. мај 1826) је била супруга Александра I. Била је кћерка Карла Лудвига од Бадена и Амалије од Хесен-Дармштата.

Принцеза од Бадена

[уреди | уреди извор]

Елизабета Алексејевна је рођена у Карлсруеу, 24. јануара [по јулијанском 13. јануара] 1779. као принцеза Луиз Марија Огист од Бадена из куће Захринген. Била је треће од седморо деце Чарлса Луја, наследног принца од Бадена, и његове супруге, ландгравине Амалије од Хесен-Дармштата. Дете је при рођењу било толико мало и слабо да су лекари страховали да неће преживети.

Лујза од Бадена у детињству, гваш и акварел на слоновачи, Аугустин Ритт, 1791.

Луиз је одрасла у блиском, топлом породичном окружењу. Остала је посебно везана за своју мајку, са којом је одржавала интимну преписку до своје смрти (маркгроф од Бадена је надживео своју ћерку). Промишљено образовање стекла је на двору у Бадену. Говорила је и писала на француском и немачком језику ; студирала је историју, географију, филозофију и француску и немачку књижевност.[1] Захваљујући блиској близини Бадена и Француске, била је добро упозната са француском културом и префињеностима, као што је то био обичај тог доба. Пошто њен деда, владајући маркгроф Бадена, није био богат, породица је живела скромно по краљевским стандардима.

Катарина Велика је тражила невесту за свог најстаријег унука, будућег Александра I, и погледала је на принцезе од Бадена које су биле нећаке пруске краљице Фредерике Луизе и преминуле велике кнегиње Наталије Алексејевне (Вилхелмина Луиза од Хесена) која је била прва супруга цесаревића Павла. Стога би савез са Пруском и неколико немачких краљевских кућа са којима су били уско повезани, био користан исход. После лепих утисака, Катарина је позвала принцезу Луиз и њену млађу сестру Фредерику, која је касније постала краљица Шведске, у Русију. У јесен 1792. две сестре су стигле у Санкт Петербург.

Царица је била одушевљена Луизом, нашавши јој узор лепоте, шарма и поштења.[2] Саму Луизу је привлачио Александар; био је висок и леп. У почетку је Александар био стидљив са својом будућом невестом — веома млад и неискусан, није знао како да се опходи према њој — и она је његову резерву сматрала несклоношћу. Међутим, млади пар се убрзо заволео. „Ви ми кажете да у својим рукама држим срећу одређене особе“, написала је Александру. „Ако је то тачно, онда је његова срећа заувек загарантована... ова особа ме воли нежно, а ја га волим заузврат, и то ће бити моја срећа... можете бити сигурни да те волим више него што могу да кажем“, додала је она. Верили су се маја 1793. године.

Принцеза је научила руски, прешла у православну цркву, узела титулу велике кнегиње Русије и заменила име Луиза Марија Огист за Јелисавету Алексејевну. Венчање је одржано 28. септембра 1793.[3] „Био је то брак између Психе и Купидона“,[3] написала је Катарина принцу од Лиња. Елизабет је имала само четрнаест година, њен муж је био годину дана старији.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Charles III William, Margrave of Baden-Durlach
 
 
 
 
 
 
 
8. Friedrich, Hereditary Prince of Baden-Durlach
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Magdalena Wilhelmine of Württemberg
 
 
 
 
 
 
 
4. Карл Фридрих, велики војвода од Бадена
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. John William Friso, Prince of Orange
 
 
 
 
 
 
 
9. Amalia of Nassau-Dietz
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Landgravine Marie Louise of Hesse-Kassel
 
 
 
 
 
 
 
2. Карл Лудвиг од Бадена
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Ernest Louis, Landgrave of Hesse-Darmstadt
 
 
 
 
 
 
 
10. Лудвиг VIII од Хесен-Дармштата
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Dorothea Charlotte of Brandenburg-Ansbach
 
 
 
 
 
 
 
5. Лујза од Хесен-Дармштата
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Johann Reinhard III of Hanau-Lichtenberg
 
 
 
 
 
 
 
11. Charlotte of Hanau-Lichtenberg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Dorothea Friederike of Brandenburg-Ansbach
 
 
 
 
 
 
 
1. Јелисавета Алексејевна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Ernest Louis, Landgrave of Hesse-Darmstadt =20
 
 
 
 
 
 
 
12. Лудвиг VIII од Хесен-Дармштата =10
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Dorothea Charlotte of Brandenburg-Ansbach =21
 
 
 
 
 
 
 
6. Лудвиг IX од Хесен-Дармштата
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Johann Reinhard III of Hanau-Lichtenberg =22
 
 
 
 
 
 
 
13. Charlotte of Hanau-Lichtenberg =11
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Dorothea Friederike of Brandenburg-Ansbach =23
 
 
 
 
 
 
 
3. Амалија од Хесен-Дармштата
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Christian II, Count Palatine of Zweibrücken
 
 
 
 
 
 
 
14. Christian III, Count Palatine of Zweibrücken
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Countess Katharina Agathe of Rappoltstein
 
 
 
 
 
 
 
7. Countess Palatine Caroline of Zweibrücken
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Ludwig Kraft, Count of Nassau-Saarbrücken
 
 
 
 
 
 
 
15. Caroline of Nassau-Saarbrücken
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Philippine Henriette of Hohenlohe-Langenburg
 
 
 
 
 
 

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Rey, Alexander I: The Tsar Who Defeated Napoleon, p. 50
  2. ^ Lincoln, The Romanovs, p. 385
  3. ^ а б Lincoln, The Romanovs, p. 385