Пређи на садржај

Јеремијино брдо

Координате: 43° 05′ 46″ С; 22° 24′ 21″ И / 43.096083° С; 22.405796° И / 43.096083; 22.405796
С Википедије, слободне енциклопедије
Јеремијино брдо – Шанац
Врх Јеремијиног брда и утврђење Шанац
Географске карактеристике
Највиша тачкаШанац
Ндм. висина663 m
Координате43° 05′ 46″ С; 22° 24′ 21″ И / 43.096083° С; 22.405796° И / 43.096083; 22.405796 43° 05′ 46″ С; 22° 24′ 21″ И / 43.096083° С; 22.405796° И / 43.096083; 22.405796
Географија
Јеремијино брдо на карти Србије
Јеремијино брдо
Јеремијино брдо
Државе Србија

Јеремијино брдо (Јеремија), или популарно познато као Шанац, је брдо – узвишење са утврђењем на врху у општини Бабушница, које надвисује већи део Лужничке котлине. Надморска висина брда износи 663 m.

Брдо надвисује Бабушницу, Горње Крњино, Доње Крњино, Доњи Стрижевац, Горњи Стрижевац и Извор.

Када се путем из Беле Паланке силази у Лужничку котлину према Бабушници Јеремијино брдо односно утврђење Шанац на његовом врху су лако уочљиви.

У подножју брда налази се раскрсница где се спајају путеви: ПиротБабушницаЛесковац и Бела ПаланкаБабушница

Утврђење

[уреди | уреди извор]

На врху брда налази се Српско војно утврђење у Стрижевцу (познато као Шанац) грађено у 19. веку за заштиту југо-источне границе Србије. Утврђење је грађено у време владавине Александра Обреновића од 1892. до 1893. године.


Утврђење је грађено по пројекту Војног министарства грађевине у Београду. Коришћен је камен са простора Модра Стена. [1]

Занимљивости

[уреди | уреди извор]

До врха воде сеоски путеви и стазе са више страна а једино је пут (делимично туцаник) од Бабушнице проходан за аутомобиле.

За мештане Лужничке котлине ово је популарно излетиште. Већ више од педесет година се традиционално на врху брда сваке године за 2. мај организује вашар или сабор, где се скупљају мештани Бабушнице и околних села.

Галерија „Шанац”

[уреди | уреди извор]

Галерија „Поглед са јеремијиног брда”

[уреди | уреди извор]

Са врха брда се виде: Сува планина, Столски камен, Шљивовички врх (Шљивовички вис) и Стара планина. Са врха се види скоро цела Горња Лужница и мањи део Доње Лужнице (Лужничке котлине)

Литература

[уреди | уреди извор]
  • „Књига”. Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Књига:Тодоровић Негован. Горња Лужница. година. 2012. ISBN 978-86-83663-14-9. . Издавач Народна библиотека Бабушница, страница 74