Пређи на садржај

Бабушница

Координате: 43° 03′ 57″ С; 22° 24′ 46″ И / 43.06575° С; 22.41270° И / 43.06575; 22.41270
С Википедије, слободне енциклопедије
Бабушница
Центар Бабушнице
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПиротски
ОпштинаБабушница
Становништво
 — 2022.4.254
Географске карактеристике
Координате43° 03′ 57″ С; 22° 24′ 46″ И / 43.06575° С; 22.41270° И / 43.06575; 22.41270
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина470 m
Површина3,95 km2
Бабушница на карти Србије
Бабушница
Бабушница
Бабушница на карти Србије
Остали подаци
Поштански број18330
Позивни број+381 (0)10
Регистарска ознакаPI

Бабушница је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Пиротском управном округу. Према попису из 2022. било је 4.254 становника.

Географија

[уреди | уреди извор]

Бабушница се налази на регионалном путу ЛесковацВласотинце—Бабушница—Пирот. Удаљена је од Пирота 24 km, од Власотинца 37 km, од Лесковца 52 km а од Беле Паланке 23 km.

Кроз Бабушницу протиче река Лужница а сам град се налази у Лужничкој котлини. Недалеко од Звоначке Бање налази се Ветренско језеро.

Овде се налазе ОШ „Деспот Стефан Лазаревић” Бабушница и Гимназија „Вук Караџић” у Бабушници.

Историја

[уреди | уреди извор]

У месту је 1899. године подигнут споменик краљу Милану Обреновићу.[1]

Указом Краља од 23. јануара 1925. године насеље је добило статус варошице.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Бабушница живи 3634 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,1 година (36,6 код мушкараца и 37,6 код жена). У насељу има 1477 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,10.

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у другој половини XX века је становништво увећано вишеструко. Од 1945. године до 1990. године се број становника брзо увећавао махом због развоја индустрије и досељавања становника из околних села. После 1990. године се бележи успорени раст броја становника углавном због смањеног наталитета али и због драстичног смањења броја становника околних села.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 603
1953. 749
1961. 972
1971. 1.668
1981. 2.906
1991. 4.270 4.256
2002. 4.575 4.596
2011. 4.601
2022. 4.254
Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби
  
4.424 96,69%
Бугари
  
18 0,39%
Југословени
  
15 0,32%
Роми
  
10 0,21%
Хрвати
  
3 0,06%
Македонци
  
2 0,04%
Црногорци
  
1 0,02%
Немци
  
1 0,02%
Власи
  
1 0,02%
Албанци
  
1 0,02%
непознато
  
41 0,89%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Мале новине", Београд 1899. године
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]