Доње Крњино

Из Википедије, слободне енциклопедије
Доње Крњино
Donje Krnjino.jpg
Доње Крњино поглед са брда
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Пиротски
Општина Бабушница
Становништво
Становништво
 — (2011) 271
Географске карактеристике
Координате 43°06′16″ СГШ; 22°24′29″ ИГД / 43.104333° СГШ; 22.408° ИГД / 43.104333; 22.408Координате: 43°06′16″ СГШ; 22°24′29″ ИГД / 43.104333° СГШ; 22.408° ИГД / 43.104333; 22.408
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 583 м
Доње Крњино на мапи Србије
Доње Крњино
Доње Крњино
Остали подаци
Позивни број 010
Регистарска ознака PI

Доње Крњино је насеље у Србији у општини Бабушница у Пиротском округу у подножју Јеремијиног брда. Према попису из 2011.године у селу је било 222 становника а 2002. било је 271 становника (према попису из 1991. било је 338 становника).

Демографија[уреди]

У насељу Доње Крњино живи 231 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 48,3 година (47,8 код мушкараца и 48,8 код жена). У насељу има 90 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,01.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последњих пет узастопних пописа, примећен је пад у броју становника.

Број становника се и даље смањује тако да је према незваничним подацима средином 2015. године у селу живело око 200 становника.

Доње Крњино центар села
График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 619
1953. 636
1961. 522
1971. 474
1981. 377
1991. 338 338
2002. 271 271
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
262 96,67 %
Роми
  
9 3,32 %
непознато
  
0 0,0 %


Галерија[уреди]

Галерија Доње Крњино "Етно мотиви"[уреди]

Занимљивости[уреди]

  • Између Првог светског рата и Другог светског рата Доње Крњино као и многа околна села доживљава „демографски бум“ тако да су породице имале велики број деце и то од петоро до десеторо деце. Живело се у заједничким домаћинствима са по 20-30 укућана.
  • Током Другог светског рата Доње Крњино је било под влашћу „Бугарских окупатора“ тако да је била успостављена власт од стране Бугарске и организовано школовање на бугарском језику. Старији мештани се сећају да је 8.априла 1941. године падао снег и да су тога дана бугарске трупе ушле у село.
  • Педесетих година двадесетог века почиње миграција становништва. Људи су се селили „трбухом за крухом“ тако да је логично било да се иде на школовање или на „печалбу“ у Бабушницу, Пирот или Ниш али је интересантно да се велики број тада младих мештана селио за Београд. Тако је шездесетих година из сваке породице у Доњем Крњину бар по један потомак отишао за Београд да тамо живи и ради, оснује породицу и на крају тамо и остане.
  • У селу су мештани живели по махалама а породице (фамилије) су биле познате по надимцима за поједине „фамилије“ које у ствари чине родослов. Надимци за фамилије су добијани по неком „истакнутом претку“, занимању или слично а за неке речи је тешко наћи извор. Неке од познатих „фамилија“ су: „Милћарци“, "Шереметови", "Николчинци", "Гзинци", "Руменини", "Врзачови", "Белавинци", "Колерћини", "Млаџинци", "Њањини", "Марјановићи", "Качаревци", "Ђигарови", "Пејчићи", "Линовци", „Корубанци“, „Бобовелинци“, „Џоринци“, „Папуџије“, „Грданови“, „Панајотовци“, „Ђермановци“, „Ребинци“, „Џуклинови“ и „Ћириџије“. И данас се поједине породице-фамилије познају по својим "старим коренима“.
  • Имања која припадају мештанима: њиве, виногради, баште, травњаци, воћњаци и шуме; размештена су на падинама брда са леве и десне стране реке Лужнице. Интересантна су имена делова сеоског атара: Орловац, Ливађе, Грујина бара, Скоковје, Рид, Селиште, Ледине, Главињинци, Врвине...


Литература[уреди]

  • Тодоровић Негован. Горња Лужница. година. 2012. ISBN 978-86-83663-14-9. . Издавач Народна библиотека Бабушница


Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]