Доње Крњино

Доње Крњино
Доње Крњино;
	Доње Крњино поглед са брда
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Пиротски
Општина	Бабушница
Становништво
— 2011.	271
Географске карактеристике
Координате	43° 06′ 16″ С; 22° 24′ 29″ И / 43.104333° С; 22.408° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	583 m
	Доње Крњино Доње Крњино на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	010
Регистарска ознака	PI

Доње Крњино је насеље у Србији у општини Бабушница у Пиротском округу у подножју Јеремијиног брда. Према попису из 2011. године у селу је било 222 становника а 2002. било је 271 становника (према попису из 1991. било је 338 становника).

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Доње Крњино живи 231 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 48,3 година (47,8 код мушкараца и 48,8 код жена). У насељу има 90 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,01.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последњих пет узастопних пописа, примећен је пад у броју становника.

Број становника се и даље смањује тако да је према незваничним подацима средином 2015. године у селу живело око 200 становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	619
1953.	636
1961.	522
1971.	474
1981.	377
1991.	338	338
2002.	271	271

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	262	96,67%
Роми	9	3,32%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	4	2
80+	2	3
75—79	11	19
70—74	16	13
65—69	12	8
60—64	10	12
55—59	5	6
50—54	11	7
45—49	16	6
40—44	5	8
35—39	9	6
30—34	5	6
25—29	10	3
20—24	7	5
15—19	5	9
10—14	7	7
5—9	4	7
0—4	3	2
Просек :	47,8	48,8

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	83	88	98	114	108	109	90

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	13	35	11	10	13	7	0	1	0	0	3,01

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	128	31	76	16	4	1
Женски	113	17	73	22	1	0
УКУПНО	241	48	149	38	5	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	58	11	0	0	18
Женски	22	2	0	0	19
УКУПНО	80	13	0	0	37
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	9	3	0	2
Женски	0	0	0	0	0
УКУПНО	1	9	3	0	2
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	3	3	3	0
Женски	0	0	0	0	1
УКУПНО	0	3	3	3	1
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	5
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	0	5

Галерија[уреди | уреди извор]

Мостић преко реке Лужнице
Поглед са брда према Шљивовичком вису
Пут према Пироту (главна улица)
Уличица и мостић
Доње Крњино, центар села
Доње Крњино, заселак Рид
Улаз у село
Центар села и Задружни дом
Поглед из Горњег Крњина

Галерија Доње Крњино "Етно мотиви"[уреди | уреди извор]

Етно мотив из села Доње Крњино
Двоколица етно
Бунар етно

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Између Првог светског рата и Другог светског рата Доње Крњино као и многа околна села доживљава „демографски бум“ тако да су породице имале велики број деце и то од петоро до десеторо деце. Живело се у заједничким домаћинствима са по 20-30 укућана.
Током Другог светског рата Доње Крњино је било под влашћу „Бугарских окупатора“ тако да је била успостављена власт од стране Бугарске и организовано школовање на бугарском језику. Старији мештани се сећају да је 8. априла 1941. године падао снег и да су тога дана бугарске трупе ушле у село.
Педесетих година 20. века почиње миграција становништва. Људи су се селили „трбухом за крухом“ тако да је логично било да се иде на школовање или на „печалбу“ у Бабушницу, Пирот или Ниш али је интересантно да се велики број тада младих мештана селио за Београд. Тако је шездесетих година из сваке породице у Доњем Крњину бар по један потомак отишао за Београд да тамо живи и ради, оснује породицу и на крају тамо и остане.
У селу су мештани живели по махалама а породице (фамилије) су биле познате по надимцима за поједине „фамилије“ које у ствари чине родослов. Надимци за фамилије су добијани по неком „истакнутом претку“, занимању или слично а за неке речи је тешко наћи извор. Неке од познатих „фамилија“ су: „Милћарци“, "Шереметови", "Николчинци", "Гзинци", "Руменини", "Врзачови", "Белавинци", "Колерћини", "Млаџинци", "Њањини", "Марјановићи", "Качаревци", "Ђигарови", "Пејчићи", "Линовци", „Корубанци“, „Бобовелинци“, „Џоринци“, „Папуџије“, „Грданови“, „Панајотовци“, „Ђермановци“, „Ребинци“, „Џуклинови“ и „Ћириџије“. И данас се поједине породице-фамилије познају по својим "старим коренима“.
Имања која припадају мештанима: њиве, виногради, баште, травњаци, воћњаци и шуме; размештена су на падинама брда са леве и десне стране реке Лужнице. Интересантна су имена делова сеоског атара: Орловац, Ливађе, Грујина бара, Скоковје, Рид, Селиште, Ледине, Главињинци, Врвине...

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература[уреди | уреди извор]

Тодоровић Негован. Горња Лужница. година. 2012. ISBN 978-86-83663-14-9. . Издавач Народна библиотека Бабушница

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]