Доње Крњино

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Доње Крњино
Donje Krnjino.jpg
Доње Крњино поглед са брда
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Пиротски
Општина Бабушница
Становништво
Становништво ‍
 — (2011) 271
Географске карактеристике
Координате 43°06′16″ СГШ; 22°24′29″ ИГД / 43.104333° СГШ; 22.408° ИГД / 43.104333; 22.408Координате: 43°06′16″ СГШ; 22°24′29″ ИГД / 43.104333° СГШ; 22.408° ИГД / 43.104333; 22.408
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 583 м
Доње Крњино на мапи Србије
Доње Крњино
Доње Крњино
Остали подаци
Позивни број 010
Регистарска ознака PI

Доње Крњино је насеље у Србији у општини Бабушница у Пиротском округу у подножју Јеремијиног брда. Према попису из 2011.године у селу је било 222 становника а 2002. било је 271 становника (према попису из 1991. било је 338 становника).

Демографија[уреди]

У насељу Доње Крњино живи 231 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 48,3 година (47,8 код мушкараца и 48,8 код жена). У насељу има 90 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,01.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последњих пет узастопних пописа, примећен је пад у броју становника.

Број становника се и даље смањује тако да је према незваничним подацима средином 2015. године у селу живело око 200 становника.

Доње Крњино центар села
График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 619
1953. 636
1961. 522
1971. 474
1981. 377
1991. 338 338
2002. 271 271
Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Срби
  
 262 96,67 %
Роми
  
 9 3,32 %
непознато
  
 0 0,0 %


Становништво према полу и старости[3]
м
ж
? 4
  
  
 2
80+ 2
  
  
 3
75—79 11
  
  
 19
70—74 16
  
  
 13
65—69 12
  
  
 8
60—64 10
  
  
 12
55—59 5
  
  
 6
50—54 11
  
  
 7
45—49 16
  
  
 6
40—44 5
  
  
 8
35—39 9
  
  
 6
30—34 5
  
  
 6
25—29 10
  
  
 3
20—24 7
  
  
 5
15—19 5
  
  
 9
10—14 7
  
  
 7
5—9 4
  
  
 7
0—4 3
  
  
 2
Просек : 47,8 48,8

Галерија[уреди]

  • Мостић преко реке Лужнице

  • Поглед са брда према Шљивовичком вису

  • Пут према Пироту (главна улица)

  • Уличица и мостић

  • Доње Крњино, центар села

  • Доње Крњино, заселак Рид

  • Улаз у село

  • Центар села и Задружни дом

Галерија Доње Крњино "Етно мотиви"[уреди]

  • Етно мотив из села Доње Крњино

  • Двоколица етно

  • Бунар етно

Занимљивости[уреди]

  • Између Првог светског рата и Другог светског рата Доње Крњино као и многа околна села доживљава „демографски бум“ тако да су породице имале велики број деце и то од петоро до десеторо деце. Живело се у заједничким домаћинствима са по 20-30 укућана.
  • Током Другог светског рата Доње Крњино је било под влашћу „Бугарских окупатора“ тако да је била успостављена власт од стране Бугарске и организовано школовање на бугарском језику. Старији мештани се сећају да је 8.априла 1941. године падао снег и да су тога дана бугарске трупе ушле у село.
  • Педесетих година двадесетог века почиње миграција становништва. Људи су се селили „трбухом за крухом“ тако да је логично било да се иде на школовање или на „печалбу“ у Бабушницу, Пирот или Ниш али је интересантно да се велики број тада младих мештана селио за Београд. Тако је шездесетих година из сваке породице у Доњем Крњину бар по један потомак отишао за Београд да тамо живи и ради, оснује породицу и на крају тамо и остане.
  • У селу су мештани живели по махалама а породице (фамилије) су биле познате по надимцима за поједине „фамилије“ које у ствари чине родослов. Надимци за фамилије су добијани по неком „истакнутом претку“, занимању или слично а за неке речи је тешко наћи извор. Неке од познатих „фамилија“ су: „Милћарци“, "Шереметови", "Николчинци", "Гзинци", "Руменини", "Врзачови", "Белавинци", "Колерћини", "Млаџинци", "Њањини", "Марјановићи", "Качаревци", "Ђигарови", "Пејчићи", "Линовци", „Корубанци“, „Бобовелинци“, „Џоринци“, „Папуџије“, „Грданови“, „Панајотовци“, „Ђермановци“, „Ребинци“, „Џуклинови“ и „Ћириџије“. И данас се поједине породице-фамилије познају по својим "старим коренима“.
  • Имања која припадају мештанима: њиве, виногради, баште, травњаци, воћњаци и шуме; размештена су на падинама брда са леве и десне стране реке Лужнице. Интересантна су имена делова сеоског атара: Орловац, Ливађе, Грујина бара, Скоковје, Рид, Селиште, Ледине, Главињинци, Врвине...


Литература[уреди]

  • Тодоровић Негован. Горња Лужница. година. 2012. ISBN 978-86-83663-14-9. . Издавач Народна библиотека Бабушница


Референце[уреди]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Доње_Крњино&oldid=15540572“