Пређи на садржај

Доње Крњино

Координате: 43° 06′ 16″ С; 22° 24′ 29″ И / 43.104333° С; 22.408° И / 43.104333; 22.408
С Википедије, слободне енциклопедије
Доње Крњино
Доње Крњино поглед са брда
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПиротски
ОпштинаБабушница
Становништво
 — 2022.138
Географске карактеристике
Координате43° 06′ 16″ С; 22° 24′ 29″ И / 43.104333° С; 22.408° И / 43.104333; 22.408
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина583 m
Доње Крњино на карти Србије
Доње Крњино
Доње Крњино
Доње Крњино на карти Србије
Остали подаци
Позивни број010
Регистарска ознакаPI

Доње Крњино је насеље у Србији у општини Бабушница у Пиротском округу у подножју Јеремијиног брда. Према попису из 2022. било је 138 становника.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Доње Крњино живи 231 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 48,3 година (47,8 код мушкараца и 48,8 код жена). У насељу има 90 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,01.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последњих пет узастопних пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 619
1953. 636
1961. 522
1971. 474
1981. 377
1991. 338 338
2002. 271 271
2011. 222
2022. 138
Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Срби
  
262 96,67%
Роми
  
9 3,32%
Становништво према полу и старости[3]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 83 88 98 114 108 109 90


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 13 35 11 10 13 7 0 1 0 0 3,01
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 128 31 76 16 4 1
Женски 113 17 73 22 1 0
УКУПНО 241 48 149 38 5 1
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 58 11 0 0 18
Женски 22 2 0 0 19
Укупно 80 13 0 0 37
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 1 9 3 0 2
Женски 0 0 0 0 0
Укупно 1 9 3 0 2
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 3 3 3 0
Женски 0 0 0 0 1
Укупно 0 3 3 3 1
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 0 0 0 5
Женски 0 0 0 0
Укупно 0 0 0 5

Галерија

[уреди | уреди извор]

Занимљивости

[уреди | уреди извор]
  • Између Првог светског рата и Другог светског рата Доње Крњино као и многа околна села доживљава „демографски бум“ тако да су породице имале велики број деце и то од петоро до десеторо деце. Живело се у заједничким домаћинствима са по 20-30 укућана.
  • Током Другог светског рата Доње Крњино је било под влашћу „Бугарских окупатора“ тако да је била успостављена власт од стране Бугарске и организовано школовање на бугарском језику. Старији мештани се сећају да је 8. априла 1941. године падао снег и да су тога дана бугарске трупе ушле у село.
  • Педесетих година 20. века почиње миграција становништва. Људи су се селили „трбухом за крухом“ тако да је логично било да се иде на школовање или на „печалбу“ у Бабушницу, Пирот или Ниш али је интересантно да се велики број тада младих мештана селио за Београд. Тако је шездесетих година из сваке породице у Доњем Крњину бар по један потомак отишао за Београд да тамо живи и ради, оснује породицу и на крају тамо и остане.
  • У селу су мештани живели по махалама а породице (фамилије) су биле познате по надимцима за поједине „фамилије“ које у ствари чине родослов. Надимци за фамилије су добијани по неком „истакнутом претку“, занимању или слично а за неке речи је тешко наћи извор. Неке од познатих „фамилија“ су: „Милћарци“, "Шереметови", "Николчинци", "Гзинци", "Руменини", "Врзачови", "Белавинци", "Колерћини", "Млаџинци", "Њањини", "Марјановићи", "Качаревци", "Ђигарови", "Пејчићи", "Линовци", „Корубанци“, „Бобовелинци“, „Џоринци“, „Папуџије“, „Грданови“, „Панајотовци“, „Ђермановци“, „Ребинци“, „Џуклинови“ и „Ћириџије“. И данас се поједине породице-фамилије познају по својим "старим коренима“.
  • Имања која припадају мештанима: њиве, виногради, баште, травњаци, воћњаци и шуме; размештена су на падинама брда са леве и десне стране реке Лужнице. Интересантна су имена делова сеоског атара: Орловац, Ливађе, Грујина бара, Скоковје, Рид, Селиште, Ледине, Главињинци, Врвине...

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Тодоровић Негован. Горња Лужница. година. 2012. ISBN 978-86-83663-14-9. . Издавач Народна библиотека Бабушница

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]