Општина Бабушница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Општина Бабушница
Општина Бабушница (2012).jpg
Зграда скупштине општине Бабушница
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Регион Јужна и источна Србија
Округ Пиротски округ
Седиште Бабушница
Становништво
Становништво Пад 12.307
Географске карактеристике
Површина 529 km2

Serbia Babušnica.png

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Драган Видановић (СНС)
Веб-сајт www.babusnica.rs

Општина Бабушница је део Пиротског округа. Окружена је пиротском и белопаланачком општином са севера, бугарском границом са истока, општинама Власотинце и Црна Трава са југа и општином Гаџин Хан са запада.

Седиште општине је Бабушница, а чине је још 52 села:

Географија[уреди]

Бабушница у окружењу

Бабушница се налази на магистралном путу М-9 од Лесковца ка Пирота који повезује ауто-пут Е-75 (ка југу Европе) и ауто-пут Е-80 (ка истоку Европе). Удаљена је 65 km југоисточно од Ниша, 25 km југозападно од Пирота и 55 km североисточно од Лесковца.

Општина[уреди]

Бабушничка општина је смештена у долини реке Лужнице и на обронцима околних планина. Река Лужница гради Лужничку котлину која има надморску висину између 470 и 520 метара. Бабушница се налази на 485 метара надморске висине. Лужничку котлину окружује Сува планина на западу, планина Руј на југу и Влашка планина на североистоку. Сува планина почиње од села Љуберађа и протеже се ка северозападу, а највиши врх у Бабушничкој општини је 1.535 метара (даље ка северозападу је Трем, 1.810 метара). Јужно од села Љуберађа почиње громадна планина Руј са највишим врхом 1.706 метара. Ова планина се продужује ка југу у Власинску плану, Чемерник, Бесну кобилу и даље кроз Македонију.

Веома упадљив врх источно од Бабушнице је Столски камен са надморском висином од 1.239 метара. Он је обронак Влашке планине чији је највиши врх висок 1.442 метра.

Поглед на околину Звоначке бање
Столски камен

Речица Лужница[уреди]

Положај општине Бабушница у Пиротском округу
Река Лужница недалеко од села Грнчар

Река Лужница извире на северу општине близу села Радошевац. Непосредно пре села Љуберађа постаје знатно већа због неколико врела и извора која се налазе на врло малом простору. Раније се на том месту река увећавала неколико пута, али је сада највећи део тих врела и извора искоришћен за нишки водовод. Позната особина Суве планине је да на самој планини скоро да нема извора, тако да вода извире у облику врела на њеним обронцима. Међутим, Руј није таква планина, тако да са те стране долази река Мурговица, састављена од многобројних планинских потока. У Љуберађи се ова река спаја са Лужницом, даље тече под именом Лужница до села Свође које припада Власотиначкој општини и ту се спаја са реком Власином. Мањи део општине захватају реке Јерма и Тегошница.

Звоначка бања, базен

Клима[уреди]

Бабушница има нешто хладнију климу него што би се то очекивало за њену географску ширину и дужину због нешто веће надморске висине, као и због ефекта температурне инверзије који је карактеристика лужничке котлине, односно хладан ваздух пада ноћу на дно котлине тако да су ноћи прилично хладне (то је нарочито упадљиво лети).

Демографија[уреди]

Национални састав становништва општине по попису 2002. године[уреди]

Етнички састав према попису из 2002.[1]
Срби
  
14.141 89,88 %
Бугари
  
1.017 6,46 %
Роми
  
128 0,81 %
Југословени
  
56 0,36 %
Македонци
  
5 0,03 %
Црногорци
  
2 0,01 %
Албанци
  
1 0,01 %
Бошњаци
  
1 0,01 %
Власи
  
1 0,01 %
Муслимани
  
1 0,01 %
Немци
  
1 0,01 %
Руси
  
1 0,01 %
Хрвати
  
1 0,01 %
неизјашњени
  
256 1,63 %
непознато
  
113 0,72 %

Национални састав становништва општине по попису 2011. године[уреди]

Етнички састав према попису из 2011.[2]
Срби
  
10.933 88,84 %
Бугари
  
632 5,14 %
Роми
  
244 1,98 %
Југословени
  
9 0,07 %
Македонци
  
5 0,04 %
Немци
  
3 0,02 %
Румуни
  
3 0,02 %
Хрвати
  
2 0,02 %
Албанци
  
1 0,01 %
Бошњаци
  
1 0,01 %
Муслимани
  
1 0,01 %
Црногорци
  
1 0,01 %
остали
  
5 0,04 %
регионална припадност
  
2 0,02 %
неизјашњени
  
336 2,73 %
непознато
  
129 1,05 %

Верски састав становништва општине по попису 2011. године[уреди]

Верски састав‍
Православци
  
11.576 94,06 %
Протестанти
  
4 0,03 %
Католици
  
3 0,02 %
Муслимани
  
2 0,02 %
Атеисти
  
73 0,59 %
остали
  
2 0,02 %
неизјашњени
  
486 3,95 %
непознато
  
150 1,22 %

Погинули у ратовима[уреди]

Погинули у ратовима
I Балкански рат 250
I светски рат 468
Солунски фронт 322
II светски рат 820
Последњи ратови 3

Туризам[уреди]

Најзначајнији туристички центар у општини Бабушница је Звоначка Бања. Налази се на 28 km источно од Бабушнице. Отприлике исто толико има и од Пирота, односно 14 km путем ка Димитровграду (то је пут Ниш — Софија), а затим још 14 km долином реке Јерме. Ова бања налази се на 680 метара надморске висине на изузетно атрактивној планинској локацији, а пре свега позната је по свом благотворном утицају на нервни систем човека и питком лековитом минералном водом температуре 28°. Хотел Мир поседује два отворена и један затворени базен. Звоначка бања је била лечилиште још у доба Римљана, о чему сведоче и пронађени остаци римских терми. Први базен који је акумулирао топлу воду , ископан је 1903. г. Ту су жене топиле своје кудеље, а они који су боловали од реуме и ишијаса потапали ноге. Звоначка бања је 1996. г. сврстана у ред специјализованих завода за превенцију инвалидности и рехабилитацију Републике Србије. Лековита вода је бистра, без мириса и боје, припада групи олигоминералних и слабо сулфидних хипотерми. Вода се у терапијске сврхе користи купањем и пијењем.

Тренутно се гради мало вештачко језеро на Раљинској речици која је притока Мурговице. Планира се да језеро буде дугачко око 200 метара и широко око 40 метара. Брана је постављена непосредно изнад низа водопада на Раљинској речици који су познати под именом скокови. Језеро ће бити око 500 метара удаљено од села Раљин које се налази на путу од Бабушнице ка Звоначкој бањи.

Звоначка бања, Хотел Мир

Столски камен - Узвишење Столски камен издиже се на 1239 метара надморске висине на североисточном ободу Лужничке котлине, на само 7 км од Бабушнице. Јужна страна је потпуно гола и каменита са сипраима и точилима, док је северна под буковом шумом а источна под пашњацима. Столски камен је грађен од коралских кречњака и лежи на огромним резервоарима пијаће воде. Столски камен је идеалан за планинарење о чему сведоче искуства бројних планинарских удружења која организују успоне на ову планину током целе године.

Привреда:[уреди]

  • Тигар Tajpec
  • Лисца
  • Д-Компани
  • Патекc
  • ДMД Фиоре

Значајни људи[уреди]

Легенде[уреди]

За Бабушничку општину и Лужничку котлину везано је више легенди и народних веровања:

  • По једној легенди планина Стол („Столски камен“ или у жаргону „Столски камик“) је добила име због тога што, посматрана из даљине, изгледа као сто (стол).
  • По другој легенди планина Стол је заравњена јер је својевремено Марко Краљевић стао на ту планину и бацио камен чак на другу планину.
  • По сличној легенди је Марко Краљевић са суседног брда скочио на „Стол“ и од силине га заравнио. То место одакле је наводно Марко Краљевић скочио се зове „Скоковје“.
  • По легенди један од извора реке Лужнице у селу Љуберађа нема дно. То место се зове „Комаричко врело“ или „Комарички вир“. На том месту у њега пада вода са висине и извире вода из дубине тако да поред велике дубине вода има неправилно кретање (ковитлање). Осим тога у том врелу (виру) има много растиња тако да се до дна класичним методама не може допрети. Људи су, наводно покушавали, моткама и конопцем на коме је везан камен, да дођу до дна али нису успевали. Прича се да су се ту раније многи купачи удавили због „луде храбрости“ и неопрезности.
  • Река Мурговица која се у селу Љуберађа улива у реку Лужницу је наводно добила назив по томе што је често мутна („мургава“) (због састава земљишта кроз које протиче ова река се и код малих киша замути).

Галерија[уреди]

Спорт, лов и риболов[уреди]

  • Фудбалски клуб „Лужница”
  • Карате клуб „Тигар”
  • Шаховски клуб „Лужница”
  • Општинска организација риболоваца „Млади рибар”
  • Ловачко друштво „Зец”
  • Кошаркашки клуб „Бабушница”

Медији[уреди]

  • Радио Бабушница 96,5

Референце[уреди]

  1. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  2. Етничка структура након пописа 2011., Приступљено 1. 1. 2015.

Спољашње везе[уреди]