Александра Нинковић Ташић
| Александра Нинковић Ташић | |
|---|---|
 Александра Нинковић Ташић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 3. мај 1978. |
| Место рођења | Београд, Социјалистичка Федеративна Република Југославија |
| Књижевни рад | |
| Најважнија дела | Звездобројци 1 Обједињене аутобиографије Михајла Пупина и Николе Тесле Споменици јужних словена, Српска православна црква Звездобројци 2 Човек испред науке Звонари слободе Дубровачки Срби - изгубљено наслеђе |
| Награде | Награда града Београда Валтровићева награда Специјално признање Уједињених нација Награда за допринос култури општине Ковачица Признање Културни образац Награда Теслиног друштва у Америци Витез српске културе |
Александра Нинковић Ташић (Београд, 3. мај 1978) српски је публициста, председник Образовно-истраживачког друштва Михајло Пупин[1] и мултикултурални је амбасадор Унеско клуба Универзитета Сорбона.[2] Најважнија њена вишегодишња активност је рад на прикупљању архивског материјала који се односи на живот и дело Михајла Пупина у читавом свету. Преко 30.000 докумената, од којих су многа по први пут доступна јавности, чине највећу архиву посвећену Михајлу Пупину, а она је извориште активности које имају за циљ афирмацију и чување Пупиновог дела, али и историје српске науке.[3]
Реализовани пројекти[уреди | уреди извор]
Аутор је Пупин меморијалног пројекта у земљи и региону у оквиру кога је поставила први виртуелни музеј који представља једно научно и културно наслеђе у свету- Пупинов виртуелни музеј. Аутор је шест изложби, организатор је више стотина предавања и трибина у читавој Србији, али и Црној Гори, Републици Српској, Хрватској, Швајцарској и Мађарској.[4][5]
Аутор је велике изложбе и монографије о Пупину - Од физичке ка духовној реалности, која је у Историјском музеју Србије оборила два рекорда - онај о дужини трајања поставке, али и о посећености, са преко 200.000 посетилаца. Приредила је у сарадњи са САНУ и Матицом српском два издања Пупинове аутобиографије.
Аутор је изложбe „Жене у Првом светском рату” у Галерији науке и технике Српске академије наука и уметности новембра 2014. године. Поставка је настала као део обележавања стогодишњице почетка Великог рата.[6] Изложба је после Београда организована и у другим српским градовима: Лозници[7], Шапцу[8].
Библиографија[уреди | уреди извор]
- Звездобројци 1 (Пупин, Тесла и Миланковић о свом одрастању), издавач Агапе књига
- Обједињене аутобиографије Михајла Пупина и Николе Тесле у једној књизи, издавач Агапе књига
- Споменици јужних словена, Српска православна црква, чији је уредник био Пупин, а које је по први пут преведена на српски језик, издавач Агапе књига
- Звездобројци 2 (Иван Ђаја, Јован Цвијић, Атанасије Николић и Руђер Бошковић), издавач Агапе књига
- Човек испред науке ( Милутин Миланковић и Јеленко Михаиловић о Мики Аласу), издавач Агапе књига
- Звонари слободе (Михаило Пупин и владика Николај), коаутор са Браниславом Станковићем, историчарем, издавач Катена мунди
- Дубровачки Срби - изгубљено наслеђе, коаутор са Браниславом Станковићем, историчарем, издавач Катена мунди
- Хрватима с љубављу, коаутор са Браниславом Станковићем, историчарем, издавач Васкресење
Награде и признања[уреди | уреди извор]
Добитник је, због доприноса јачању Пупиновог наслеђа и историје српске науке :
- Награда града Београда
- Валтровићева награда
- Специјално признање Уједињених нација
- Награда за допринос култури општине Ковачица
- Признање Културни образац за посвећени рад на корист наше културе, Министарства културе и информисања
- Награда Теслиног друштва у Америци
- Проглашена је Витезом српске културе[9] и за личност године 2016.[10]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Званична презентација”. Образовно истраживачко друштво Михајло Пупин. Приступљено 23. 1. 2020.
- ^ „Aleksandra Ninković Tašić”. Nova Iskra. Приступљено 23. 1. 2020.
- ^ „Александра Нинковић Ташић”. Велики људи. Архивирано из оригинала 31. 07. 2020. г. Приступљено 23. 1. 2020.
- ^ „Žena koja deci i odraslima svakodnevno priča Pupinovu bajku”. Dečji sajt. Приступљено 23. 1. 2020.
- ^ „Предавање: „Духовни живот српске науке“ Александра Нинковић Ташић у Никшићу”. Светигора. Приступљено 23. 1. 2020.
- ^ „Galerija SANU: Žene u Prvom svetskom ratu”. b92. Приступљено 23. 1. 2020.
- ^ „Изложба ЖЕНЕ У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ”. Центар за културу "Вук Караџић" Лозница. Архивирано из оригинала 31. 03. 2016. г. Приступљено 6. 8. 2016.
- ^ „Žene u Prvom svetskom ratu u Srbiji”. Noć muzeja. Архивирано из оригинала 23. 1. 2020. г. Приступљено 23. 1. 2020.
- ^ „Aleksandra Ninković Tašić: Pupinova “duhovna unuka” i vitez srpske kulture”. Naši u Svetu. Архивирано из оригинала 21. 10. 2019. г. Приступљено 23. 1. 2020.
- ^ „Личност 2016: Александра Нинковић Ташић – жена која је вратила Михајла Пупина у земље Светог Саве”. Стање ствари. Приступљено 23. 1. 2020.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Agape - Aleksandra Ninkovic Tašić - Zvezdobrojci (19.11.17)”. You Tube. Приступљено 23. 1. 2020.
- „Agape-Aleksandra Ninkovic Tasic-Zvezdobrojci 2,Nauka na drumu M.Kraljevica,Nova reformacija 02.06.19”. You Tube. Приступљено 23. 1. 2020.
- „Aleksandra Ninković Tašić: sa Teslom i Pupinim ,,na tiˮ”. iSerbia. Приступљено 23. 1. 2020.
- „INTERVJU NEDELJE ALEKSANDRA NINKOVIĆ TAŠIĆ: Sramota je što Pupin nema spomenik u Beogradu!”. Kurir. Приступљено 23. 1. 2020.
