Александра Пилсудска
| Александра Пилсудска | |
|---|---|
.jpg) | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 12. децембар 1882. |
| Место рођења | Сувалки, Руска Империја |
| Датум смрти | 31. март 1963. (80 год.) |
| Место смрти | Лондон, Уједињено Краљевство |
| Породица | |
| Супружник | Јозеф Пилсудски |
| Деца | Јадвига Пилсудска, Ванда Пилсудска |
Александра Пилсудска, рођена Шчербињска (рођена 12. децембра 1882. у Сувалкима, умрла 31. марта 1963. у Лондону) - активисткиња која се залагала за независност Пољске, служила је у пољским легијама и била друга жена Јозефа Пилсудског.
Биографија[уреди | уреди извор]
После смрти родитеља, о Александри су бринуле бака Каролина Захорска и тетка Марија Захорска. Године 1901. завршила је гимназију у Сувалкама, након чега је од 1901 до 1904. године похађала занатске курсеве, а уз то је и студирала на Летећем универзитету, тајном пољском универзитету где су студирале превасходно жене. Године 1903. почела је да ради као службеница у фабрици кожне галантерије у варшавском округу Вола .
У Пољску Социјалистичку партију је ступила 1904. године. Учествовала је у многим борбеним акцијама, укључујући акцију код Бездана. Године 1907. ухапсила ју је руска полиција у Варшави, али ју је пустила због недостатка доказа. Затим је отишла у Кијев. Упознала је Јозефа Пилсудског у мају 1906. године. Преселила се у Лавов, где је радила у фабрици. Успоставила је сарадњу са Стрељачким савезом и била кооснивачица Друштва за бригу о политичким затвореницима.
По избијању Првог светског рата придружила се пољским легијама и била распоређена у обавештајно-курирску јединицу 1. бригаде пољских легија. Након распуштања јединице, била је активна у завери на територијама под пруском окупацијом, складиштила је оружје и транспортовала књижевна дела. Била је активна и у Пољској Војној Организацији, због чега су је ухапсили Немци у новембру 1915. Послали су је у логор у Шчипјорно. Пуштена је после догађаја 5. новембра 1916. године. Вратила се у Варшаву, где је радила као службеница у канцеларији фабрике за сушење поврћа. Од 1917. до 1918. радила је у Пољској Војној Организацији као достављачица експлозива и као обавештајни агент.
Александра је 7. фебруара 1918. родила ћерку Ванду (умрла 16. јануара 2001), а 28. фебруара 1920. другу ћерку Јадвигу (умрла 16. новембра 2014). Пилсудски није могао да је ожени јер његова прва супруга Марија Пилсудска није пристајала на развод [1] [2]. После 15 година блиског познанства, венчање Александре и Јозефа Пилсудског одржано је 25. октобра 1921. у палати Белведер [3] тек након Маријине смрти 17. августа 1921. Пилсудски је тада вршио функцију Начелника државе, функција која је постојала од 1918. до 1922. и чији је једини вршитељ био Пилсудски.
Зиму 1930-1931 Пилсудски је провео на Мадеири у друштву, докторке Еугеније Левицке, са којом је био у блиским односима. Александра Пилсудска је била дубоко погођена афером свог мужа. По повратку са Мадеире, Александра је захтевала да њен муж прекине све односе са Левицком, што се и догодило.
Пилсудска је после 1926. године прикупљала средства за удружење „Наш Дом“, које је водило сиротиште. Постала је почасни члан и председница Удружења „Војна породица“ основаног 1925. године. У оквиру организације основала је вртиће и основне школе у Варшави за војне породице. До 1939. била је председница одбора Комитета за бригу о најсиромашнијим становницима Варшаве „Месна заједница“ (пол. Osiedle) [4]. У оквиру удружења „Месна заједница” подржавала је становнике барака за бескућнике у Варшави, а у оквиру удружења „Брига” (пол. Opieka) основала је заједничке просторије са библиотекама за младе [5] . Била је активна и у Савезу бранилаца отаџбине, организацији која је одржавала комуникацију између ветерана Првог светског рата [6]. Коуређивала је два тома мемоара учесника у акцијама борбе за независност. До 1939. била је председница главног одбора за ревизију грађанског Комитета за акцију зимске помоћи [7].
По избијању Другог светског рата, агресије Немачке и агресије СССР-а на Пољску 1939. године, Александра се заједно са ћеркама Вандом и Јадвигом евакуише у Вилњус, затим у Каунас у Литванији, а потом, после окупације Виљнуса, у Ригу, након чега је летела из Летоније за Шведску, а затим специјалним авионом за Лондон [8] . Умрла је 31. марта 1963. године, a 28. октобра 1992. њен пепео је положен у породичну гробницу на гробљу Повонзки у Варшави (одељак 6-2-29) .
После њене смрти, у пролеће 1963. године, на иницијативу генерала Казимјежа Соснковског, основан је издавачки фонд "Александра Пиłсудска" [9].
Комеморација[уреди | уреди извор]
Резолуцијом Сејма Републике Пољске 9. мандата 22. јула 2022. одлучено је да се 2023. установи за Годину Александре Пилсудске .
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Nałęcz, Daria; Nałęcz, Tomasz (1987). Józef Piłsudski: Legendy i fakty. Warszawa: Młodzieżowa Agencja Wydawnicza. стр. 132. ISBN 83-203-1967-6.
- ^ Suleja, Włodzimierz (2005). Józef Piłsudski. Wrocław: Zakład Narodowy im. Ossolińskich. Wydawnictwo. стр. 290. ISBN 83-04-04706-3.
- ^ Królikowski, Lech (1990). Warszawskie adresy marszałka. Warszawa: Państwowe Wydawnictwo Naukowe. стр. 75. ISBN 83-01-10291-8.
- ^ „Dni. Skróty”. W Służbie Penitencjarnej. Nr 13: 15. 1 lipca 1939. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) - ^ Aleksandra Piłsudska, Wspomnienia, op. cit. s. 249–253.
- ^ Aleksandra Piłsudska, Wspomnienia, op. cit. s. 259.
- ^ „Pani Marszałkowa Piłsudska w Łodzi”. Gazeta Lwowska: 1. nr 96 z 28 kwietnia 1939. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) - ^ Edward Raczyński, „W sojuszniczym Londynie” Londyn 1974.
- ^ „Fundusz Wydawniczy im. Aleksandry Piłsudskiej”. Biuletyn. Koło Lwowian w Londynie. Nr 2 (5): 67. октобар 1963.
