Пређи на садржај

Аљаскански зец

С Википедије, слободне енциклопедије

Аљаскански зец
Аљаскански зец
Lepus othus
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
L. othus
Биномно име
Lepus othus
Merriam, 1900
Ареал аљасканског зеца

Аљаскански зец или арктички зец (Lepus othus) је сисар из реда Lagomorpha и породице зечева (Leporidae). Најближи сродници аљасканског зеца су поларни зец или арктички зец (Lepus arcticus) и бели зец или алпски зец (Lepus timidus).[2]

Аљаскански зец је једна од највећих врста зечева, поред поларног зеца (Lepus arcticus) и европског зеца (Lepus europaeus).[3] Поред америчког белог зеца (Lepus americanus) једина је врста зеца која насељава Аљаску.[4] Одрасли аљаскански зечеви достижу дужину (без репа) између 50 и 70 cm, а дужина репа им је 8 cm. Задње шапе (стопала) су им веома дуге и достижу дужину од 20 cm, а њихова дужина аљасканском зецу омогућава да не пропадне у снег. Достиже тежину од 2,9 до 7,2 kg.[5] Уши су му као и код поларног зеца краће у односу на друге врсте зечева, због смањења губитка топлоте, у условима живота на Арктику.[3] Лети аљаскански зец има смеђе крзно, с тим да му је крзно на стомаку беле боје. На прелазу између годишњих доба се лиња и крзно му зими постаје бело, а врхови ушију црне боје.[5]

Аљаскански зец је углавном самотњачка животиња, која се у групе окупља у току сезоне парења, која траје од априла до маја.[5] Млади се рађају потпуно способни за живот, са крзном и отвореним очима, током јуна и јула. У леглу обично има између 4 и 8 младунаца.[5]

Распрострањење

[уреди | уреди извор]

Запад и југозапад државе Аљаска укључујући полуострво Аљаска у САД једино је познато природно станиште врсте.[6]

Популациони тренд је за аљасканског зеца непознат.[6]

Станиште

[уреди | уреди извор]

Аљаскански зец (Lepus othus) насељава тундру.[6] Углавном више терене, камените области и жбуновите области, које им пружају камуфлажу. Не прави јазбине већ склоништа прави на површини.[5]

Биљојед је, храни се лишћем, воћем, кором и гранчицама углавном у зору и у сумрак.[5] Лети се храни зеленим биљкама, а зими кором и гранчицама.[3] Плен је лисица, поларних медведа, ласица, ждераваца и птица грабљивица.[5]

Угроженост

[уреди | уреди извор]

Аљаскански зец није угрожена врста, и на црвеној листи је наведено да постоји мали ризик од изумирања, јер има широко распрострањење.[6]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Lepus othus База података укључује и доказе о ризику угрожености. (језик: енглески)
  2. ^ Hoffman, R.S.; Smith, A.T. (2005). "Order Lagomorpha". pp. 202.
  3. ^ а б в "Alaska Department of Fish and Game, Alaska Hare Species Profile". www.adfg.alaska.gov
  4. ^ Earnest, Jeanette R. (1989). „Hares” (PDF). Alaska Department of Fish & Game. 
  5. ^ а б в г д ђ е DeBruine, Lisa. „Lepus othus Alaskan hare”. Animal Diversity Web. 
  6. ^ а б в г Црвена листа (језик: енглески)

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Hoffman, R.S.; Smith, A.T. (2005). „Order Lagomorpha”. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 202. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494.  Текст „pages” игнорисан (помоћ)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]