Бачка вила
 | |
 Musa Bacsiensis | |
| Тип | аламанах |
|---|---|
| Формат | 166-232 стр.; 20-22 цм |
| Власник | Петар Јовановић |
| Главни уредник | Петар Јовановић |
| Оснивање | 1841 |
| Језик | српски |
| Седиште | Нови Сад |
Бачка вила (лат. Musa Bacsiensis) је била једина српска публикација са илирским тенденцијама, која је у виду аламанаха излазила у Новом Саду под уредништвом [[Петар Јовановић
(правник)|Петра Јовановића]] (1841, 1842, 1844—1845).[1][2]
Историјат
[уреди | уреди извор]Бачка вила је излазила од 1841. до 1845. године. Изашле су само четири свеске, за сваку годину по једна, осим за 1843. када није објављена. Уредник је био Петар Јовановић. Прва три броја штампана у су у типографији Павла Јанковића и његове удовица Катарине, а четврти у штампарији Јована Каулиција. Трошкове издавања прве публикације сносио је Павле Јанковић, а за трећу и четврту П.И.Стојановић. За другу није назначено. Алманах се издржавао и помоћи претплатника.[3]
Одкако є Бачке землѣ равне,
И у ньойзи Србскиє юнака,
Іошть се ніє указала свѣтлость
Коя ждракомъ небеса пробія!
А та і‘ свѣтлость Бачванкиня Вила,
У свечаномъ руву и одѣлу,
Изъ дѣдова‘ своы постойбине
Коя с‘ дигла, па прелеће землѣ,
И высоке горе и дубраве:
Докъ не паде на Врдникъ планину
А близ‘ храма светога Лазара,
Задужбине Праотаца‘ наши.
Ускликъ Бачке Виле. приликомъ држаногъ
у Пожуну Замальскогъ Сабора 1843.
У Н. Саду 30. Септемврія
дръ Петаръ Iовановићъ
Бачка вила или Musa Bacsiensis како гласи њен латински назив који се упоредо са српским појављивао на насловим странама свих бројева осим првог, спада у годишње периодичне зборнике. Два наслова књиге, српски и латински, наговештавају двоструку стилски и културноисторијску заснованост.
Сарадници
[уреди | уреди извор]Сарадници алманаха су били Јован Хаџић, Јанко Шафарик, Ђорђе Рајковић, Станко Враз, Анте Старчевић и др.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Јован Скерлић, Историја нове српске књижевности, Просвета, Београд 1967, 138
- ^ Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 35.
- ^ Деретић, Јован (2016). Алманаси Буковог доба. Зрењанин: Sezam Book. стр. 217-248.
- ^ Кисић, Милица. „Српска штампа : 1768-1995. : историјско-библиографски преглед.”. Дигитална Народна библиотека. Приступљено 6. 6. 2022.
Литература
[уреди | уреди извор]- Крестић, Василије (1980). Историја српске штампе у Угарској 1791-1914. Нови Сад: Матица српска.