Босанска перуника
Босанска перуника | |
---|---|
Босанска перуника | |
Научна класификација | |
Царство: | |
(нерангирано): | |
(нерангирано): | |
Ред: | |
Породица: | |
Род: | |
Врста: | I. reicenbachii
|
Биномно име | |
Iris reicenbachii var. bosniaca, G. Beck |
Босанска перуника (лат. Iris reichenbachii var. bosniaca, G. Beck) је биљка из породице Iridaceae, рода перуника (Iris), босанскохерцеговачка ендемска врста. Диплоидна хромозомска гарнитура 2 н = 24 или 2 н = 48.[1]
Опис
[уреди | уреди извор]Босанска перуника је вишегодишња биљка висине 10-35 цм. Има дебело подземно стабло - поданак. Листови су равни или благо српасти, оштро зашиљени. Ширине су 4-15 мм. Листови при цвету - приперци или брактеје, су јајолики ланцетасти, трбушасто надувени, на полеђини гребеничасти. Жућкасто су зелене боје, са опнастим ободима.
Цвета у мају и јуну. Цветови су двополни, благог мириса. Цвет се састоји од 6 жутих латица, сраслих при дну. Перигонска цев је дуга 1,5-2,5 (ређе 3) цм, скоро дупло дужа од плода, али краћа од режњева. Спољни режњеви су широки, јајолики или издужени. Светло жућкасти су, са љубичастим тачкама и пругама у доњем делу. У доњој трећини горње стране уочава се ред жутих штрчећих длака. Унутрашњи режњеви су клинасти или јајолики.
Плод је чаура са 3 режња, дужине 50-60 мм, и отвара се уздужно; садржи много светлосмеђег, округлог семена које је на једној страни зашиљено.
Екологија и распрострањеност
[уреди | уреди извор]Босанска перуника расте појединачно или у већем броју и обраста површине од неколико квадратних метара. Насељава суве ливаде и пашњаке са плитким каменитим земљиштем, на карбонатним и серпентинским стенама. У долини потока Гостовић у Босни постоји карактеристична врста локалне ендемске фитосоциолошке заједнице. Босанска перуника сусреће се у биљним заједницама планинских рудина на кречњачкој и доломитској подлози вегетацијских редова са врстама рода Sesleria и Creps.
Ендемска је врста централних и источних Динарских планина.
Locus classicus: Босна - врх Требевића (1.600 м).
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Šilić Č. (1990): Endemične biljke, 3. izdanje. Svjetlost, Sarajevo, ISBN 86-01-02557-9.