Пређи на садржај

Босанска перуника

С Википедије, слободне енциклопедије

Босанска перуника
Босанска перуника
Научна класификација
Царство:
(нерангирано):
(нерангирано):
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
I. reicenbachii
Биномно име
Iris reicenbachii var. bosniaca, G. Beck

Босанска перуника (лат. Iris reichenbachii var. bosniaca, G. Beck) је биљка из породице Iridaceae, рода перуника (Iris), босанскохерцеговачка ендемска врста. Диплоидна хромозомска гарнитура 2 н = 24 или 2 н = 48.[1]

Босанска перуника је вишегодишња биљка висине 10-35 цм. Има дебело подземно стабло - поданак. Листови су равни или благо српасти, оштро зашиљени. Ширине су 4-15 мм. Листови при цвету - приперци или брактеје, су јајолики ланцетасти, трбушасто надувени, на полеђини гребеничасти. Жућкасто су зелене боје, са опнастим ободима.

Цвета у мају и јуну. Цветови су двополни, благог мириса. Цвет се састоји од 6 жутих латица, сраслих при дну. Перигонска цев је дуга 1,5-2,5 (ређе 3) цм, скоро дупло дужа од плода, али краћа од режњева. Спољни режњеви су широки, јајолики или издужени. Светло жућкасти су, са љубичастим тачкама и пругама у доњем делу. У доњој трећини горње стране уочава се ред жутих штрчећих длака. Унутрашњи режњеви су клинасти или јајолики.

Плод је чаура са 3 режња, дужине 50-60 мм, и отвара се уздужно; садржи много светлосмеђег, округлог семена које је на једној страни зашиљено.

Екологија и распрострањеност

[уреди | уреди извор]

Босанска перуника расте појединачно или у већем броју и обраста површине од неколико квадратних метара. Насељава суве ливаде и пашњаке са плитким каменитим земљиштем, на карбонатним и серпентинским стенама. У долини потока Гостовић у Босни постоји карактеристична врста локалне ендемске фитосоциолошке заједнице. Босанска перуника сусреће се у биљним заједницама планинских рудина на кречњачкој и доломитској подлози вегетацијских редова са врстама рода Sesleria и Creps.

Ендемска је врста централних и источних Динарских планина.

Locus classicus: Босна - врх Требевића (1.600 м).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Šilić Č. (1990): Endemične biljke, 3. izdanje. Svjetlost, Sarajevo, ISBN 86-01-02557-9.