Бранислав Прелевић (књижевник)

Бранислав Прелевић
Бранислав Прелевић
Лични подаци
Датум рођења	(1941-01-07)7. јануар 1941.
Место рођења	Зеленик, Кучево, Краљевина Југославија
Датум смрти	17. фебруар 2018.(2018-02-17) (76 год.)
Место смрти	Београд, Србија

Бранислав Прелевић (Зеленик, Кучево, 1941 – Београд, 17. фебруар 2018) био је истакнути српски песник, прозни писац, афористичар и преводилац. Такође је и сликар.

Основну и Средњу библиотекарску школу завршио је у Београду, 1962. Дипломирао 1968. на Одсеку за југословенску и општу књижевност Филолошког факултета у Београду. Био је професор у Десетој, Петој и Четрнаестој београдској гимназији и Првој економској школи у Београду, а потом слободан уметник (1978-1989). Писао је прозу, поезију, есејистику и бавио се превођењем са шпанског и португалског језика. Једно време боравио је у Мексику (1976-1977) изучавајући хиспано-америчку књижевност, а потом у Мадриду (1980) где је изучавао шпанску књижевност. Поезија Бранислава Прелевића превођена је на више страних језика. Приредио је бројне књиге са шпанског језика од којих је многе и сам превео, а и објављивао је своје ауторске књиге писане на шпанском језику.

Дела

Поезија

• Ниоткуд сна, 1971,
• Играч у ваздуху, 1973,
• Брава на светлости, 1983,
• Антиатлантида, 1985,
• Распад обличја, 1986,
• Шесто чуло, 1986,
• Аријаднине нити, 1987,
• Чуваркућа, 1991,
• El Canto Laberintico (на шпанском), 1991,
• Ватроустом, 1998,
• Transparencia imborrable, 2000,
• Посвете, 2006
• Ткање истог, 2003,
• Дозивања изазова : песме : (1966-1968) , 2014,
• Удварајући се модрини: песме из бележнице 1966-1968, 2015,

Поезија за децу

• На језеру Титикака,
• Palabras de honor : poesía para niños / Časne reči : poezija za decu, двојезично издање шпански-српски, 2009,

Проза

• Самуров камен, роман, 2001,
• Аутопортерт (са мувом) Сотира Додијашевића, монодрама, 1983,
• La decisiva belleza del desafío : cuentos cortos y absurdos, кратка проза, 2010,
• Драмска дела (Аутопортерт (са мувом) Сотира Додијашевића, Успони и падови господина Саплитковића, Зев над зевовима, Исповест Жељке из Јаловика, Секс у тоалету, Мајмунска посла и Шекспировске кобасице), 2017,

Афоризми

• Amorovi aforizmi, 2012,
• Свјетлоријечје : путевима Антонија Поркије, афоризми 2013,
• Mano a mano, pena a pena: aforismos contra torrente de palabras descaminadas, афоризми (на шпанском), 2014,
• Рука руци, мука муци: афоризми против бујице беспутних речи, афоризми, 2014,
• Homo ludens би да се лудира, сентенце, афоризми 2015,

Преводи

• Ида Витале
• Мигел де Унамуно,
• Хулио Ерера и Рајсих,
• Инка Гарсиласо де ла Вега,
• Свети Хуан од Крста
• Луис де Гонгора,
• Габријела Мистрал,
• Октавио Паз,
• Сор Хуана Инес де ла Крус,
• Тирсо де Молина,
• Жозе Сарамаго,
• Висента Уидобро и др.

Студија

• 100 година Никанора Паре, студија, 2014,

Награде

• Бранкова награда Матице српске за најбољи студентски есеј о Милану Дединцу, 1966,
• Награда Милош Н. Ђурић за најбољи превод поезије Октавија Паза, 1986,
• Одрекао се шпанске награде "Лоркина звезда" у корист песника са Косова Милоја Дончића 1999. године.

Извори

• Ко је ко, писци из Југославије, 1994, 1994,
• Ко је ко у Србији (1995). стр. 463, 1995,