Награда „Милош Н. Ђурић”
(преусмерено са Награда Милош Н. Ђурић)
| Награда „Милош Н. Ђурић” | |
|---|---|
| Додељује се за | најбољи превод у области поезије, прозе и хуманистике |
| Додељује | Удружење књижевних преводилаца Србије |
| Локација | Београд |
| Земља | Србија |
| Прво додељивање | 1968. |
| Веб-сајт | www.ukps.rs |
Награда „Милош Н. Ђурић” је традиционална награда Удружења књижевних преводилаца Србије.
О Награди
[уреди | уреди извор]Годишња награда за најбољи превод на српски језик дела из области поезије, прозе и хуманистике, основана 1968. у част једног од оснивача УКПС, класичара и хуманисте, професора Милоша Н. Ђурића. Досадашњи добитници су најугледнији посленици у струци. Жири, сачињен од 5 чланова, уручује награду (која се састоји од повеље и новчаног дела) на свечаности 7. децембра сваке године. Награде се уручују у Удружењу књижевних преводилаца Србије у Београду.[1]
Добитници
[уреди | уреди извор]Досадашњи добитници су:[2]
| година | жанр | име и презиме | за превод дела | са ког језика |
|---|---|---|---|---|
| 1968. | Бранимир Живојиновић | Рајнер Марија Рилке: Лирика | немачки | |
| 1969. | Драгослав Андрић | Огден Неш: Штихови | енглески | |
| 1970. | Љиљана Црепајац | Тацит: Анали | латински | |
| 1971. | Велимир Живојиновић Масука | Јохан Фридрих Шилер: Разбојници | немачки | |
| 1971. | Коља Мићевић | Стефан Маларме: Песме | француски | |
| 1972. | Мира Лалић | Александар Солжењицин: Приповетке | руски | |
| 1972. | Милован Данојлић | Јосиф Бродски: Станица у пустињи | руски | |
| 1973. | Албин Вилхар | Диоген Лаертије: Животи и мишљења истакнутих филозофа | латински | |
| 1973. | Никола Бертолино | Виктор Иго: Црна сунца | француски | |
| 1974. | Иван Пудић | Песма о Нибелунзима | немачки | |
| 1974. | поезија | Ранка Куић | Антологија енглеске романтичарске поезије | енглески |
| 1975. | проза | Иванка Павловић | Маргерит Јурсенар: Црна мена | француски |
| 1975. | поезија | Ерос Секви | Васко Попа: Песме | са српског на италијански |
| 1976. | проза | Душан Милачић | Стендал: Записи једног путника | француски |
| 1976. | поезија | Стеван Раичковић | Словенске риме (избор и препев) | словеначки |
| 1977. | проза | Александар Саша Петровић (преводилац) | Џон Апдајк: Парови | енглески |
| 1977. | поезија | Роксанда Његуш | Цирил Злобец: Крас | словеначки |
| 1978. | поезија | Иван В. Лалић | Томас Стернс Елиот: Изабране песме | енглески |
| 1978. | есејистика | Јелена Јелић и Бранко Јелић | Жан Дивињо: Социологија позоришта | словеначки |
| 1979. | проза | Радмила Шалабалић | Аристофан: Жабе | старогрчки |
| 1979. | поезија | Ксенија Марицки Гађански | Антологија савремене грчке поезије | грчки |
| 1980. | награда није додељена | |||
| 1981. | проза | Петар Митропан | Владимир Галактионович Корољенко: Историја мог савременика | руски |
| 1981. | поезија | награда није додељена | ||
| 1982. | проза | Славољуб Ђинђић | Књига Деде Коркута | турски |
| 1982. | есејистика | Светозар Игњачевић | Мари Кригер: Теорија критике | енглески |
| 1983. | поезија | Радивоје Константиновић | Хорхе Луис Борхес: Изабране песме | шпански |
| 1983. | проза | Еуген Вербер | Кумрански рукописи | хебрејски/арамејски |
| 1984. | поезија | Борис Хлебец | Џефри Чосер: Кантерберијске приче | средњоенглески |
| 1984. | проза | Миливоје Јовановић | Борис Пиљњак: Санкт Петербург и друге приче | руски |
| 1985. | есејистика | Глигорије Ерњаковић | Феликс Каниц: Србија, земља и становништво – од римског доба до краја 19. века | немачки |
| 1985. | поезија | Адам Пуслојић | Никита Станеску: Једино мој живот | румунски |
| 1986. | поезија | Бранислав Прелевић | Октавио Паз: Химна међу рушевинама | шпански |
| 1986. | есејистика | Олга Кострешевић | Ернст Касирер: Филозофија симболичких облика | немачки |
| 1987. | проза | Југана Стојановић | Дино Буцати: Једна љубав | италијански |
| 1987. | поезија | Кринка Видаковић Петров | Рафаел Алберти: Изабране песме | италијански |
| 1988. | проза | Иван Димић | Клод Симон: Георгике | француски |
| 1988. | поезија | Марија Митровић | Дане Зајц: Заклињања | словеначки |
| 1988. | посебно признање | Десанка Максимовић | Прва љубав (шест руских песника) | |
| 1989. | проза | Дринка Гојковић | Георг Бихнер: Целокупна дела | немачки |
| 1989. | поезија | Милован Ђилас | Џон Милтон: Изгубљени рај | енглески |
| 1990. | поезија | Мирјана Вукмировић | Блез Сандрар: Из целог света у срце света | француски |
| 1990. | поезија | Милица Николић | Марина Цветајева: Песме и поеме | руски |
| 1991. | проза | Томислав Бекић | Томас Ман: Јосиф и његова браћа | немачки |
| 1991. | поезија | Тодор Тошић | Антологија енглеских и шкотских народних балада | енглески |
| 1992. | проза | Гордана Б. Тодоровић | Казуо Ишигуро: Сликар пролазног света | енглески |
| 1992. | поезија | Владимир Јагличић | Николај Гумиљов: Ломача | руски |
| 1993. | поезија | Срба Митровић | Антологија енглеске поезије 1945–1990 | енглески |
| 1993. | есејистика | Јелена Стакић | Жил Липовецки: Царство пролазног; Жак Брил: Лилит или мрачна мајка | француски |
| 1994. | проза | Ивана Ђорђевић | Џулијан Барнс: Историја света у 10½ поглавља | енглески |
| 1994. | поезија | Владимир Пиштало | Чарлс Симић: Хотел Несаница | енглески |
| 1994. | есејистика | Светлана Стојановић | Жан Пијаже: Увод у генетичку епистемологију | француски |
| 1994. | есејистика | Сава Бабић | Бела Хамваш: Scientia sacra | мађарски |
| 1995. | проза | Лидија Суботин | Александар Битов: Пушкински дом | руски |
| 1995. | проза | Елизабет Васиљевић | Умберто Еко: Острво дана пређашњег | италијански |
| 1995. | поезија | Радослав Миросављев | Кад речи процветају | санскрит |
| 1995. | есејистика | Перо Мужијевић | Бенедето Кроче: Поезија: увод у критику и историју поезије и литературе | италијански |
| 1996. | проза | Раша Секуловић | Исак Башевис Сингер: Замак; Салман Рушди: Мавров последњи уздах | енглески |
| 1996. | поезија | Јасмина Нешковић | Фернандо Песоа: Познати странац | португалски |
| 1996. | есејистика | Мира Вуковић | Марсел Ремон и Жорж Пуле: Преписка 1950–1977 | француски |
| 1997. | проза | Радмила Мечанин | Сергеј Довлатов: Кофер. Странкиња | руски |
| 1997. | проза | Ивана Пауновић и Зоран Пауновић | Вилијам Тревор: Фелисијино путовање | енглески |
| 1997. | есејистика | Јелена Новаковић | Жорж Димезил: Древна римска религија | француски |
| 1997. | есејистика | Ана А. Јовановић | Мишел Фуко: Надзирати и кажњавати | француски |
| 1998. | поезија | Ирена Грицкат | Из поезије руског 19. века | руски |
| 1998. | есејистика | Славица Милетић | Жил Делез и Феликс Гатари: Кафка | француски |
| 1999. | проза | Борислав Радовић | Оноре де Балзак: Луј Ламбер | француски |
| 1999. | поезија | Миодраг Сибиновић | Ана Ахматова: Песме, поеме и есеји | руски |
| 1999. | есејистика | Божидар Зец | Мартин Хајдегер: Предавања и расправе | немачки |
| 2000. | проза | Новица Антић | Гвоздени век: савремена руска драма | руски |
| 2000. | поезија | Вера Хорват | Виктор Соснора: Повратак мору | руски |
| 2001. | проза | Љубица Росић | Кшиштоф Кјешловски и Кшиштоф Пјесјевич: Десет Божјих заповести | пољски |
| 2001. | поезија | Јован Христић | Рене Шар: Бес и тајанство | француски |
| 2001. | есејистика | Биљана Буквић | Мануел де Фаља: Записи о музици и музичарима | шпански |
| 2001. | есејистика | Александра Манчић | Мигел де Молинос: Духовни водич | шпански |
| 2002. | проза | Арпад Вицко | Ђерђ Конрад: Мелинда и Драгоман | мађарски |
| 2002. | поезија | Душко Паунковић | Владислав Ходасевич: Путем зрна | руски |
| 2002. | есејистика | Александра Бајазетов Вучен | Алаида Асман: Рад на националном памћењу | немачки |
| 2003. | проза | Аријана Божовић | Ијан Макјуан: Искупљење | енглески |
| 2003. | есејистика | Слободанка Глишић | Стенли Коен: Стање порицања | енглески |
| 2003. | поезија | није додељена | ||
| 2004. | проза | Ана Моралић | Жан Руо: Поља части | француски |
| 2004. | проза | Иван Пановић | Орхан Памук: Нови живот | турски |
| 2004. | есејистика | Драгиња Рамадански | Александар Генис: Сточићу, постави се | руски |
| 2004. | поезија | није додељена | ||
| 2005. | есејистика | Веселин Костић | Кетрин Вердери: Шта је био социјализам и шта долази после њега? | енглески |
| 2005. | проза | није додељена | ||
| 2005. | поезија | није додељена | ||
| 2006. | проза | Мирјана Павловић | Су Тонг: Бину | кинески |
| 2006. | есејистика | Слободан Благојевић | Аристотел: Физика | старогрчки |
| 2006. | поезија | није додељена | ||
| 2007. | проза | Ана Србиновић | Итало Калвино: Наши преци | италијански |
| 2007. | поезија | Петру Крду | Никита Станеску: Муња и хладноћа | румунски |
| 2007. | есејистика | Неда Николић Бобић | Јосиф Бродски: Туга и разум | руски |
| 2008. | проза | Душко Паунковић | Константин Леонтјев: Подлипке, У завичају, Други брак | руски |
| 2008. | поезија | Милана Пилетић | Микеланђело Буонароти: Уживам у сну, у камену више | италијански |
| 2008. | књижевна есејистика | Дринка Гојковић | Харолд Вајнрих: Лета. Уметност и критика заборава | немачки |
| 2009. | проза | Споменка Крајчевић | Винфрид Георг Зебалд: Аустерлиц | немачки |
| 2009. | поезија | Дејан Илић | Филип Жакоте: Кукувија неук | француски |
| 2009. | хуманистика | Милан Брдар | Талкот Парсонс: Друштвени систем и други огледи | енглески |
| 2010.[3] | проза | Ђорђе Томић | Вилијам Бароуз: Градови црвене ноћи | енглески |
| 2010. | поезија | Никола Бертолино | Виктор Иго: Бог | француски |
| 2010. | есејистика | Мирослава Смиљанић Спасић | Марион Вудман: Порок савршености | енглески |
| 2011.[4] | поезија | Драган Пурешић | Поезија енглеског романтизма: Блејк, Бернс, Вордсворт, Колдриџ, Бајрон, Шели, Китс | енглески |
| 2011. | проза | Мирела Радосављевић, Александар Леви | Умберто Еко: Прашко гробље | италијански |
| 2011. | хуманистика | Живојин Бата Кара-Пешић | Ендру Бенџамин: Филозофија архитектуре | енглески |
| 2012.[5] | проза | Љубинка Милинчић | Михаил Шишкин: Писмовник | руски |
| 2012. | поезија | Бојан Белић | Вилијам Блејк: Острво на месецу | енглески |
| 2012. | хуманистика | Иван Вуковић | Рене Декарт: Метафизичке медитације | француски |
| 2013. | проза | Српко Лештарић | Нагиб Махфуз: Деца наше улице | арапски |
| 2013. | поезија | није додељена | ||
| 2013. | хуманистика | Мирјана Грбић | Михаил Бахтин: Естетика језичког стваралаштва | руски |
| 2014.[6] | проза | Мелита Лого Милутиновић | Жером Ферари: Беседа о паду Рима | француски |
| 2014. | поезија | Марјанца Пакиж | Публије Вергилије Марон: Енеида | латински |
| 2014. | хуманистика | Зорислав Паунковић | Јуриј Лотман, Јуриј Цивјан: Дијалог са екраном | руски |
| 2015.[7] | проза | Радош Косовић | Мерете Линстрем: Дани у повести тишине | норвешки |
| 2015. | поезија | Ален Бешић | Тони Хогланд: Немој рећи никоме | енглески |
| 2015. | хуманистика | Мирјана Миочиновић | Жан-Пјер Саразак: Поетика модерне драме | француски |
| 2016.[8] | проза | Тамина Шоп | Антонио Лобо Антунеш: Приручник за инквизиторе | португалски |
| 2016. | поезија | Стеван Тонтић | Петер Хухел: Теофрастов врт | немачки |
| 2016. | хуманистика | Татјана Ђурин | Гргур Турски: Историја Франака | латински |
| 2017.[9] | проза | Сања Карановић | Томас Бернхард: Коректура | немачки |
| 2017. | поезија | Владимир Бошковић | Одисеј Елитис: Достојно јест | грчки |
| 2017. | хуманистика | Оља Петронић | Пјер Адо: Унутрашња тврђава | француски |
| 2021.[10] | проза | Маја Анастасијевић | Регина Шер: Бог станује у Ведингу | немачки |
| 2021. | поезија | Владимир Д. Јанковић | Џ. Р. Р. Толкин: Берен и Лутијена | енглески |
| 2021. | хуманистика | Марина Адамовић Kуленовић | Kрис Викам: Наслеђе Рима. Европа и Медитеран 400. - 1000 | енглески |
| 2022.[11] | проза | Дејан Ацовић | Тит Макције Плаут: Седам комедија | латински |
| 2022. | поезија | Жељко Донић | Антонио Маћадо: Соријска поља и друге песме | шпански |
| 2022. | хуманистика | Сретен Стојановић | Хосе Ортега и Гасет: Социолошки списи | кастиљански |
| 2023. | поезија | Никола Матић[12] | Оушн Вуонг: Ноћно небо са излазним ранама | енглески |
| проза | Јасмина Јовановић[13] | Георги Господинов: Временско склониште | бугарски | |
| хуманистика | Наталија Џакић[14] | Клаудије Птолемеј: Математички систем (Алмагест) | старогрчки |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Награда „Милош Н. Ђурић””. Удружење књижевних преводилаца Србије. Приступљено 22. 12. 2022.
- ^ Сви добитници награде Милош Н. Ђурић Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016), Приступљено 16. 10. 2016.
- ^ Додељене награде „Милош Н. Ђурић“ („Политика“, 4. децембар 2010), Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Додељене преводилачке награде „Милош Н. Ђурић“ („Блиц“, 7. децембар 2011), Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Награђени најбољи преводиоци (Б92, 7. децембар 2012), Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Најтеже је преводити писца који има лош стил („Политика”, 6. јун 2016)
- ^ Ален Бешић, Радош Косовић и Мирјана Миочиновић добитници награде „Милош Н. Ђурић” („Блиц”, 4. децембар 2015)
- ^ „Награда Милош Н. Ђурић за 2016. годину”. РТС. Приступљено 19. 8. 2017.
- ^ „Награда Милош Н. Ђурић: Проглашени најбољи преводиоци за 2017. годину”. РТС. Приступљено 6. 12. 2017.
- ^ „Добитници награде "Милош Н. Ђурић"”. Политика. 9. 12. 2021. Приступљено 2. 1. 2022.
- ^ „Познати добитници награде "Милош Н. Ђурић", уручење у среду”. РТС. 3. 12. 2022. Приступљено 22. 12. 2022.
- ^ „Šapčanin Nikola Matić dobio nagradu UKPS za najbolji prevod poezije u 2023.”. Glas Podrinja (на језику: српски). Приступљено 1. 1. 2024.
- ^ „Jasmini Jovanović dodeljena nagrada "Miloš N. Đurić" za najbolji prevod u 2023. godini”. Приступљено 1. 1. 2024.
- ^ „Награда „Милош Н. Ђурић“ за превод Птолемејевог „Математичког система (Алмагеста)“ у издању Академске књиге и ПМФ-а”. Природно-математички факултет (на језику: српски). Приступљено 1. 1. 2024.