Венера из Долни Вестонице

С Википедије, слободне енциклопедије
Венера из Долни Вестонице

Венера из Долни Вестонице (чеш. Věstonická venuše) је фигура Венере, керамичка статуета голе женске фигуре датирана из 29.000 − 25.000. п. н. е. (граветијен индустрија). Пронађена је на палеолитском налазишту Долни Вестонице у Моравској јужно од Брна, у подножју планине Девин, 549 м. Ова фигурица и неколико других са оближњих локација најстарији су познати керамички производи на свету.[1]

Опис[уреди | уреди извор]

Фигура је висока 111 мм, и широка 43 мм у најширем делу и направљена је од глине печене на релативно ниској температури (500 °C - 800 °C).[2] Статуета прати општу морфологију осталих фигура Венере: изузетно велике груди, стомак и бокови, можда симболи плодности, релативно мала глава и мало детаља на остатку тела.

Палеолитско насеље Долни Вестонице у Моравској, део Чехословачке у време када су започета организована ископавања, а сада се налази у Чешкој, од 1924. године је под систематским археолошким истраживањима, које је покренуо Карел Абсолон. Поред фигурице Венере, у Долни Вестонице пронађене су фигуре животиња - медведа, лава, мамута, коња, лисице, носорога и сове - и више од 2.000 куглица спаљене глине.

Фигурица је откривена 13. јула 1925. године у слоју пепела, разбијена на два дела. Једном изложена у Моравском музеју у Брну, сада је заштићена и ретко доступна јавности. Она је била изложена у Националном музеју у Прагу од 11. октобра 2006. године до 2. септембра 2007. године, као део изложбе Ловци Мамута.[3] [4] [5] Представљена је у Моравском музеју у Брну на изложби „Праисторијска уметност у централној Европи“. Вратила се у складиште јуна 2009.[6] Научници периодично испитују статуету. Томографским снимком 2004. године пронађен је отисак прста детета, процењеног између 7 и 15 година, спаљен на површини; Кралик, Новотни и Олива (2002) сматрају да дете вероватно није кандидат за њеног творца.[7]

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ The body used is the local loess, with only traces of clay; there is no trace of surface burnishing or applied pigment. Pamela B. Vandiver, Olga Soffer, Bohuslav Klima and Jiři Svoboda, "The Origins of Ceramic Technology at Dolni Věstonice, Czechoslovakia", Science, New Series, 246, No. 4933 (November 24, 1989:1002-1008).
  2. ^ Vandiver, Pamela B.; Soffer, Olga; Klima, Bohuslav; Svoboda, Jiři (24. 11. 1989). „The Origins of Ceramic Technology at Dolni Věstonice, Czechoslovakia”. Science. 246 (4933). стр. 1002—1008. JSTOR 1704937. 
  3. ^ Mammoth Hunters at the National Museum Архивирано јун 11, 2007 на сајту Wayback Machine, information at the official website of the Czech Republic
  4. ^ Primal Bohemia Архивирано на сајту Wayback Machine (17. новембар 2006), The Prague Post, October 18, 2006
  5. ^ Lovci mamutů Архивирано на сајту Wayback Machine (20. април 2008), information on the web of the National Museum
  6. ^ Venus of Dolní Věstonice and of Venus of Willendorf shown in Anthropos, Brno Now, June 26, 2009
  7. ^ Králík, Miroslav; Novotný, Vladimír; Oliva, Martin (2002), „Fingerprint on the Venus of Dolní Věstonice I”, Anthropologie, Moravské zemské muzeum, Brno, Czech Republic, 40/2: 107—113, ISSN 0323-1119, Приступљено 2007-03-24 

 

Опште информације

  • National Geographic Society. Wonders of the Ancient World; National Geographic Atlas of Archaeology, Norman Hammond, Consultant, Nat'l Geogr. Soc., (Multiple Staff authors), (Nat'l Geogr., R.H.Donnelley & Sons, Willard, OH), 1994, 1999, Reg or Deluxe Ed., 304 pgs. Deluxe ed. photo (pg 248): "Venus, Dolni Věstonice, 24,000 B.C." In section titled: The Potter's Art, pp. 246–253.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]