Фертилитет

Стопа фертилитета у свету 2012, CIA World Factbook

7—8 деце   6—7 деце   5—6 деце   4—5 деце

3—4 деце   2—3 деце   1—2 деце   0—1 деце

Фертилитет, плодност или родност, једне популације најбоље изражава стопа укупног фертилитета. Она представља просечан број деце коју у репродуктивном добу роди једна жена.

Стопа од 2,1 обезбеђује просто обнављање становништва, стопа од више од 2,1 доноси популациони раст, док стопа нижа од 2,1 резултује смањењем становништва, а уколико не постоје имиграција и емиграција, односно уколико је њихов салдо једнак нули.

У већини развијених земаља, као и у Србији, стопа укупног фертилитета је знатно испод 2,1. Док се становништво у развијеним са ниским фертилитетом одржава стабилним захваљујући имиграцији, дотле је у Србији на делу депопулација, тј. смањење укупног броја становника.

Преглед

Плодност је дефинисана на два начина; у демографији то је потенцијал репродукције посматране популације, за разлику од једног организма, док се у популацијској биологији сматра сличном фертилности, природна способност производње потомства, мерена бројем гамета (јаја), семенским сетом или асексуалним начинима пропагације. Мањак плодности је неплодност док би се недостатак плодности назвао стерилност.

Демографија разматра само људску плодност, по њеним културолошки различитим стопама, док биологија проучава све организме. Израз плодност у биолошкој демографији често се користи за описивање стопе производње потомства након једног временског корака (често годишње). У том смислу, плодност може укључивати и стопу наталитета и преживљавање младих до тог временског корака. Иако се ниво плодности географски разликује, то је углавном једна од карактеристика сваке културе. „Фекундација“ је још један израз за оплодњу. Суперфекундитет или ретрофекундитет односи се на способност организма да складишти сперму другог организма (после копулација) и оплоди јајашца након одређеног временског периода, у суштини изгледа као да је до оплодње дошло без сперме (тј. партеногенеза).

Плодност је важна и добро студирана у области екологије популација, иако је студирана из неутралне перспективе. Утицај се може повећати или смањити у популацији према датим условима и одређеним друштвеним факторима. На пример, у тешкоћама за становништво, попут недостатка хране или високих температура,

Показано је да се младалачка и коначно одрасла плодност смањује, због недостатка ресурса јувенилне јединке се не могу репродуковати (на крају ће одраслима понестати ресурса и репродукција ће престати). Уз то, друштвени трендови и друштвене норме могу утицати на плодност, иако је тај утицај привремен. Заиста, сматра се да је немогуће зауставити репродукцију засновану на друштвеним факторима, а плодност обично расте након кратког пада.

У акушерству и гинекологији, фекундабилност је вероватноћа да ће бити трудноћа у једном менструалном циклусу, а плодност (фекундитет) вероватноћа постизања живог рођења у једном циклусу.

Плодност је природна способност стварања потомства. Као мера, стопа плодности је број рођених потомака по репродукцијском пару, јединки или популацији. Плодност се разликује од фекундитет, који се дефинише као потенцијал за репродукцију (под утицајем производње гамета, оплодње и трудноће) Недостатак плодности је неплодност, док би се недостатак фекундитета звао стерилитет.

Људска плодност зависи од фактора прехране, сексуалног понашања, сродства, културе, инстинкта, хормона, тајминга, економије, начина живота и емоција.

Демографија

Однос полова живорођене деце у свету, укључујући, десно од (црвеног) просека

У демографском контексту, плодност се односи на стварну производњу потомства, а не на физичку способност за производњу која се назива фекундитет (стварање гамета). Док се плодност може мерити, фекундитет не може. Демографи мере стопу плодности на разне начине, који се углавном могу поделити на мере „периода” и „кохортне” мере. Мере „периода” односе се на пресек популације у једној години. Подаци „кохорте”, с друге стране, прате исте људе током деценија. Мере периода и кохорте се широко користе.

Мере периода

• Груба стопа наталитета (CBR) – број живорођених у одређеној години на 1.000 живих људи средином те године. Недостатак овог показатеља је тај што на њега утиче старосна структура становништва.
• Општа стопа плодности (GFR) – број рођених у години подељен с бројем жена у узрасту од 15 до 44 године, пута 1.000. Фокусира се само на потенцијалне мајке и узима у обзир добну дистрибуцију.
• Однос дете-жена (CWR) – однос броја деце млађе од 5 година према броју жена у добу 15-49 пута 1.000. Посебно је користан у историјским подацима, јер не захтева бројање рођених. Ова мера је заправо хибридна, јер укључује и смртне случајеве и рођења. (То јест, због смртности новорођенчади неки од порођаја нису укључени; а због смртности одраслих, неке од жена које су родиле нису ни урачунате.)
• Колов индекс плодности – посебан параметар који се користи у историјским истраживањима.

Кохортне мере

Земље према стопи плодности 2020.

• Укупна стопа плодности (TFR) – укупан број деце коју би жена родила током свог живота ако би искусила превладавајуће старосне стопе плодности жена. TFR је једнак збиру за све добне групе од 5 пута сваке ASFR стопе. Други начин за то је збрајање ASFR за узраст 10-14, 15-19, 20-24, итд. и множење са 5 (за покривање интервала од 5 година).
• Бруто стопа репродукције (GRR) – број девојака које ће имати синтетска кохорта. Претпоставља се да ће све девојчице одрасти и доживети најмање 50 година.
• Нето стопа репродукције (NRR) – започиње GRR-ом и додаје реалну претпоставку да ће неке жене умрети пре 49. године; стога неће бити живе, како би родиле неке потенцијалне бебе које су убројане у GRR. NRR је увек нижи од GRR-а, али у земљама у којима је смртност врло ниска, готово све девојчице одрастају у потенцијалне мајке, а NRR је практично исто као GRR. У земљама с високим морталитетом, NRR може бити и до 70% GRR-а. Када је NRR = 1,0, свака генерација од 1.000 девојчица одрасте и роди тачно 1.000 девојчица. Када је NRR мањи од један, свака генерација је мања од претходне. Када је NRR већи од 1, свака генерација је већа од оне пре. NRR је мера дугорочног будућег потенцијала за раст, али обично се разликује од постојеће стопе раста становништва.

Литература

• Barrett, Richard E., Donald J. Bogue, and Douglas L. Anderton. The Population of the United States 3rd Edition (1997) compendium of data
• Campagne, Daniel M (2013). „Can Male Fertility Be Improved Prior to Assisted Reproduction through The Control of Uncommonly Considered Factors?”. International Journal of Fertility & Sterility. 6 (4): 214—23. PMC 3850314 . PMID 24520443. 
• Coale, Ansley J. and Susan C. Watkins, eds. The Decline of Fertility in Europe, (1986)
• Eversley, D. E. C. Social Theories of Fertility and the Malthusian Debate (1959) online edition
• Garrett, Eilidh ety al. Family Size in England and Wales: Place, Class, and Demography, 1891-1911(2001) online edition
• Grabill, Wilson H.. Clyde V. Kiser, Pascal K. Whelpton. The Fertility of American Women (1958), influential study at the peak of the Baby Boom online edition
• GuzmÁn, JosÉ Miguel et al. The Fertility Transition in Latin America (1996) online edition
• Haines, Michael R. and Richard H. Steckel (eds.), A Population History of North America. Cambridge University Press, 2000, 752 pp. advanced scholarship
• Hawes, Joseph M. and Elizabeth I. Nybakken, eds. American Families: a Research Guide and Historical Handbook. (Greenwood Press, 1991)
• Klein, Herbert S. A Population History of the United States. Cambridge University Press, 2004. 316 pp
• Knox, P. L. et al. The United States: A Contemporary Human Geography. Longman, 1988. 287 pp.
• Kohler, Hans-Peter Fertility and Social Interaction: An Economic Perspective (2001) online edition
• Leete, Richard. Dynamics of Values in Fertility Change (1999) online edition
• Lovett, Laura L. Conceiving the Future: Pronatalism, Reproduction, and the Family in the United States, 1890–1938, (2007) 236 pages;
• Mintz Steven and Susan Kellogg. Domestic Revolutions: a Social History of American Family Life. (1988)
• Pampel, Fred C.; Peters, H. Elizabeth (1995). „The Easterlin Effect”. Annual Review of Sociology. 21: 163—194. PMID 12291060. doi:10.1146/annurev.so.21.080195.001115. 
• Population Reference Bureau, Population Handbook (5th ed. 2004) online (5th ed. 2004).
• Reed, James. From Private Vice to Public Virtue: The Birth Control Movement and American Society Since 1830. 1978.
• Tarver, James D. The Demography of Africa (1996) online edition
• Weeks, John R. Population: An Introduction to Concepts and Issues (10th ed. 2007), standard textbook
• Josef Ehmer, Jens Ehrhardt, Martin Kohli (Eds.): Fertility in the History of the 20th Century: Trends, Theories, Policies, Discourses. Historical Social Research 36 (2), 2011.
• Fertility treatment and clinics in the UK - HFEA
• Jorge Chavarro (2009) The Fertility Diet: Groundbreaking Research Reveals Natural Ways to Boost Ovulation and Improve Your Chances of Getting Pregnant, McGraw-Hill Professional. ISBN 978-0-07-162710-8
• Bock, John (март 2002). „Introduction: Evolutionary theory and the search for a unified theory of fertility”. American Journal of Human Biology. 14 (2): 145—148. PMID 11891930. S2CID 27386441. doi:10.1002/ajhb.10039. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Jones C (март 2008). „Ethical and legal conundrums of postmodern procreation”. Int J Gynaecol Obstet. 100 (3): 208—10. PMID 18062970. S2CID 13370582. doi:10.1016/j.ijgo.2007.09.031. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Fertility statistics from the Commission on Population Growth and the American Future (1972)

Спољашње везе

• United Nations World Population Prospects, the 2008 Revision, Data on fertility trends worldwide